Prošlo je devet meseci otkako se moje predavanje pojavilo na sajtu „Glasa srpskog naroda” (www.srpskilist.net), i devet meseci otkako čekam da se vladika Atanasije oglasi i odgovori na moje tvrdnje o njegovom nekanonskom i antikanonskom stavu.

Vlast u Srbiji videvši da će na severu Kosova i Metohije izlaznost na šiptarske izbore biti ili u promilima ili izbornog dana neće ni biti, usled fizičke blokade, postiže takozvani dogovor sa Prištinom o dodatnim biračima iz Srbije, kako bi ovaj "problem" pravazišli.

Ali odgovornost za to dele pripadnici holandskog bataljona, kao i političko i vojno rukovodstvo Holandije, koji su trebali da predvide da će nesprovođenje odredbe o demilitarizaciji omogućiti vršenje napada iz enklave, čime je neutralnost misije UN bila dovedena u pitanje.

Srpska javnost se već saživjela i sa tom “krivicom”i oguglala na sve što je demantuje. U značajnom dijelu nacionalne elite kao da je prevladalo uvjerenje da nam je najbolje da se s tim pomirimo, da sve priznamo,svima se izvinimo i da se sa jačima ne inatimo.

Sa novom vladom, očekuje se da će Srbija postati normalna zemlja bez korupcije, koja je bila glavni razlog za ne investiranje svetskih kompanija, pa čak i naše dijaspore. Treba pokazati da smo mesto gde svako može da investira.

Da li je Srbija ikada bili nagrađena za svoje bezbrojne izdaje u službi Zapadu? Srbi su uklonili Miloševića na način koji međunarodnopravni stručnjaci smatraju otmicom. Deceniju kasnije Srbe i dalje smatraju „nacionalističkom, genocidnom, beskompromisnom“ ruljom.

A bez tog Lazarevog, kosovskog opredjeljenja za carstvo nebesko, odnosno za viši, smisleniji život u slobodi, bez te duhovne vertikale, bez spremnosti na žrtvovanje, bez vjere u spas i vaskrsenje, život bi se i na Kosovu i Metohiji, kao i na svakom drugom, manje svetom i strašnom mjestu, već odavno srozao u podaničko gluvilo.

Jasno je da je Srebrenica pala tek onda kada su zapadne sile počele da traže izgovor da se uključe u sukob na strani bosanskih Muslimana, a takođe i Hrvata, što bi im omogućilo da svoje štićenike snabdevaju oružjem otvoreno i u velikim količinama.

Osim toga, strane sudije je davno trebalo da budu zamenjene domaćim, ali su se bošnjački političari toj promeni neprestano opirali. Zato se ni sada neće ništa novo dogoditi, a naredni potezi srpskih političara pokazaće u kom pravcu će, i na koji način delovati.

U realizaciji tog „svetog cilja“, kako ga je formulisao i obrazložio Ikeda, kao jedini uslov za oporavak posle ratnih razaranja i opstanak u surovoj svetskoj konkurenciji, usvojili su geslo “izvoziti ili umreti“. Kako im je umiranja bilo dosta, zasukali su rukave.