Patrijarhova sahrana bila je kohezioni čin koji je odražavao odlučnost u identifikaciji sa onim što je izvor Pavlove harizme: on je simbolizovao nas onakve kakvi se sami vidimo, u obliku za koji mislimo, i verujemo, da je bolji deo nas, s verom da nas ima i da ćemo opstati.

Koliko god je to bilo moguće, patrijarh Pavle živeo je život skromne jednostavnosti. Prema svakom koga bi sreo odnosio se na miran i nežan način; bilo je nemoguće ne uvideti njegovu veoma duboku duhovnost, svetost ličnosti i mudrost.

Neka se ni ovoga puta ne ljuti Srpstvo svekoliko, crnogorskom režimu zaista je ograničen prostor čak i za saučešće. Dobro je što nisu imali snage da svojim prisustvom unize ispraćaj patrijarha Pavla. Time su izrazili poštovanje – onako kako jedino znaju. Svojim opravdanim odsustvom. Daleko im lepa kuća.

Uloga Patrijarha Pavla je, zapravo, bila objedinjavajuća u tom pogledu, ali i više od toga – usmeravajuća i integrišuća. Upravo je njegova ličnost bila oličenje tih dveri koje su ponovo bile širom otvorene, nudeći svakom neometan i slobodan pristup riznici Crkve.

Sahrana patrijarha pokazala je drugo lice srpskog naroda, koji, iako je siromašan i ogorčen, „daleko od Evrope“, zna da se ponaša, ne samo pristojno i uljudno već uzvišeno i dostojanstveno, kada situacija to zaista nalaže, i kada se za to zauzmu pravi autoriteti.

Svojim nesebičnim i nenametljivim življenjem među nama, više nego li svojim riječima, ovaj Sveti Starac i cjelosni Čovjek Crkve Božje Hristove, probudio je evo ovih dana skrivenu dobrotu, čovječnost i bogoljublje i bratoljublje u hiljadama duša.

Da li je naš patrijarh bio živi svetac, nije na nama da sudimo. Ali možemo da svedočimo da je način na koji smo mu se obraćali - „Vaša svetosti” - zasluživao svakim svojim slovom i činom. Sad, kada je otišao tamo gde se još u mladosti uputio, ostaje nam da se pitamo: s kim smo ostali?

(Iz Arhive NSPM-a)

Od slabašnog dečaka, kojem su palili sveću misleći da je umro, i koji je iz veronauke imao dvojku, postao je jedan od najvećih duhovnika svoga vremena, za kojeg je agent FBI glasno rekao: “Ovo je svetac koji hoda!”

Ali, papa Benedikt po svaku cenu hoće da obnovi rimsku imperiju. Ne daje nikakave koncesije anglikanskoj zajednici, već hoće da zauvek održi srednjevekovni rimski centralistički sistem. Čak iako to onemogući jedinstvo hrišćanskih Crkava u fundamentalnim pitanjima.

Vi, mnogopoštovani gospodine Predsedniče, hodite stopama Vaših velikih predaka, kako Vašim dolaskom,  tako i Vašim i Vaše Države Rusije nepokolebivim stavom i zaštitom celovitosti Srbije.