Da li je povećanje stope bila ekonomija ili politika? Ako je politika, zašto se bune kada ih politika ne interesuje. Ako nije politika, već ekonomija, onda tražite rešenje u ekonomiji, ali znajte ekonomija je ipak nauka.

Rumuni očajnički traže posao i u Srbiji (iako je njihova zemlja u formalnom smislu godinama ''ispred'' naše na takozvanom evropskom putu). Ili, šest godina nakon prijema u EU, rumunski državljani rade kao nadničari u Srbiji (iako naša država nije otpočela čak ni pregovore o članstvu o EU).

Osnovni uzročnik krize se svesno prećutkuje, a on se nalazi u zloupotrebi dolara kao svetske rezervne valute. SAD su koristeći svoju ekonomsku, političku i vojnu moć mogle da nametnu ostalom svetu masovno korišćenje dolara i posle 1971. kada su jednostrano ukinule konvertibilnost dolara za zlato.

Podatak o gubljenju skoro 10% stanovništva samo u jednoj deceniji, pokazuju i da bi stopa nezaposlenosti (koja je takođe skoro dvocifrena) bila još veće da nema iseljavanja iz Bugarske. Tačnije, nekoliko stotina hiljada Bugara radi u Italiji, Španiji i drugim zemljama EU.

Pre nego što stignemo do samih građana, moramo bar pomenuti Udruženja za zaštitu potrošača. Teško je, i malo nekorektno, kritikovati nekog ko bar pokušava da nešto uradi u opštem mrtvilu. Međutim, njihov učinak je evidentno ravan nuli. Skoro da ne opravdavaju smisao svog postojanja.

Na str. 11 i 13.Studije izvodljivost o SSP između EU i Kosova se navodi da EK tesno sarađuje i sa takozvanim Ministarstvom za trgovinu i industriju Kosova. Upravo to ministarstvo treba da ima važnu ulogu u pregovorima oko SSP-a ističe Evropska komisija.

Lako je kritikovati staro-novu vladu sa stažom manjim od 100 dana, koja je, kako kaže ministar koji već dugi niz godina kontroliše tokove novca, zatekla praznu državnu kasu pa se mora zaduživati da narod ne bi pomro od gladi.

Obe tvrdnje su u duhu „jastrebske retorike“ američkih konzervativaca, koji znatno više vole da se pozivaju na ideje da u politici postoje postupci koji su sami po sebi „dobri“ ili „loši“, kao što se lepo nadovezuju na danas aktuelnu evropsku dilemu između „štednje i razvoja“ (američka dilema glasi „povećati ili smanjiti poreze“).

Naša privreda je u tak lošem stanju da ne može da joj se nanese nikakva dodatna šteta istraživanjem koruptivnih radnji.Srpka privreda je pala na niske grane.

Nezaposlenost je danas naročito velika među mladima, a oni su u uzrastu koji je najkreativniji i kada znanja stečena školovanjem brzo zastarevaju i treba odmah da se realizuju u praksi, kada treba da stvore odlične radne navike, da se kao mladi samopotvrde i dobiju samopouzdanje.