Ништа још није готово, али да не бисмо осванули у ситуацији гдје смо обавијештени да јесте готово – свако од нас мора да јасно и недвосмислено каже: као Србин и/ли грађанин Србије не пристајем на прихватање понуђене капитулације

Ђукановићев план је да преда црквена имања без економског значаја неканонској организацији која је вођена од рашчињеног шарлатана

Тврди се, да ће се на подручју Јасеновца, на дан проглашења бискупа Степинца свецем, оног који је благосивја усташе,одржат концерт за неколико стотина тисућа хрватских домољуба на којем ће пиват сам Томпсон. 

Као најнапреднија еврорегија, Војводина има револуционарно нови облик власти, који чини изблансирана комбинација изабраних представника мањина и органа збора НВО, које се смењују по тачно утврђеном етничко-мањинско-етичком кључу.

СПЦ се на овај начин није одрекла свог духовног и културног наслеђа. Српско црквено културно наслеђе у Републици Северној Македонији, али и у другим државама изван Републике Србије, може и мора да се штити од промене његовог историјског идентитета

Власт је већ  започела  кампању! Из комерцијалних разлога, подиже се свест о рађању!  Могуће да ће дати и коју цркавицу  у те сврхе?!  Ако ништа, мецене са Запада одрешиће кесу.  Будући нараштаји већ су безецовани! Нема сумње, влада је препознала „извозну шансу“. 

Американци су у време припремања „Олује“ опскрбљивали хрватску војску подацима о кретању Срба у Крајини и покретима Војске Југославије. Бојали су се да ће Милошевић направити противудар с две тенковске бригаде.

Уставни суд открива грубу неистину којом је БиХ, као држава чланица УН, од стране Уставног суда 2000. године упоређена са окупираним територијама, како би Уставни суд те 2000. године покушао да оправда да високи представник наводно може да намеће своју вољу као закон у БиХ

И зато, у овим судбоносним тренуцима имајмо на уму завештање Светог Петра Цетињског, упућено његовом синовцу и наследнику Петру II Петровићу Његошу: Моли се Богу и држи се Русије!

Прича о минираном Жрнову и прича о изгубљеном српском језику је, дакако, једна иста прича. Наравно да критички аргументи против краља Александра и Вука Караџића постоје, и наравно да их не треба игнорисати. Али фиксација на „просуто млеко“, опсесивно враћање на тренутак у историји када су наши преци начинили избор који ми сматрамо за погрешан, али који никаквим мисаоним и идеолошким напором не можемо изменити, представља један од најразорнијих елемената патологије српског друштва данашњице.