недеља, 24. новембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Дебате > Црква и политика > Европска унија – хришћански клуб или заједница грађана
Црква и политика

Европска унија – хришћански клуб или заједница грађана

PDF Штампа Ел. пошта
Драган Бисенић   
недеља, 22. новембар 2009.

(Данас, 21.11.2009)

Европа је све више секуларна, али се тиме не мање отвара питање да ли ће она бити „хришћански клуб“, пошто је после пријема Румуније и Бугарске у Европску унију, отворен пут за ширење „спиритуалних граница“ Уније. Дебата о духовним коренима и основама Европске уније још није окончана. Тек што се мислио да је превазиђена контроверза приликом стварање текста „европског устава“ 2003. године, пријем нових чланица у ЕУ као и изјашњавање о евентуалном чланству Турске у Европској унији, вратило је недоумице скоро на почетак.

Групација Европских демохришћанских партија сваке године одржава скуп највиших представника религијских заједница Европе и европских парламентараца како би одржала дијалог политичких представника, цркава и религијских институција. Пре две године у Братислави је организована расправа која је у целини била посвећена реализацији агенде Солунског процеса која је усвојена у време грчког председавања ЕУ у 2003. Присуствовао је и премијер Хрватске Иво Санадер, а учесници су били подељени у тематске групе. Прва је разматрала извештај о напретку у односима Хрватске и Србије, а друга испуњење циљева Солунског процеса и укључивање народа западног Балкана у „европски мозаик“.

Идентитет европских вредности

Ове недеље, овај скуп је одржан на острву Сан Серволо поред Венеције, уз учешће представника католичке и православне цркве као и протестантске и јеврејске заједнице. Тема скупа била је „Идентитет европских вредности“. На њему је поново покренуто питање „хришћанског карактера“ Европе, али и бројних захтева за осавремењавањем и променом односа унутар појединих цркава. Тако је посланица из Луксембурга Астрид Лилинд поставила питање дискриминације жена унутар католичке цркве као и питање целибата, пошто такви анахорнизми, по њеном мишљењу, онемогућавају шири утицај цркава у европским интеграцијама.

Теолози и теоретичари друштвених процеса разликују се у оцени духовног карактера Европске уније. Међу њима се налазе како они који сматрају да се ЕУ све више претвара у заједницу грађана, па до оних да колективни идентитети као што су религија и нација не могу да буду остављени по страни. Едвард Норман сматра да се Европска унија духовно може описати као „посткатоличка“ и „постпротестантска“. Већина становништва, наиме, већ је у старим земљама чланицама, њих 15 сасвим лабаво повезана са својим религиозним заједницама. Бројчано, то је ипак још увек снажна католичка заједница. У Италији има 98 одсто католика, Малти 99 одсто, Пољској 95, Ирској 92 одсто, Луксембургу 90 одсто, Француској 90 одсто, Шпанији и Португалу 94 одсто, Литванији 80, Словенији 71, Белгији и Аустрији по 75 одсто, Мађарској 68 одсто, Чешкој 40 одсто, Словачкој 60 одсто, Немачкој 34 одсто и Холандији 31 одсто. Од 450 милиона Европљана, скоро две трећине су католици, односно њих 280 милиона.

Протестаната има у Енглеској 70 одсто, Шведској 87 одсто, Данској 91 одсто, Финској 89 одсто. Радикалнија лутеранска Норвешка са 86 одсто протестаната одбила је приступање ЕУ, а то је био случај све до недавно и са Исландом на којем живи 93 одсто протестаната. Све скупа, протестаната у Европској унији има око 110 милиона, односно један четвртина.

Док ову садашњу Европу зове „посткатоличка“ и „постпротестантска“, Норман је назива и „претправославном“ због тога што је из њеног постојања искључена већина православних хришћана којих све скупа има око 250 милиона, а који укључују Русе, Белорусе, Украјинце, Молдавце, Србе, Црногорце и Македонце. Заједно са Грчком, Кипром, Бугарском и Румунијом, број номинално православних верника је око 40 милиона у садашњој Европској унији.

Духовно сиромаштво

Патријарх румунске православне цркве Данило у својој поруци навео је да је садашња криза дуплирана растућим духовним сиромаштвом, наводећи да је задатак верских лидера да нагласе да Европа није само економски простор са законима и заједничким институцијама, него изнад свега, да она представља „културну и духовну реалност“. Румунски црквени поглавар тражи да „хришћанске цркве као и друге религије посебно допринесу заштити основних људских права и слобода као и људског достојанства и помогну афирмацију одговорности и солидарности, не само на основама хуманизма, него зато што је свако људско биће креирано према вечној слици бога и његових вредности“.

Полемика Делор - Хавел

Патријатрх московски и целе Русије Кирил у својој поруци вратио се питањима која трају деценијама унутар Европске уније. Он је оценио да „будућа егзистенција и плодан развој европског пројекта зависе од јасног одговора на питање европског идентитета“. Поглавар руске православне цркве не оставља места сумњи да је то хришћанство. „Хришћанство је формирало основу европских вредности и идеја. Ван хришћанске традиције немогуће је стићи до спознаје о унутрашњим покретачким механизмима друштвеног и културног развоја овог региона код народа који га насељавају. Ниједан наредни степен у грађењу наше заједничке куће не може да буде достигнут без ослонца на хришћанске вредности“, поручио је Кирил.

Будући да се народи православне вероисповести налазе у већој или мањој мери пред вратима Европске уније, ставови руског патријарха оснажили су мишљења која се залажу за звнично обележавање хришћанских корена Европске уније. Пре пет година вођена је позната полемика између некадашњег председник Европске комисије Жака Делора и чешког председника Вацлава Хавела о овом питању. Под снажним француским утицајем избачен је предлог да се у преамбули „европског устава“ неведе хришћанско наслеђе Европе. „Ја не кажем да ли ће будућа Европа бити хришћанска или неће, ја сам само против да се заједничка хришћанска судбина потпуно прећути у Повељи, иако је то историјска чињеница“, рекао је Делор, замерајући да Европска унија премало иступа као заједница, и то управо због недостатка чинилаца који „органски повезују Европу“.

Вацлав Хавел је одговорио да све вредности за које се залаже хришћанство стоје у Повељи и да је немогуће у једном таквом документу наводити религиозне традиције. Ова дебата рефлектовала се и на то какво би уређење требало да има будућа Европска унија, односно хоће ли она бити држава или неће.

- Један европски устав не треба да значи да ће нестати националне државе. То би била историјска грешка. Нама је потребна федерација националних држава, тврдио је Делор.

Хавелу национална држава није тако важна. „Оно што настаје у Европи није никаква федерација у класичном смислу. Политиколози би морали да нађу нову реч - рекао је Хавел.

Православне цркве осећају да нису потпуно укључене у процес креирања европског јединства.

- Чини ми се да је главни проблем да протестантска и католичка Европа недовољно познају традицију и самосталност православних народа, каже јеромонах Филип, заменик председника Одељења за спољне односе Руске православне цркве. „Много је предрасуда и веровања да је православље заостало. Има и оних који знају и они нам помажу да се приближимо и боље разумемо. Колико се у Европи лоше разуме православље може да се види по наслеђу Косова. Бројне православне цркве на Косову су порушене, али и даље постоји равнодушност према томе. Нико не поставља питање и никога то не узнемирава. Европски суд за људска права се меша у то ко треба да буде поглавар бугарске правослвне цркве. Све то говори да је потребно дубље разумевање православног света у садашњој Европи - каже јеромонах Филип.

Улога православља

Руска православна црква се и поред резерви које има, доста рано изјаснила за подршку европским интеграцијама. Садашњи патријарх Кирил је још пре више година, као архијепископ Смоленска и Калињинграда и председник Одељења за спољне односе подржао укључивање нових чланица, а тиме и православних држава у Европску унију. Његов претходник Алексеј II подржао је референдум балтичких држава за улазак у Европску унију. „Наша црква не треба да буде спољни посматрач процеса европске интеграције. Ми смо убеђени да православна традиција треба да да властити допринос развоју простора уједињене Европе. Православни народи очекују да за своју спремност да учествују у развоју европских интеграција, западни свет буде отворен за прихватање вредности које се налазе у традицији источних хришћана“, рекао је Кирил.

Јеромонах Филип сматра да православне цркве, народи и њихови верници не треба да се због тога одричу настојања да се укључе у процес европског уједињења.

Нико од нас не призива ново непријатељство. Кроз то смо прошли. У западној Европи требало би да разумеју православне народе као равноправне које би требало послушати шта говоре о својим бригама и проблемима и да прихвате велико културно наслеђе православља. Православни хришћани, са своје стране, требало би да теже дијалогу и да покажу да су заинтересовани да говоре о својој традицији, да активно учествују у европском уједињењу, да се не изолују, да дају предлоге како могу да обогате европску традицију. Због свега овога, потребно је да православни хришћани буду отворени за дијалог и да га се не клоне - закључује руски јеромонах.

Улога верских лидера

На скупу у Венецији је забележено и то да је преминуо српски патријарх Павле. Јеромонах Филип је истакао да је српски патријарх био веома цењена и поштована личност у православном свету, истински духовни вођа који је дубоко посвећен добру свих људи. Он објашњава да руски патријарх Кирил није лично присуствовао сахрани српског патријарха јер се разболео и све своје активности свео је на минимум.

Председник рабинског савета лондонске Уједињене синагоге рабин Јицак Шоле каже да су лидери оно што чине. „То је оно што разликује вођу од менаџера. Вође започињу ствари, менаџери одржавају ствари да функционишу. Вође су у стању да препознају проблем пре него што он постане неодложан. Ако погледамо око нас, можемо да видимо да је свет у ванредном стању будући да се многа друштва боре да опстану, а то показује да су верски лидери у прилици да дају печат кретањима у свету“, каже рабин Шоре.

Потпредседник групе демохришћаских партија у Европском парламенту, аустријски посланик Отмар Карас, сматра да је потребан јачи утицај црквеног вођства у процесу европског уједињења.

- Цркве су важан фактор друштвеног развоја и свака религија има своју друштвену улогу.

Срећан сам што су некадашње државе Југославије на путу према ЕУ. Управо Аустрија и Народна партија имају важан задатак да помогну те земље у укључењу у ЕУ. Религија у свакој држави има различиту улогу. Фундаментализам, национализам и популизам су против сваке заједнице. Јачање индивидуалног принципа и колективне солидарности су важни за заједницу - оценио је Карас.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер