Novo značenje „Pete kolone“

Kada je general Mola 1936. godine, za vreme Španskog građanskog rata, po prvi put upotrebio izraz „peta kolona“ („imam četiri kolone koje nadiru na Madrid, a peta je u gradu i samo čeka signal da im se pridruži...“) on sigurno nije mogao da sanja u šta će se, na kraju, preobraziti njegova sintagma.

Ne zaboravimo. Sve „kolone“ u tom trenutku bile su španske i radile su isključivo za svoju viziju toga šta je u najboljem interesu njihove zemlje – Španije. Sa retrospektivnom mudrošću sada bi možda mogli tačnije da odredimo ko je u tom španskom sukobu bio u pravu, a ko ne. Međutim, i oni koji su bili u pravu i koji su bili u krivu, i general Mola i njegov protivnik na Republikanskoj strani u opsednutom Madridu, radili su ono što im je savest nalagala da je najbolje za njihovu zemlju – Španiju.

Danas imamo potpuno novi evolutivni oblik pojma „peta kolona“. Njeni savremeni pripadnici više ne rade za svoju viziju interesa zemlje, nego zauzvrat za novac i mrvicu podaničke „vlasti“ oni rade u interesima i za političku agendu stranaca, koji su ih angažovali.

Ono što je dama Rebeka Vest primetila u svom drugom, nedovoljno poznatom, remek delu „Novo značenje izdaje“ (The New Meaning of Treason), da je pojam izdaje tokom Drugog svetskog rata poprimio kvalitativno novi i neuporedivo gnusniji oblik, odnosi se i na Molininu čuvenu sintagmu „pete kolone“.

Današnja peta kolona nisu sugrađani koji samo različito misle, žele bolja i efikasnija rešenja, svoju zemlju podjednako vole i žele joj dobro. Oni su vukovi u jagnjećem toru, cinični zloupotrebljači zakonskih sloboda, rugalice svih temeljnih vrednosti na kojima otadžbina koju preziru počiva, zluradi metežnici i oduševljeni saradnici iznutra svakoga ko je spreman da ih nagradi da rovare protiv otadžbine.

Ni Makijaveli, pored sveg cinizma i renesansnog iskustva sa najgorim projavama pale ljudske prirode, ne bi mogao da zamisli da bi mogli postojati takvi opaki  condottieri.

U Republici Srpskoj, pod dirigentskom palicom istih sila koje su uz pomoć domaćih saradnika u Ukrajini upravo završile svoj rušilački posao (bar oni tako misle), odigravaju se pripreme za isti proces. Mete su jasno definisane, mizanscen za izvođenje puča pod lažnom zastavom uveliko se postavlja.

Upravo objavljena studija šestorice međunarodnih autora na ovu temu, „Rušenje Republike Srpske: Teorija i tehnologija prevrata,“ domaće pučiste u RS nemilosrdno žigoše i razgolićuje, pogađajući ih pravo u živac. Nije prošlo ni dva dana od kako je knjiga ugledala svet, a strani sponzori su kao zapeta puška već reagovali da stanu u zaštitu svojih raskrinkanih lokalnih štićenika. Intervencije kancelarije OEBS-a i stranih ambasadora to jasno potvrđuju.

Oni znaju da će se sve njihove šeme i opsene srušiti kao kula od karata onoga trenutka kada narod Republike Srpske provali njihovu igru. Ni uloženi milioni ni lažne parole u tom slučaju neće spasiti njihov podli projekat.

Narod Republike Srpske mora stvar preuzeti u svoje ruke i domaćim petokolonašima i njihovim inostranim naredbodavcima baciti u lice prkosni poklič naroda opsednutog Madrida: No Pasaran!