Kako je rušena Njegoševa kapela

Lekcija o (okupiranoj) slobodnoj Crnoj Gori nastala je posle dobijanja italijanskih lira pred takozvanu Božićnu pobunu posle Prvog svetskog rata a govorila je o okupaciji koju je izvršila srbijanska vojska. Lekcija je iskorišćena 1969. u jeku najave rušenja grobne kapele vladike Petra II Petrovića Njegoša i protesta Srpske pravoslavne crkve protiv tog čina.

Milo Jovićević, radnik visokog ranga jugoslovenske UDBE, zbog zasluga u otkrivanju neprijatelja, biva postavljen za predsednika Savezne komisije za verska pitanja (u narodu zvane Verska Udba). Jovićević je bio mnogo radoznao šta se dešava u Patrijaršiji pa je poneki put poželeo da proveri to što su mu radnici Krste Lekovića javljali. Radi toga je često pozivao patrijarha Germana Đorića na razgovor a poneki put odlazio u Ulicu 7. jula br. 7. Tako je 5. maja 1969, uoči praznika Đurđevdana, po povratku iz Crne Gore, poželeo da patrijarhu „prenese“ poruke iz tih krajeva a povodom nagoveštenog rušenja kapele na Lovćenu.

Obično udbaši ne ostavljaju pisane tragove, ali je Jovićević, po prirodi svoje tadašnje dužnosti to morao da radi. Tako je ostala sačuvana njegova „Zabeleška“ o razgovoru sa patrijarhom. Čuva se u Arhivu Jugoslavije, i ima signaturu 144-118. Taj dokument je otkucan latiničnom pisaćom mašinom na četiri strane, i predstavlja verodostojan i autentičan izvor. Njegov sadržaj odslikava deo politike Saveza komunista Jugoslavije prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Jovićević je najpre govorio o budućem finansiranju delatnosti Patrijaršije istakavši da to prelazi sa saveznog na republički nivo. A onda je usledilo ono što je bilo povod njegovog dolaska:

„Predsednik Jovićević je zatim prešao na razgovor o izgradnji Njegoševog mauzoleja na Lovćenu. Kazao je patrijarhu da je pre nekoliko dana boravio u Crnoj Gori i da je tamo razgovarao sa najodgovornijim predstavnicima S(ocijalističke)R(epublike) Crne Gore o ovom pitanju. Upoznao je patrijarha da javnost u SR Crnoj Gori osuđuje postupak vladike Danila i Sinoda SPC po ovom pitanju. Odgovor koji je Komisija za vjerska pitanja I.(zvršnog) V.(ijeća) SR Crne Gore uputila Arh. Sinodu SPC u stvari je odgovor i Izvršnog vijeća i Skupštine Crne Gore. U Crnoj Gori takođe smatraju da je pisanje patrijaršijskog lista Pravoslavlje uvredljivo i očekuju da će se SPC zbog toga izvinuti.

Kada je 1951. godine doneta odluka o podizanju mauzoleja, SPC nije imala nikakvih prigovora i sadašnja izgradnja mauzoleja ustvari je nastavak radova, koji su bili obustavljeni zbog nedostatka finansijskih sredstava. Što se tiče Njegoševe grobnice na Lovćenu, ona je svojina opštine Cetinje. Kod vlasti u Cetinju postoji raspoloženje da se sadašnja grobnica prenese na neko drugo mesto, gde bi SPC želela.

Kampanja koju SPC inicira i vodi po pitanju Njegoševog spomenika pogoršala je raspoloženje javnosti u Crnoj Gori prema S.P.Crkvi. Crna Gora je imala svoju autokefalnu Crkvu i ta autokefalnost je žrtvovana radi jedinstva, ali samo radi jedinstva koje bi se zasnivalo na osnovi ravnopravnosti. Ukoliko se nastavi ovakva politika SPC, nije isključeno da pitanje autokefalne crkve postane aktuelno i u Crnoj Gori.

Predsednik Jovićević je upoznao patrijarha da mitropolit Danilo (Dajković, inače rodom iz Crne Gore – V. Đ. M.) svojim izjavama i držanjem izaziva i javnost i odgovorne faktore u SR Crnoj Gori, čime je doveo sebe u takav položaj da moli vlasti da ga zaštite od njegovih sopstvenih vernika. Sem toga mitropolit Danilo održava veze sa nekim neprijateljskim elementima u inostranstvu o čemu odgovarajući faktori u Crnoj Gori imaju nesumljive dokaze. Ukoliko se ukaže potreba, za ovim dokazima biće upoznata javnost, što svakako neće biti povoljno niti za mitropolita Danila, niti za SPC u celini.

Mitropolit Danilo saslušava sveštenike i vrši pritisak na njih zbog njihovih slobodno izraženih stavova i mišljenja po pitanju spomenika. Ukoliko Danilo nastavi ovakvu politiku, društvo će biti prinuđeno da zaštiti sveštenike kao slobodne građane.

Na ovo je patrijarh kazao da je mitropolit dobar čovek i patriota i da radi na dobro Crkve, samo je u nekim prilikama netaktičan i neće nikoga da posluša. Patrijarh German je govorio da je SPC pišući predstavku Saveznoj komisiji za verska pitanja i Republičkoj komisiji SR Crne Gore samo molila da se ne ruši postojeća Njegoševa kapela, ali da to nije pravilno shvaćeno. Kaže da SPC nije imala prigovore kada su se rušile pojedine crkve i manastiri radi izgradnje hidrocentrala i drugih objekata od šireg društvenog značaja, a u pitanju izgradnje Njegoševa mauzoleja, ruši se crkva bez potrebe. Za SPC Njegoševa kapela je crkva. Njegoš je bio vladika, hrišćanin i kada se postavi mauzolej, za SPC je mauzolej neznabožački.

Predsednik Jovićević je odgovorio patrijarhu da o izgradnji Njegoševog mauzoleja treba da odlučuju građani i politički faktori u Crnoj Gori.

Na kraju razgovora patrijarh je kazao da SPC nema nikakvu vlast, niti silu, ona samo ubeđuje i moli“.