EU protiv srpske građevinske industrije

 Sa druge strane, još u oktobru 2009. godine, Goran Rodić sekretar odbora za građevinarstvo u Privrednoj komori Srbije,  izjavio je da strane kompanije u Srbiji potiskuju srpske kompanije. On je naveo da strane kompanije na tenderima  lažno prikazuju da su sposobne za određene projekte. Tačnije, iako nemaju značajnu operativu u Srbiju, kompanije (iz EU) prijavljuju reurse osnivača iz inostranstva na tenederima. Zato sekretar odbora za građevinarstvo PKS tvrdi: ''Ako se tenderi i dalje tako raspisivali, građevinska industrija Srbije biće ugušena . Za dve, tri godine neće je ni biti.A onda će stranci radove naplaćivati za 30 do 40 % skuplje. Mi od države tražimo da zakonom uredi nastup stranih građevinskih kompanija, da im srpska operativa bude partner a ne podizvođač''.[1]Takođe, sekretar odbora za građevinarstvo PKS upozorava:'' Provereni kadrovi će se utopiti u strane kompanije koje dolaze u Srbiju. Ne želimo privilegije već samo ravnopravne uslove sa stranim kompanijama. Od države tražimo da uslovi za tendere koji se finasiraju državnim parama budu primereni moći naših kompanija. Ne može se tražiti da je kompanija prošle godine radila projekt od 25 miliona evra, kad to nemamo.''

Međutim, Zakon o podsticanju građevinske industrije u uslovima ekonomske krize i ne pominje taj osnovni uzrok za loše stanje srpskih građevinskih firmi.

Takođe, austrijske firme ''Alpina'', '' Por'' i ''Štrabag'', bukvalno otimaju poslove srpskim građevinskim firmama. Na primer, ''Putevi Užice'' su uspešno obnovili magistralu od Užica do granice sa Crnom Gorom Sagrađeno je na toj deonici čak 7 mostova.Ipak,zadnju deonicu na tom pravcu, od Kokinog Broda do Nove Varoši, čiju je obnovu finansirala Evropska investiciona banka, je dobila ''Alpina''(na tenderu u avgustu 2009. godine).To je izazvalo veliko nezadovoljstvo kod srpskih građevinara : ''Užičani sada kažu da su Austrijanci išli sa nerealno niskim cenama i da su dali popust na 12 % samo da bi dobili posao.Uz nezadovoljstvo ishodom tendera, u  ''Putevima'' napominju da bi oni deonicu magistrale od Kokinog Broda do Nove Varoši mogli da obnove znatno brže, možda i za pola godine''.[2] Dakle i fraza iz zakona da će se ukinuti damping je nerealna. Naravno, ''Alpina''je nakon dobijanja posla probila  sve rokove i nije na vreme obnovila deonicu od Kokinog Broda do Nove Varoši (štaviše, ''Putevi Užice'' su morali zbog toga 2010. godini da preuzmu i taj posao). Takođe, austrijska ''Alpina'' je probila i rok za završetak mosta kod Beške. Tačnije, umesto u oktobru 2010. godine radovi na Beški će (navodno) biti završeni u maju 2011. godine! ''Alpina'' je i objavila vest da je pobedila na tenderu za obilaznicu oko Dimitrovgrada i deo autoputa do Gradine i pre proglašenja zvaničnih rezultata! Posebna je drskost što je istovremeno ''Alpina'' objavila da zamrzava proces(vredan 71 milion evra) pred arbitražnim sudom u Parizu protiv Republike Srbije na godinu dana![3]Dakle,klasičan  primer ekonomske ucene i bahatog ponašanja na tržištu.

Takođe, Svetska banka koja finansira radove na obilaznici oko Dimitrovgrada i autoputu prema bugarskoj granici i koja očigledno usaglašeno deluje sa firmama iz EU (vrednost radova oko 31 miliona evra) je dala saglasnost za izbor ''Alpine''za ove radove .[4] Prema Institutu za puteve i ekspertu S. Saviću, Svetska banka  stvara dodatne troškove na oblaznici oko Dimitrovgrada za oko 30 % do 40 % jer ne dozvoljava da se koristi takozvana krtica za probijanje tunela.[5]Dakle, radi se upravo o onim dodatnim procentima i troškovima na koje je upozoravao Goran Rodić iz PKS.Sve te malverzacije Svetske banke i ''Alpine''  će plaćati srpski građani i srpski budžet prilikom otplate kredita.

Takođe, firme iz Austrije se i bukvalno ponašaju kao paralelna vlast u Srbiji. U leto 2009. godine austrijski ''Por'' je sagradio asfaltnu bazu u Bubanj potoku bez ikakve dozvole:''Od tada se uveliko proizvodi asfalt za 'Štrabag'.Da bi se postavila asfaltna baza potrebno je više od 30 dokumenata. Samo za urbanističke uslove je neophodna saglasnost 11 institucija, među kojima su Vojska, MUP, zavod za zaštitu spomenika. Sekretarijat za urbanizam i opština Voždovac na kraju treba da izdaju građevinsku dozvolu, što u slučaju "Pora" nisu uradili, tako da ova baza radi nelegano. Asfaltna baza nalazi se na 15 hektara vojnog zemljišta''.[6] Takođe, austrijske firme su uz pomoć EIB i Evropske banke za obnovu i razvoj (i neralnih uslova koje diktiraju ove banke) dobile i sledeće projekte u Srbiji .''Por''obnovu autoputa od Surčina do Bubanj potoka (20 miliona evra), deo radova na mostu na Savi kod Ade (35 miliona evra), rekonstrukciju pruge Batajnica-Golubinci. Zato će''Por'' u Srbiji (dok srpske firme propadaju) povećati prihod sa 25 miliona evra u 2009. godini na 50 miliona evra u 2010! Takođe, austrijskoj firmi ''Štrabag'' je martu 2010. godine poverena rekonstrukcija ''Gazele'' (58 miliona evra), a ista firma radi i obnovu kružnog puta oko Beograda (''Štrabag''je kupio i preduzeća za puteve iz Pančeva, Zaječara i Čačka).

Svi ti poslovi su povereni stranim firmama iako u Srbiji postoji tako poznata firma kao što je ''Mostogradnja'' (u kojoj država ima najveći broj akcija). [7] Upravo je ta srpska  firma izgradila most kod Beške i ''Gazelu''. Takođe, srpska ''Mostogradnja''je izgradila i čuveni železnički most na Maloj rijeci (250 metara iznad kanjona), kao i most koji spaja ostrvo Krk sa kopnom (1.300 metara dugačak), kao i ''Most slobode'' u Novom Sadu, ''Brankov most''u Beogradu ali i mnoge druge poznate objekte u zemlji i svetu.

Sa druge strane,da bi apsurd bio još veći, dok u svojoj zemlji ne mogu da dobiju posao zbog politike po kojoj je EU iznad svega, srpske firme dobijaju poslove u Ruskoj Federaciji. ''Montivest'' gradi stambeni kompleks u Moskvi na Mičurinskom prospektu u vrednosti 22 miliona dolara, zatim na lokaciji Rubljovski šose, u vrednosti 25 miliona dolara a na Preobraženskom trgu u Moskvi je izgrađen objekat u vrednosti od 40 miliona dolara. [8] Takođe, Janko Đurić direktor moskovskog predstavništva PKS navodi da nekoliko srpskih firmi gradi u Sočiju, (ukupna vrednost radova u vezi sa Olimpijadom je 14 milijardi dolara). Među njima i prethodno pomenuta firma ''Putevi Užice''. Direktor moskovskog predstavništva PKS upozorava i da država ne pomaže nastup srpskih građevinskih firmi na ruskom tržištu i zaključuje: ''Sve najveće i najsloženije građevine u Moskvi devedesetih godina su radili Srbi. Tako je bilo do 2005. godine, kada su drugi počeli da nas pretiču. Sada su sve agilniji Turci i drugi koji su jednostavno ispekli zanat. Mi se nismo snašli proteklih godina i prosto je neverovatno kako propuštamo šansu''. [9] Ali, kada se umesto zdrave ekonomske logike primeni politička fraza da EU nema alternativu, sve je moguće, čak i tako propuštanje šansi i uništavanje sopstvene građevinske industrije. Usvajanje Zakona o podsticanju građevinske industrije u uslovima ekonomske krize ne može sakriti te činjenice .