Република Српска – два дана касније

Генерални осврт на избори процес у РС[1]

Понедељак пре подне: Освануо је и 13. октобар 2014. године, дан после председничких и парламентарних избора у Републици Српској (РС) и БиХ. Уобичајна ситуација је да се победник избора зна већ 3-4 сата након затварања биралишта, међутим у РС овај пут то није случај. Ситуација је још увек неизвесна и таква ће остати све док Централна изборна комисија БиХ (ЦИК БиХ) не саопшти коначне резултате, тако да ће се тек у уторак моћи посложити све коцкице и правити планови за будућност. Из тог разлога и наслов Република Српска – два дана касније. Ситуација да ни читавих 14 сати након затварања биралишта немамо коначног победника показује да се ради о тесној трци између Милорада Додика и Огњена Тадића, тј. Странке независних социјалдемократа (СНСД) и Српске демократске странке (СДС).

Чињеница да је ЦИК БиХ пребројао око 75% гласова у Федерацији БиХ (ФБиХ), а тек око 50% у РС, показује да су посматрачи на изборима радили врло детаљно, те да су гласови на већини биралишта у РС бројени два или више пута. Све то осликава једну дубоку поларизацију Републике Српске на два политичка блока, што свакако представља чињеницу над којом би се сви ми морали озбиљно да се замислимо, јер у ситуацији када је РС окружена многим спољним непријатељима, јака политичка подељеност у земљи сигурно не доприноси унутрашњој стабилности. Понедељак је у Српској освануо у неизвесности и радозналости. На улици, у кафићима и ресторанима, становима и кућама, социјалним мрежама, итд. једина тема су били резултати избора и ко је победио. Приметна је била нервоза, а међу загриженијим присталицама СНСД-а и СДС-а и тензије. Свакако да највећу одговорност за то сносе две водеће странке - СНСД и СДС, те да би, без обзира на коначан исход избора, управо из ових странака морала да потекне иницијатива да се смањи политичка нетрпељивост међу странкама, што ће засигурно довести и до мање нетрпељивости и смањења тензија међу њиховим бирачким телом, а РС дати преко потребну политичку и страначку стабилност.

Улога странака и њихових лидера је да, осим мобилизације бирачког тела, образују своје политичке активисте на бази основне политичке културе, која у земљама Балкана свакако није на високом новоу, али је крајње време да се незадовољство грађана и страначке активности каналишу кроз утврђен политички и изборни систем у оквиру предвиђених норми и правила.

Политичке странке морале би коначно да схвате да изборна кампања траје месец дана и да се завршава даном избора, а да након тога следи формирање владе и константан рад за опште добро. Изборне кампање су врло оштре у већини земаља западне Европе (које важе за најбоље примере парламентарне демократије) али завршетком избора у тим земљама супростављене стране почињу политички рад за општу добробит целог грађанства, а понегде чак и у заједничким коалицијама. Ситуација да у РС изборна кампања перманентно траје 4 године (од изборне недеље до следеће изборне недеље) онемогућава не само формирање модерне политичке културе, него и функционисање институција РС у пуном обиму, јер се власт плаши да спроведе неопходне реформе које би евентуално довеле до губитка гласова, док опозиција својим апсолутним противљењем власти показује да није способна да допринесе развоју државе. Улога опозиције је пре свега да контролише рад владе, указује на грешке, те да кроз амандмане и додатне предлоге допринесе побољшању закона приликом њиховог усвајања у народној скупштини. Већину ових ствари опозиција у РС већ годинама не ради и користи сваку прилику (нпр. катастрофалне поплаве у мају) да са владајућим странкама уђе у оштру конфронтацију, што показује један висок степен политичке неодговорности и мањка политичке еманципације опозиције у РС.

Две највеће српске странке у БиХ морале би да схвате да је за стабилност РС неопходна једна широка и јака коалиција српских странака на нивоу институција БиХ. И поред огромног анимозитета између врха СНСД-а и СДС-а постоји један малени простор који би могао поново да оживи заједнички рад ових странака у институцијама БиХ, а где би СНСД и СДС могли да окупе око себе и преостале српске странке. Иако ово решење сада звучи као научна фантастика, познато је да је дужност политичких странака да раде у интересу својих грађана, а када имамо у виду да се РС угрожава понајвише из Сарајева, онда је јасно да неки најмањи заједнички садржилац између СНСД-а и СДС-а мора да се нађе, а тај заједнички садржилац би морао (и могао) да буде заштита интереса српског народа у БиХ тј. заштита Републике Српске у заједничким институцијама.

За 14 часова ЦИК БиХ је најавио објављивање прелименарних резултата избора у РС и ФБиХ. Званични подаци омогућиће и једну детаљнију анализу изборног процеса у РС.

Анализа изборних резултата у РС 2014

Понедељак после подне: у 19 сати након затварања бирачких места ЦИК БиХ је коначно изашао са званичним резултатима избора у РС и ФБиХ, те тако решио недоумице по питању поделе власти, пре свега у РС јер је ситуација овде била најнеизвеснија. Јасно је да је ЦИК БиХ и те како морао много раније да изађе са подацима изборних резултата, поготово ако се има у виду да је већина странака у РС излазила са потпуно различитим подацима о резултатима избора, те да је на тај начин повећавана већ од раније присутна тензија међу српским бирачима у РС. Излазност на изборима у РС била је 53,15%, а у ФБиХ за око 5% мања, што такође указује да су ови избори у РС попраћени будније и изазвали већу мобилизацију бирача.

ЦИК је дефинитивно решио питање победника избора. На изборима за Народну скупштину РС највише гласова добио је СНСД, али је забележио и губитак од 5% у односу на изборе из 2010. године, па ће тако у новом сазиву скупштине имати 30 посланика (7 мање него раније). СНСД ће такође бити и најјача српска странка у Дому народа БиХ. Огроман скок на изборима забележио је СДС, који ће имати 27 посланика у скупштини РС, што је 9 више него у претходном сазиву. ДНС, мањински партнер владајуће коалиције, освојио је 9 мандата, што је 3 више него на прошлим изборима. Социјалистичка партија РС, други мањински партнер владајуће коалиције, освојила је 5 мандата и забележила благи пораст у односу на прошле изборе (1 мандат више). Опозициона Партија демократског прогреса (ПДП) остала је на 7 мандата и једина је странка која је на овим изборима стагнирала, што за ову странку свакако представља изборни неуспех, поготово ако се узме у обзир да је СНСД изгубио део бирача, које ПДП није успео да привуче к себи.

Оваква консталација снага у Народној скупштини РС, која броји 83 мандата, омогућиће формирање релативно стабилне већине за владајућу коалицију СНСД-ДНС-СПРС. Ако се узме у обзир да странке на власти, по дифолту, у изборе улазе са теже полазне позиције, јер је много теже задржати бирачко тело као владајућа странка него као опозиција, те да је опозиција на ове изборе изашла удружена, онда се може рећи да изборни резултат владајуће коалиције представља један приличан успех. Ипак изборни резултат и губитак 7 мандата за СНСД представља велику опомену и знак за њиховог лидера Милорада Додика да је странка зрела са темељне реформе.

Уколико руководство СНСД-а не изврши промене у странци може врло лако да доживи судбину Демократске странке у Србији, која такође годинама није схватала упозоравајуће поруке својих бирача, што је на крају резултирало губитком власти и расцепом у странци.

На изборима за председника републике актуелни председник Милорад Додик поново је изабран на своју функцију, иако овај пут са много мањом разликом него 2010. године. Милорад Додик је на изборима 2010. поразио свог противкандидата Огњена Тадића са разликом од 14,6%, док је на овим изборима разлика износила свега 1,6%. Уколико бисмо анализирали рад председника Додика у протекле 4 године, видели бисмо да је Милорад Додик, у складу са овлашћењима по уставу РС, направио изузетне резултате на спољнополитичком плану. Осим отварања бројних представништва РС по свету, чији је циљ промоција и заступање интереса РС, председник Додик је успео да стекне поверење руског и израелског државног врха чију је подршку уживао и на овим изборима. Ниво односа које РС има са Русијом и Израелом је такав да и многе веће и моћније државе могу да позавиде РС на тим односима.

Свакако да је и Милорад Додик имао пропусте у раду, али генерална оцена је да је управо председник Додик особа, која је подигла углед Републике Српске у свету, учинила је опште препознатљивом за светске медијске и политичке кругове, те створила чврсте везе између Бањалуке са једне, те Москве и Тел Авива са друге стране. Ово је имало за последицу и стварање моћних непријатеља на Западу, који су на овим изборима врло јасно и отворено подржали опозицију. Ако се узму у обзир удружена опозиција и јак медијски и политички притисак на Милорада Додика током изборне кампање, може се рећи да је изборни резултат Милорада Додика велики успех, јер је Додик забележио благи пад (око 4%) у односу на изборни резултат из 2010. године. Ова чињеница свакако указује да већина Срба у РС и даље сматра Милорада Додика за најспособнијег српског политичара преко Дрине.

Изборну кампању Милорад Додик је водио прилично суверено и сигуран у своју победу, што се на крају и догодило, иако са доста мањом разликом него што је Додик предвиђао. Чак и овај благи пад је више резултат незадовољства бирача радом владе, него мањак неповерења Милораду Додику. Да је влада РС остварила нешто боље радне резултате свакако да би и подршка Милораду Додику на изборима била већа, можда чак већа и од оне из 2010. године када је Додик био на врхунцу популарности.

Подршку у свом раду Милорад Додик имаће и даље од Емила Влајкија, који је поново изабран за потпредседника РС из реда хрватског народа, а који је познат као особа која се изузетно залаже за очување и јачање РС, те дезентрализацију БиХ кроз стварање трећег, већински хрватског, ентитета. За потпредседника РС из реда бошњачког народа изабран је Рамиз Салкић, који ће вероватно у духу његових претходника, да настави са радом на слабљењу позиције РС у оквиру централизоване БиХ.

Огњен Тадић, кандидат уједињене опозиције, кренуо је у кампању прилично агресивно и самоуверено, али како је кампања одмицала, код Тадића су били видљиви све већи знакови нервозе и несигурности, која је кулминирала у катастрофалном наступу Огњена Тадића у емисији «Апостроф» на бањалучкој алтернативној телевизији приликом дуела са Милорадом Додиком три дана пред изборе. Покушаји Огњена Тадића да током изборне кампање поистовећује себе са Александром Вучићем (опонашање говора, понашања, положаја руку и гестикулиција А. Вучића приликом медијских наступа нису могли да прођу незапажено), више пута изречене тежње да постане Александар Вучић Републике Српске, несхватање актуелног геополитичког момента у свету и одсуство озбиљних савезника у иностранству, донеле су уствари један контраефекат, те је Огњен Тадић од прекодринског Вучића постао прекодрински Тома Николић, с обзиром да му је ово био трећи изборни пораз у трци за председника РС. Три узастопна изборна пораза у трци за председника РС озбиљно смањују политички кредибилитет Огњена Тадића, који ипак није успео да изађе из улоге перспективног младог политичара и постане озбиљна политичка личност.

Ипак, да владајућа коалиција не однесе победу на свим фронтовима, побринули су се избори са српског члана председништва БиХ. Врло тесно на овим изборима победу је однео Младен Иванић из ПДП-а, испред Жељке Цвијановић, која је била кандидат владајуће коалиције. Очигледно су у овој изборној борби пресудили гласови бошњачких грађана у РС, који су у већински бошњачким изборним јединицама махом подржали Младена Иванића. Иако чињеница да су гласови Бошњака одлучили ко ће да представља српског члана у Председништву БиХ оставља горак укус, мора се рећи да су Бошњаци (као и сви остали народи и националне мањине) равноправни грађани Републике Српске, те да и њихови гласови морају да буду посматрани у том светлу. Чињеница да ће влада и председник РС долазити из једног политичког блока, а српски представник у Председништву БиХ из опозиционог, сигурно слаби српске позиције у заједничким институцијама БиХ.

Биће занимљиво видети како ће се Младен Иванић снаћи на новој позицији, с обзиром да је у политици већ дуги низ година, али нема запажене резултате. Позитивно за РС је да у Председништву БиХ више нема Жељка Комшића, те да ће нови представник хрватског народа у Председништву БиХ свакако бити много отворенији за сарадњу са српским чланом председништва, где је до сада Небојша Радмановић био прилично усамљен и углавном прегласаван од стране двојца Изетбеговић-Комшић.

Иако се на први поглед као највећи добитник овогодишњих избора у РС чини СДС због значајног пораста броја мандата, јасно је да је у ствари ова странка и највећи губитник избора. И са додатним мандатима остаће у опозицији, док је њихов кандидат за председника РС поражен на изборима. Било је јасно да свако ко изађе на дуел Милораду Додику нема велике шансе за успех, па је прилично нејасно како је СДС одлучио да позицију кандидата за Председништво БиХ препусти партнерском ПДП-у, с обзиром да је опозиција много више шанси имала да оствари победу на том нивоу избора.

Овакав стратешки пропуст могао би да доведе до проблема унутар самог СДС-а, поготово ако се има у виду да је СДС поражен и у Добоју, који важи (поред Бијељине) за традиционално најјаче упориште СДС-а у РС. Већ на конференцији за штампу, коју је СНСД одржао неких 2 сата пре конференције ЦИК-а, Милорад Додик се осврнуо на горе наведене чињенице. Његов телефонски позив који је упутио Младену Босићу, председнику СДС-а, говори о високом нивоу прагматичности коју Додик поседује, а која је крајње неопходна у високим политичким круговима. Одбијање Младена Босића да одговори на телефонски позив Милорада Додика, говори у прилог томе да Босић и даље није израстао у озбиљног политичара, дораслог да обавља државотворне функције у РС. Ово све би могао да буде јасан знак за СДС да је можда време за промене у врху странке, што би евентуално отворило и простор за партиципацију у неким сферама власти на заједничком нивоу, а ако не то, онда бар улогу једне јаке, рационалне и конструктивне опозиције.

Пред странкама владајуће коалиције налазе се велики изазови. Јасно је да Милорад Додик мора да промени један број људи из свог окружења, који међу грађанима РС уживају изузетно лош глас, а који су протекле 4 (и више година) провели паразитирајући на буџету РС без конкретних политичких и друштвених резултата, сматрајући да је довољно да буду чланови владајуће странке, те да ће захваљујући раду и популарности Милорада Додика, успети да се одрже на власти и задрже своје функције.

СНСД мора да изврши промене у партијском функционисању уколико жели да се као странка коначно институционализује. СДС и поред пораза последњих година има ту предност да се као странка већ институционализовао, те да без обзира на промене у врху странке успева да задржи стабилан број својих традиционалних бирача. СНСД са друге стране, осим Игора Радојичића, није успео да избаци неке нове личности, по којима би странка била препознатљива, те је сада ситуација таква да се СНСД углавном поистовећује са личношћу Милорада Додика, тј. гледа кроз призму једне личности, а не кроз призму политичке групације. Неопходно је увођење нових и млађих кадрова у страначки врх, који би могли да постану политички стубови СНСД-а у некој даљој будућности.

Такође, Милорад Додик као нови/стари председник РС налазиће се у све тежој ситуацији. Западне земље, предвођене Великом Британијом, Додика отворено означавају као свог водећег непријатеља у Босни и Херцеговини и засигурно се неће тек тако помирити са овом изборном победом Милорада Додика. С друге стране, Додик ће покушати да још више и озбиљније активира улогу Русије на Балкану и у Босни, с обзиром на то да се некој већој и јачој подршци Републици Српској од стране званичног Београда не може надати.

Нова влада РС наћи ће се пред озбиљним изазовима. Нема сумње да на челу владе мора да се нађе личност са много већим ауторитетом него досадашња премијерка Жељка Цвијановић. РС је још увек релативно млада демократија са врло укорењеним традиционалним схватањима и у таквим околностима већина грађана очекује на челу владе једног мушког политичара. Цвијановићева је уложила доста труда и рада у претходној влади, али јасно је да већ сама чињеница да се на челу РС налази жена, великом делу грађанства не улива поверење.

Жељка Цвијановић би много више могла да допринесе РС и српском народу са позиције министра у влади или чак шта више са позиције амбасадора БиХ у некој од земаља које се налазе у англоамеричкој интересној сфери (Западна Европа, САД, Канада, итд.). Задаци владе РС биће пре свега завршетак капиталних пројеката и изградња модерне путне мреже, која је први предуслов за привлачење страних инвеститора. Политика међународне заједнице да се у првим послератним годинама стране инвестиције, кроз политичке притиске, огромним делом преусмеравају у ФБиХ, где су инвеститори углавном доживели неуспех, имала је за последицу да је данас јако тешко наћи страног инвеститора на Западу који би био спреман да уложи финансијска средства у БиХ и Балкан генерално.

Из овог разлога влада РС мораће да инвеститоре потражи у Русији и другим земљама БРИКС-а, као и у земљама које се не налазе под директним утицајем Вашингтона и Лондона. Неопходно је међутим максимално поједноставити процес за стране инвестиције, односно искључити сваки утицај и мешање политике у исти. Стране инвестиције морају искључиво да буду питање јасне бирократске процедуре, која би искључила уцене и мешања оних који нису део институција РС или нису део оних институција које се баве питањима страних инвестиција. Влада мора да поведе озбиљнију борбу против корупције и привредног криминала, који је већ деценијама уназад саставни део српског друштва. Не може се очекивати да се ова појава искорени у року од неколико година, али би јасна воља и озбиљнији резултати свакако повратили поверење грађана у институције и политичке представнике у земљи.

Свакако да ће највећи задатак влади бити консолидација финансијске политике тј. смањење буџетских трошкова. Околности у којима ради и функционише влада РС су изузетно тешке. Осим тешке финансијске ситуације, влада РС мора да води рачуна и о социјално угроженим групама становнишва, које чине добар део бирачког тела. Осим пензионера и незапослених лица, који су у свим земљама региона социјално-угрожене групације, ратна дешавања и несреће донеле су Р. Српској и неколико посебних друштвених категорија, о чијој егзистенцији и социјалном статусу мора да брине влада РС. Ради се о породицама погинулих бораца, породицама несталих и заробљених бораца, ратним војним инвалидима и великој избегличкој групацији.

Из буџета РС издвајају се огромна средства (гледано на марконивоу) за наведене категорије становништва, а уз то ове категорије уживају и одређене бенифиције на тржишту рада, у образовању, итд. Ако узмемо у обзир финансијску кризу која потреса цео свет, а посебно земље у развоју, јасно је да влада РС мора да спроведе извесне мере штедње које би довеле до смањења јавних дугова, те отвориле простор за већа улагања у образовање, пољопривреду и привреду. У складу са тим неопходно је да влада у следећих неколико месеци покуша да нађе заједнички језик са представницима поменутих социјалних категорија, где би извесне бенефиције, које су тренутно на снази, били укинуте. То све пре свега односи на предност приликом запошљавања, уписа на факултет и сл. јер је крајње неопходно да се свим грађанима да једнак третман на тржишту рада и образовања, што је у интересу целе републике.

С друге стране, горепоменуте социјалне категорије могле би да добију извесне бенефиције у области здравства и стамбеног збрињавања, али и да саме увиде да РС нема економски капацитет да финансијски брине и издржава огроман део својих грађана, већ да би много боље било да се та средства улажу у развој привреде, те грађанима, кроз отварања нових радних места, омогући стабилна животна егзистенција и бољи финансијски положај. Неизоставна је свакако и мера смањења државне и локалне администрације. Иако овакве мере звуче донекле и «нехумано» и биле би крајње непопуларне, оне би ипак допринеле стабилизацији државног буџета. Уколико би нова влада у првих неколико месеци свог мандата покушала да спроведе ове реформе, имала би довољно времена да до краја мандата амортизује «последице» и покаже исправност учињеног. Једна од ствари којој би нова влада морала да се посвети више пажње него у претходном периоду је положај Срба у ФБиХ, који је далеко тежи него положај Бошњака и Хрвата у РС. Све у свему пред новом владом РС су огромни изазови, на које ће иста моћи одговорити само уз добру сарадњу са председником РС и српским представницима у институцијама БиХ, као и уз конструктиван и државотворан рад опозиције, која би морала коначно да изађе из оквира паланачког менталитета и докаже да као опозиција може да ради конструктивно у интересу грађана Републике Српске, а не да им се цео политички рад своди на рад против Милорада Додика.

Извори:

Б92: http://www.b92.net

Вечерње новости: http://www.novosti.rs

Народна скупштина РС: http://www.narodnaskupstinars.net

Независне новине: http://www.nezavisne.com

РТРС: http://www.rtrs.tv/index.php

ЦИК БиХ: http://www.izbori.ba