Beznađe je zemlja bez stručnjaka

Politička izuzetnost, moderne veštine, škole za liderstvo, ma šta god hoćete, samo da nema sadržinu i da je što udaljenije od stručnosti. Naučiće vas kako da vam ljudi veruju, kako da ih predvodite, kako da prodate koga god i šta god poželite, pijaca radi sasvim moderno 24 sata i, što je najgore, učiće vas da vam ništa drugo u životu i ne treba. Cela „nauka“ je u tome da ste tzv. veoma uspešni, a da nikakve sadržine nemate.

Šta Srbija treba da uradi da bi bila bolja, pa tako i svaki segment društva i države, kako, i u kom vremenskom okviru, o tome od „lidera“ nećete čuti ni reč. Umesto sadržine, eventualno ćete čuti reči: Evropska unija ili NATO, ali to samo znači priznanje da sadržine nema i da o njoj odlučuje neko drugi, a ne ovi naši izuzetni, moderni lideri. To, opet, znači da je takva sadržina za nas u Srbiji poželjna pod pretpostavkom da su EU i NATO dobronamerni prema nama i da znaju šta je za nas dobro i kako se to ostvaruje, a u tom slučaju nam ovi naši uopšte ne trebaju. Ekonomska kriza je do srži ogolila njihovo inostrano neznanje, a mi pouzdano znamo da ih nikakav naš nacionalni interes ne zanima.

Stručnost. Stručnost je kategorija kroz koju se prelamaju svi naši problemi i pojam koji osvetljava jedini put izlaska iz ovog tamnog vilajeta koji već gotovo nostalgično zovemo Srbija.

Šta je stručnjak najbolje ćemo objasniti ako krenemo redom, kroz pet oblasti znanja za koje, u raznim prilikama, čujemo da se za nekoga kaže da je „stručan“.

Sposobnost prezentacije

Tašna, mašna, laptop, PowerPoint prezentacija. Krupna slova. Neka šarmantna ikonica koja svedoči o tome da toliko znamo da se možemo i našaliti. A sadržina? Sve opšta mesta ispričana na ljubazan način. Naši malograđanski krugovi obično kažu „on/ona je baš fin/a. Jesi li video kako mu/njoj je lepa prezentacija“. Takvih navodnih stručnjaka je kod nas i previše.

Poznavanje propisa

Svaku bitnu ili iole komplikovanu oblast regulišu domaći i strani propisi, pa tako u našoj čaršiji imamo „zaista stručne“, to su oni koji poznaju domaću regulativu i „izuzetno stručne“, to su oni koji znaju, pored domaće, i regulativu EU, ponekad i druga uporedna rešenja. Nekada smo takve nazivali dobrim početnicima. Znanje propisa uključujući i uporedna znanja u drugim zemljama se podrazumevalo u Srbiji najmanje 80 godina unazad, kao pretpostavka stručnosti, koja se stiče vremenom.

Poznavanje sistema

To znači da stvarno znate kako sistem funkcioniše u određenoj oblasti, koji su mu nedostaci, kakva je raspoloživa kadrovska struktura, kako stoji finansijski, investiciono, kakav je odnos drugih delova države ili društva prema tom sistemu, koja su ključna ograničenja i slično. Danas se za takve, sada već sasvim retke zverke, kaže: on/ona je „čudo“. Ljude koji znaju i propise i stvarno funkcionisanje sistema, i koji su u stanju da sve to objasne drugima, obično smo zvali „pouzdanim ljudima“. Veoma smo ih cenili, znajući da su dragoceni za društvo, ali nismo ni pomišljali da ih zovemo stručnjacima.

Sposobnost predviđanja

To su stvarno stručna lica koja ne samo da znaju propise, poznaju sistem, nego su u stanju da odrede pravce i poteze koji će sistem ili oblast o kojoj govore povući napred. To su ljudi koji predviđaju poteze neophodne za razvoj. Ljudi koji su u stanju da predvide šta treba raditi kratkoročno, šta srednjeročno, a šta na duže staze. Takvih ljudi u Srbiji, na svu sreću, još uvek ima u svakoj oblasti. Po mom uvidu, oni čine oko 3-4% tzv. stručnjaka. Problem je u tome što su upravo oni skrajnuti da bi se razgrnuo prostor za partijske jurišnike opremljene svakovrsnim diletantizmom, bezobrazlukom i naravno laptopovima.

Sposobnost realizacije

Peti nivo su stručnjaci (opisani u prethodnom stavu) koji su u stanju, ne samo da odrede šta treba raditi, nego i kako se to sprovodi u delo. Oni su stvarno čudo. Oni su stvarno izuzetni. Za razvoj društva nije ni neophodno da ista osoba bude sposobna i da koncipira razvoj i istovremeno da ga sprovodi. Ali, da na vrhu društvene lestvice moraju biti oni koji umeju i jedno i drugo, to je sigurno.

A ko je nama na vrhu gotovo svake lestvice, skoro u svakoj oblasti? Lideri. Moderni. Izuzetni. Kakve oni veze imaju sa stručnošću? Nikakve. Naprotiv. Da bi bio na vrhu lestvice ne smeš da imaš bilo kakve veze sa znanjem, razumevanjem društva koje hoćeš da menjaš, sposobnostima da to sprovedeš. „Lideri bez granica“.

Da li je to slučajno? Naravno da nije, ali odgovornost je isključivo na nama. Istorijski gledano, velike sile (samo što se one tokom vremena smenjuju) uvek imaju isti odnos prema Balkanu, pa i prema Srbiji. Pitanje koje nas treba da muči jeste – zašto su one danas uspešnije nego ikad?

Čitav projekat stvarnog razvoja Srbije treba početi od stava da stručnjacima moramo omogućiti da budu na vrhu društvene lestvice. Odatle se pravci delovanja granaju na mnogo strana. Ali im svima prethodi borba protiv „lidera“.