.jpg)
| Srbija i Crna Gora | |||
Lekcije |
 |
 |
 |
| sreda, 08. oktobar 2008. | |
|
Zaboravila sam puno toga iz istorije. Pamtim ono što su mi najviše ponavljali. Zapamtila sam, na primer, da je crnogorski knjaz Nikola pre 141 godinu napisao crnogorsku himnu u kojoj je pevao: Onamo, ’namo... da viđu Prizren! Ta to je moje – doma ću doć’! Starina mila tamo me zove, tu moram jednom oružan poć’. Sećam se i da su nas učili da je isti Nikola, tada crnogorski kralj, pre 94 godine napisao proglas u kome je, pozivajući Crnogorce u rat za odbranu Srbije, rekao: „Austrija je objavila rat našoj dragoj Srbiji, objavila ga je nama”. I takve stvari. A juče sam baš probala da se setim kada smo jedni druge izdavali. Priznajem, imam rupe u gradivu. Kampanjski pokušaj da se podsetim svih srpsko-crnogorskih izdaja i sukoba takav je da se ne bih javno brukala navodeći ih. Tek, između onih lekcija koje su mi utuvili u glavu bilo je dosta i onog gradiva koje bi mi sada možda koristilo. Kako bilo da bilo, tek pre pet dana crnogorski parlament usvojio je Rezoluciju kojom se najavljuje priznavanje nezavisnosti Kosova, a crnogorski premijer Milo Đukanović je te noći Srbima poručio da je „tragikomično da predsednik Srbije ne može da stane na tle Kosova”. Još reče da „nosi u duši mnoge delove svijeta, ali mu ne pada na pamet da su to delovi Crne Gore”. Zato što, valjda, smatra da je Kosovo srpsko onoliko koliko su i Devičanska Ostrva crnogorska. A onda je i „odbranio” svoje viđenje stvari, pa dodao: „Nemojte se vi stideti za mene”. Kada su videli da se na stid kod Đukanovića ne može „udarati” zvanični Beograd je poručio Podgorici da je „to nož u leđa” Srbiji, a beogradska čaršija da preti crnogorskom premijeru da neće više moći da kroči u Srbiju ni onoliko koliko može srpski predsednik na Kosovo. Neki su, brže-bolje, nabrojali da je i srpski predsednik na Kosovu bio čak dva puta. Kao da bi Kosovo bilo manje srpsko sve i da nije. Ali, suština ove lekcije nije u tome. Suština lekcije koju nas preslišava Đukanović je u onome što je rečeno o Crnoj Gori, a ne o Srbiji. A rečeno je (izjavio je to crnogorski predsednik Filip Vujanović, dovodeći u direktnu vezu najavljenu kandidaturu Crne Gore za članstvo u Evropskoj uniji sa izjašnjavanjem o statusu Kosova) da „priznavanje Kosova za članice EU nije uslov ostanka u Uniji”, ali za one koje to nisu jeste „očigledan uslov”. Na istom „času” dobili smo još jednu lekciju i to od visokog predstavnika EU na Kosovu Pitera Fejta, koji je rekao „da je potrebno Srbiji jasno staviti do znanja da ne može da napreduje u evropskim integracijama „ako nastavi da stvara probleme za uspostavljanje misije Evropske unije (Euleks)”. Pažljiv učenik sa malim predznanjem sada bi upitao (pod uslovom da ga ne ponesu istorijski „folklor” i bratska patetika) kako to da je ulazak u EU za Crnu Goru povezan sa priznavanjem Kosova, a za Srbiju to nije, kako su nas do sada uveravali? Jeste li bili na času na kome se to predavalo? Politika [objavljeno: 07/10/2008] |
Ostali članci u rubrici
- Samar pao, magarac ostao
- U Crnoj Gori, za sada, ništa novo
- Da, srpske su - i pomirite se s tim!
- Predsednički izbori i Crna Gora na novoj prekretnici
- Tarifa za čast ili kad se od profesora srpskog traži polaganje „crnogorskog jezika“ kao uslov za sticanje CG državljanstva
- Čemu Srbi mogu da se nadaju kada Montenegrini čak i Dritana smatraju "velikosrbinom" i "četnikom"?
- Vlada Zdravka Krivokapića uništavala svest Crnogoraca o njihovom identitetu, čak negirajući da on postoji
- "Napredni u nazadovanju" - Prilog razumevanju srpsko-crnogorskog spora
- Crna Gora u hrvatskim očima - nekad i sad
- Mitropolit Amfilohije kao svedok Božije ljubavi u besudnoj zemlji
Anketa
Republika Srpska: Stanje i perspektive
