О секуларизму и правој мери односа државе са верским заједницама, немају само они који не верују право да говоре. Својим „нејављањем“ поводом канонске посете др Пајтић Бојана цркви у Србобрану, ја удружење грађана „Атеисти Србије“ од данас крстим са „селективни секуларисти“.

Када сам се мало повратио од шока, прво сам помислио да Жарко О. школску славу доживљава као обележавање почетка ОРА "Свети Сава", али ми је касније синуло да он заправо, Савиндан доживљава као прославу Осмог марта.

Божић је Дан којим почиње и Васкрсење, а Васкрсења не бива без страдања, страдална децо наша на Косову и Метохији! Знајте, да је изгнани јеврејски народ скоро двадесет векова чекао дан повратка земљи отаца.

Будући задатак власти: под хитно покушати наћи још мекши врх СПЦ од постојећег, јер ма у коју од верзија (не)аутентичности писма поверовали – јасно је да је за Цркву граница коју не могу прећи и даље граница између делова Србије, макар се и сто пута звала „интергрисани прелаз“.

У Србији, као у свакој држави која покушава да буде нормална и уређена, свако има право да критикује свакога, да пише и саопштава своја мишљења, али чини ми се да нема никакве одговорности за изговорену реч.

Почетком маја 1945, Југословенска народна армија стигла је до Загреба, али су највећи усташки зликовци –предвођени Поглавником- успели да побегну. Уз њих и 500 припадника католичког клера. Они никада нису одговарали за своје злочине.

У исто време док је хушкао „међународну заједницу“, папа римски стално је слао „екуменске сигнале“ патријарху Павлу. У марту 1994. у Београду се обрео његов изасланик који је нагласио да папа „гаји дубоке емоције и забринутост“ за српски народ.

Када верујуће биће у Србији око 7. јануара узме у руке лист Данас, прво би се изненадило (а можда и обрадовало) кад би видело да то гласило уопште има додатак посвећен Христовом рођењу. Већ сама насловна страна додатка разбија илузије.

Светост јесте једино средство којим се присуство Бога у простору и времену може сведочити и штитити, колико стоји до људи помогнутих Богом. Врлином светости, и то Савине, долазе нам и сва богодолична и богоносна утемељења.

Три чудотворне иконе Богородице, за које се сматра да их је за Њена живота насликао јеванђелиста Лука,  стигле су у Русију не као ратни плен, или драгоценост, која је купљена новцем. Две су стигле као поклон, а трећа се Промислом појавила на северу ове велике државе.