Svetska ekonomska kriza je još u ranoj fazi. Ona se sa finansijskog sektora prenosi na realnu ekonomiju i najteži period tek predstoji. Trenutak je da farsično samohvalisanje prestane, i da se Srbija suoči sa novom ekonomskom stvarnošću.

Naše komšije tvrde da su im tržišta slobodna i da za sve važe isti uslovi. Očigledno je pak da su nam ekonomski odnosi obojeni paradoksima i nerazumevanjem.

Fijat je, kao i svi investitori, dobrodošao. Međutim, Fijat nije došao da privatizuje Zastavu, da postane strateški partner ili realizuje greenfield investiciju. Fijat je došao jer su građani Srbije platili cenu tog dolaska.

Do danas su američke banke priznale 334 milijarde dolara gubitaka i otpisa, a sigurno je da će konačna vrednost, kad se sve sabere i oduzme, biti znatno viša.

Gotovo je izvesno, bar u teoriji, da će EU prihvatiti Srbiju u narednom periodu. Ali, šta ako nas EU ne prihvati ili se raspadne pre pristupanja Srbije što je isto tako moguće? Ako imamo mogućnost raspada država, uvek postoji i mogućnost saveza država.

Današnja kriza je u ogromnoj meri prožeta državnim mešanjem u slobodno tržište, počev od FED, CRA, preko ograničenja gradnje do uloge Fani i Fredi u kreiranju veštačke potražnje za rizičnim kreditima.

Ako vam je jeftino, a vi nemojte prodati. Tako se ruski ministar za vanredne situacije i kopredsednik međuvladine komisije za srpsko-rusku saradnju Sergej Šojgu pred novinarima rugao nagoveštajima srpske strane da revidira cenu za NIS.