Najbolja analogija bilo bi da zamislimo nekoga ko se sprema da napiše istoriju jevrejskog naroda, pa se obraća ministarstvu propagande dr Gebelsa za „istorijski kontekst i činjeničko stanje“.

Stranka je ranije imala sporazum o saradnji sa DSS-om, no za vreme parlamentarnih izbora u Srbiji 2014. prilično im je zasmetao Dodikov susret sa Koštunicom i Kusturicom u Andrićgradu. Smatrali su da ovim Dodik ruši Vučića jer „mu ne odgovara nikakva vlast u Srbiji koja za prioritet ima borbu protiv korupcije i kriminala“.

Da su ustaše, umjesto da su Srbe i Jevreje neselektivno ubijali, odvajali žene, djecu i star(i)ce i slali ih kućama, onda bi to, kao i u Srebrenici bio "genocid". Ovako, to je tek zločin, a i jedva da je zločin, pošto se radi o "srbočetnicima" i "čifutima".

Ekonomska devastacija sama po sebi ugrožava politički status RS. A njene posljedice nas dovode u situaciju da više nismo u stanju da samostalno donosimo političke odluke. Parola-obećanje o „referendumu“, „nemogućoj Bosni“ i sl. je sporednim putem ugrozila ne samo ekonomsku stabilnost RS već i njenu političku poziciju.

Bliže se izbori i gledajući po lokalnim medijima, predizborna kampanja je počela. Još uvek niko javno ne istupa, već se puls građana taktički opipava. Kao i mnogo puta do sada, sve je već viđeno i predvidljivo.

Uvjeren sam da će Bosnom vladati Bosanci. Moderno poimanje nacije nije zasnovano na plemenu ili etnicitetu nego na principu države. Bosna također mora imati svoje ime i prezime, i u europsku porodicu naroda, ona ne može ući tek tako, s nadimkom koji ne odražava njen identitet.

Jasno je da se ne može očekivati ništa dobro od vlade koja je svojevremeno proglašavala svetsku ekonomsku krizu za razvojnu šansu Srbije, a sada istu koristi kao izgovor za sve svoje promašaje. Kao i sve dosadašnje, ona prodaje bajku o raju na zamlji, kada Srbija bude primljena u EU članstvo.

Već samo određivanje Bosanaca kao nacije svakako neće doprineti smirivanju političke situacije u BiH. Pri tome se srpskom narodu koji ne želi da pripada jedinstvenoj bosanskoj naciji, jer ima svoj autohtoni nacionalni identitet, utiskuje žig genocida.

Mi smo bili isti oni Srbi iz 1999, 2000, 2001, 2002, 2003,... kojima je sada ostavljeno da sami odluče da li će plaćati račune za utrošenu električnu energiju. Nedeljama smo bili u mraku, trpeli i čekali da neko na višem nivou preuzme stvar u svoje ruke.

To što na Balkanu svi optužuju sve za sve pre svega ne znači da „niko nije kriv ni za šta“, a još manje znači da su „svi podjednako krivi za sve“. U događajima koji su obeležili proteklih dvadeset godina neki narodi i neki političari povlače veću odgovornost od drugih.