Исланд: Лабораторија за друштвене немире?

Исланд је током 2007. године имао један од највиших бруто националних производа по глави становника, мало преко 62.000 долара, што је готово двоструко више од европског просека, а у великој мери премашује америчких 45.790 долара. Повећавши се за 500% у периоду између 1975. и тренутне финансијске кризе, исландски бруто национални производ је у последњој деценији експоненцијално растао, док су привредом почињале да доминирају међународне банке.

Познат по вуненим џемперима, обиљу геотермалне енергије и веселом ноћном животу, Исланд је постао „арктичка Швајцарска“ док су се исландске банке шириле Европом. Спутане малим бројем домаћих клијената и великим, али ограниченим пензионим фондом, исландске банке су настојале да прошире капитал ослањајући се на тзв. carry trade1. Користећи ниске камате на јапански јен, исландске банке су својим европским клијентима успевале да понуде ниске камате, често делујући као посредник на британском тржишту некретнина које се све више ширило.

На несрећу по Исланд, крах кредита на глобалном нивоу је уништио carry traде. Ово је створило панику међу инвеститорима широм света, а они који су се бавили carry tradeom су почели да враћају дугове индексиране у јенима док су још имали новца за то. Због тога је јен почео да расте, па су исландске банке остале у дуговима које нису могле да покрију активом. Крајњи исходи ове кризе су инфлација од 16% са тенденцијом даљег раста и то да је национална валута, исландска круна, од почетка године изгубила половину некадашње вредности. Имајући у виду да Исланд у потпуности зависи од увоза готово свих роба (у коју спада и храна), ова држава се суочава са потпуним економским и финансијским колапсом.

(долар према исландској круни)

Зајам ММФ-а од 2,1 милијарде долара намењен Исланду остаће замрзнут док сви остали повериоци не одлуче да деблокирају фондове. Велика Британија и Холандија замрзле су свој удео у овом зајму док Рејкјавик не буде гарантовао да ће сви страни депоненти исландских Интернет-банака добити назад свој новац, што укупно износи потенцијалних 5,5 милијарди фунти (8,2 милијарде долара), а то је готово једнако укупној суми којом располаже целокупна исландска привреда.

Очигледно је да се Исланд налази у веома тешкој ситуацији. Зајам ММФ-а је много већи – гледано у односу на привреду, овај зајам је виши од оних које су од њега добиле Мађарска и Украјина. Ниво задужености и штете коју је претрпела исландска привреда много су виши него у било којој земљи Средње Европе, која је најосетљивија област на континенту. Осим тога, Исланд је географски изолованији и зависнији од увоза од било које европске земље.

Поврх свега тога, социјални немири на Исланду могли би да буду весник онога што ће се дешавати у Европи, а нарочито у Средњој Европи и на Балкану, када последице кризе буду прешле из банака у бакалнице. Пад исландске круне је веома поучан, јер ће то довести до пораста цена и смањења куповне моћи потрошача. Слична ситуација се већ дешава у најосетљивијим деловима Европе док њихове валуте опадају (нарочито мађарска форинта, бугарски лев, српски динар и румунски леј).

Већина Исланђана сматра да је влада довела земљу до катастрофе и да сада не улаже довољне напоре како би обезбедила зајам ММФ-а. Оно што се не види јесте да влада покушава да избегне обавезу да гарантује за стране улоге, и то пре свега за британске. Рејкјавик се нада да ће у међувремену успети да испослује боље услове од западних поверилаца тако што ће се за помоћ и потенцијално стратешко партнерство обратити Русији.

Мета протеста би такође могао да буде и начин на који се влада носи са економском кризом у остатку Европе. Земље средње и источне Европе које су затражиле помоћ од ММФ-а (Мађарска, Украјина и Србија) или ће је тек затражити (можда Румунија, балтичке државе и Бугарска) мораће да знатно смање потрошњу. Ово ће вероватно значити да ће бити кршења изборних обећања и укидања важних социјалних програма како би се потрошња ставила под контролу. Док се криза на Исланду расплиће, многе средњеевропске државе ће напето мотрити шта се дешава на улицама Рејкјавика у потрази за наговештајима о томе шта их очекује наредне зиме.

14. новембар 2008.