Beogradskim budžetom za 2016. godinu vlast dodatno zavlači ruke u džepove građana

Predloženi budžet grada Beograda za 2016. ima tri karakteristike:

1. Povećanje prihoda predviđeno je na osnovu dodatnog zavlačenja ruke u džep Beograđana

2. Budžet ne rešava funkcionisanje javnog prevoza u Beogradu, niti ključnog javnog preduzeća GSP

3. Sprovodi finansijsku i političku odmazdu nad građanima gradskih opština u kojima Srpska napredna stranka nije na vlasti

Činjenica je da je budžet opterećen i sa tri velike greške vlasti predvođene Demokratskom strankom, a to su:

- Prevelika zaduženost, zbog čega se za otplatu kredita izdvaja 6,7 milijardi dinara

- Kupovina španskih tramvaja, zbog čega na isplatu rate ide 2,2 milijarde dinara

- Bus plus ugovor, zbog čega će grad ove godine privatnoj firmi Apeks uplatiti 600 miliona dinara.

Planirani prihodi Budžeta Grada Beograda za 2016. godinu iznose 91.061.646.940 dinara, i za 15,83% su veći u odnosu na Rebalans II Budžeta za 2015. godine (koji je usvojen 21.12.2015. godine). Planirano je povećanje prihoda od poreza na prenos apsolutnih prava od 17,04%, povećanje prihoda od poreza na imovinu od 14,39%, povećanje prihoda od lokalnih administrativnih taksi od 13,91%, povećanje prihoda od lokalnih komunalnih taksi 11,23%. Takođe, planirano je povećanje prihoda od zakupa poslovnog prostora od čak 42,09% (oko 720 miliona dinara više u odnosu na 2015. godinu).

Očigledno je da će aktuelna vlast i u narednoj godini nastaviti sa reketiranjem građana Beograda. Kako drugačije, ako ne reketiranjem, nazvati porez na imovinu koji je jednom Novobeograđaninu koji sa porodicom živi kod Arene 2013. iznosio 20.000, 2014. godine 35.000, a 2015. čak 58.000 dinara?! Sada vidimo da se planira značajno povećanje prihoda od poreza na imovinu.

Sa druge strane, planirano je smanjenje naknade za promenu namene i zakup poljoprivrednog zemljišta od 63,24%, smanjenje prihoda od naknada za zagađenje životne sredine od 17,15%, smanjenje prihoda od naknade za korišćenje građevinskog zemljišta od 40%, smanjenje prihoda od naknade za uređenje građevinskog zemljišta od 34,21% (1,3 milijarde manje nego u 2015. godini), prihodi od zakupa građevinskog zemljišta biće manji za 32%.

Iz svega ovoga proizilazi da će manjak prihoda od naknada za uređenje i korišćenje građevinskog zemljišta, zagađenje životne sredine, zakupa građevinskog zemljišta, nadomestiti u najvećoj meri građani Beograda i mali preduzetnici, plaćajući veće komunalne takse, zakup poslovnog prostora i sl.

Što se rashodne strane budžeta tiče, interesantan je podatak da će Grad za usluge po ugovoru platiti 16,9 milijardi dinara (u odnsu na 7,6 milijardi iz 2015. godine). Ovo povećanje u najvećoj meri je posledica rasta usluga po ugovoru koje plaća Direkcija za javni prevoz sa 4,5 milijardi na 14,2 milijarde dinara (subvencije privatnim prevoznicima). Začuđuje i podatak da je planirano da izdaci za zgrade i građevinske objekte u vlasništvu Grada budu povećani sa 10,3 na 15,3 milijarde dinara, imajući u vidu da se gradska vlast hvalila prodajom imovine koja se ne koristi. Logično je očekivati da, ako ne bude u istom nivou, ovaj izdatak bude približno jednak prošlogodišnjem. Mi ovde vidimo povećanje od 50%.

Plaši me povećanje dotacija nevladinim organizacijama u iznosu od 135 miliona dinara u odnosu na 2015. godinu (17,3%). Nisam protivnik pomaganja društveno korisnih nevladinih organizacija, ali me plaši ovo povećanje u izbornoj godini, a javna je tajna da se novac iz budžeta izvlači preko fiktivnih projekata svakojakih nevladinih organizacija. Smatram da bi dodeljivanje ovih sredstava trebalo da bude centralizovano (kao u slučaju javnih nabavki, gde se gradski menadžer hvali da su ostvarene značajne uštede) i transparentnije, odnosno da novac poreskih obveznika, koji na godišnjem nivou iznosi skoro milijardu dinara, ne mogu dobiti organizacije sumnjivog angažovanja i učinka.

Analizom na šta će se konkretno trošiti novac građana Beograda, vidimo da je planirano oko 60 miliona za nabavku vozila, motora i druge opreme za Komunalnu policiju. Valjda će time ova privatna vojska Gradonačelnika biti efikasnija u premlaćivanju putnika bez karte, maltretiranju socijalno ugroženih građana koji na kutijama prodaju cveće kada su praznici i sl. Predviđena je i kupovina oko 100 fotoaparata. Toliko se srednje dobrih aparata može kupiti za iznos od 1,5 miliona, koji je planiran ovim Predlogom Buddžeta. Uz to, skoro 13 miliona dinara biće potrošeno za nabavku fotokopira, bar kod čitača i diktafona.

Planiran je i 41 milion dinara za nabavku i ugradnju sistema za automatsku detekciju saobraćajnih prekršaja sa centralnim serverom. To samo po sebi ne bi bio problem, da se ovaj iznos ne prenosi iz budžeta u budžet (planiran je u budžetu za 2014, pa zatim u budžetu za 2015. godinu). To znači da su oni koji se bave ovim pitanjem neefikasni i da treba da se utvrde razlozi za neefikasnost i eventualna odgovornost. Gradonačelnik je obećavao da će se tačno znati koji član Veća je zadužen za koji projekat, pa bih ja voleo da znam ko je zadužen za ovaj i koje mere je gradonačelnik preduzeo po tom pitanju.

Druga karakteristika budžeta je što on ne rešavanja problem funkcionisanja sistema koji je srce grada Beograda – GSP

Kada smo kod GSP, ne mogu a da ne pomenem predizborno obećanje aktuelne vlasti da će raskinuti štetan ugovor za sistem Bus plus sa firmom Apeks. Planirano je da toj firmi u 2016. godini bude isplaćeno 600 miliona dinara! Ako vidimo da je za nabavku 200 niskopodnih zglobnih autobusa opredeljeno 1,4 milijarde, proizilazi da Grad praktično 85 autobusa godišnje daje kompaniji Apeks. Da, tačno je da je Demokratska stranka napravila ovaj štetan ugovor, ali je aktuelna vlast poverenje građana dobila na obećanju da će ovaj štetan ugovor raskinuti.

Beograd je 2011. godine kupio najniži niskopodni tramvaj sa karakteristikama koje ne odgovaraju u potpunosti studiji koju je GSP sproveo pre nekoliko godina u kojoj je veoma precizno naznačeno koje su zahtevane karakteristike. Tramvaj jeste lep, i za ponos, ali taj tramvaj može da ide samo na određenim deonicama koje su za to prilagođene. Kompletno prilagođavanje trasa je veoma skupo i postavlja se pitanje opravdanosti investicije. Tramvaj je koštao 2.200.000,00 evra po komadu a kako je nabavljeno oko 30 tramvaja to znači da je potrošeno skoro 70 miliona evra na tramvaje koji ne mogu da voze na pola postojećih linija. Za te pare grad je mogao da finansira izgradnju kompletno novog Saobraćajnog pogona "Vrbin potok" – plac za to je već određen Generalnim urbanističkim planom, sa svim pratećim sadržajima i infrastrukturom a uz to i da nabavi 250 novih najsavremenijih autobusa. Dakle sa jedne strane tridesetak tramvaja a sa druge strane 250 novih autobusa i ceo novi saobraćajni pogon. Smatramo da je ta nabavka bila ishitrena i po svemu pogrešna. Smatramo da struka mora mnogo više da bude uključena u odluke koje se donose na gradskim organima.

Kad smo kod GSP Beograd, osvrnuo bih se i na Predlog plana poslovanja ovog javnog preduzeća. U tom Predlogu planirana je nabavka specijalizovanih vozila za transport hrane u iznosu od 8,2 miliona dinara. Da li če to GSP u narednoj godini da počne da se bavi i dodatnom delatnošću ili je u pitanju greška? Ovaj podatak je još čudniji kada se ima u vidu da ovim Predlogom nije predviđeno nabavljanje protivpožarnih vozila, za koje je Uprava za vanredne situacije dala nalog da GSP Beograd mora da nabavi tri takva vozila. Da li će GSP Beograd, pored nenamenski potrošenih sredstava, na nabavku vozila za prevoz hrane, dodatno morati i da plati kaznu jer nije postupio po nalogu Uprave za vanredne situacije?

Treća karakteristika je politička i finansijska odmazda nad opštinama u kojima nije na vlasti Srpska napredna stranka

Predlogom odluke za vršenje poslova Grada i gradskih opština i utvrđivanju prihoda koji pripadaju Gradu i gradskim opštinama, izvršena je politička i finansijska odmazda nad opštinama u kojima u vlasti nije Srpska napredna stranka, Savski venac, Stari grad, Zvezdara, Vračar i Novi Beograd. Oko 600 hiljada građana koji stanuju u ovim opštinama, ostaće uskraćeni za realizaciju mnogih uspešnih programa – besplatne sadržaje za đake i penzionere, pomoć pri obnovi zgrada i fasada, pomoć roditeljima tek rođenih beba, nagrade za najbolje đake i talente itd.

Besmislenost i štetnost odluke Skupštine grada Beograda najbolje se može ilustrovati na primeru opštine Stari grad, čiji će budžet za 2016. godinu biti 33,45 odsto manji, odnosno umesto 902 miliona dinara, iznosiće 602 miliona dinara

Iz ovoga se vidi da, i pored javno proklamovanog cilja da se izvrši decentralizacija vlasti i da se na gradske opštine prenese više nadležnosti, gradska vlast radi upravo suprotno.

Visok stepen centralizacije vidi na primeru opštine Stari grad koja od izdavanja u zakup poslovnog prostora godišnje prihoduje 590 miliona dinara, ali kada izvrši  uplatu u gradsku kasu i plati PDV na ceo iznos raspolaže sa svega 30 miliona dinara! Ukazujemo Skupštini grada da je ovakva praksa je u suprotnosti sa Zakonom o javnoj svojini koji predviđa da sredstva ostvarena od davanja u zakup predstavljaju prihod nosioca prava na korišćenje imovine, u ovom slučaju opštine.

Prihodi su potpuno centralizovani. Od prihoda po osnovu poreza na imovinu u ovim opštinama, preko 93% uzima Grad. Isto tako, od prihoda po osnovu poreza na dohodak građana Novog Beograda, Grad uzima čak 95% što je ubedljivo najviše nego u drugim centralnim gradskim opštinama. Zašto gradska vlast tretira 300.000 građana Novog Beograda kao građane drugog reda?

Zaključak

Ovaj budžet, iako bolji i transparentniji od prethodnih, nije u interesu građana, a to znači da je loš i da će Demokratska stranka Srbije glasasti protiv njegovog usvajanja. Nastavljeno je sa praksom parafiskalnih nameta, kroz uplatu dobiti javnih preduzeća u budžet. Građani za funkcionisanje Gradske pored poreza, i plaćaju i skupe komunalne usluge. Javna komunalna preduzeća treba da omoguće građanima dostojanstven život i normalne uslove stanovanja (struju, vodu, kanalizaciju, grejanje i sl.), da dobit ulažu u projekte kako bi se te usluge poboljšale, a ne da dobit uplaćuju u budžet kako bi gradska vlast mogla da daje donacije npr. sumnjivim nevladinim organizacijama.

Autor je odbornik Demokratske stranke Srbije u Skupštini grada Beograda