Црногорски Закон о "слободи вероисповести" и Србија

У модерној правној теорији се сматра да је средњовековно регулисање положаја верских заједница окончано 1779. када је донет Закон о религијским слободама Вирџиније. У том закону, чији је аутор један од очева оснивача америчке демократије Томас Џеферсон,  наводи сe да ниједан човек неће ''патити или бити малтретиран'' због свог религијског  уверења. Када се овај правни стандард примени на Закон о слободи вероисповести који је Влада Црне Горе упутила Народној скупштини, јасaн је његов средњовековни карактер или дискриминација читаве једне верске заједнице. У том контексту ,законодавац је изабрао 1918. као некакву ''граничну'' годину за преспитивање порекла црквене имовине а не 2006. када је Црна Гора постала чланица УН или 1878 .када је Црна Гора de iure призната као самостална држава на Берлинском конгресу (или 1858. или 1796. када је после битака на Граховцу или Крусима и Мартинићима de facto призната) .

Закон о слободи вероисповести има и неотитоистички карактер. Он је сличан пресуди Уставног суда Социјалистичке Републике Црне Горе из 1970. којом је одбачена тужба Митрополије поводом рушења капеле на Ловћену.

У том контексту у члану 6 држава de facto забрањује СПЦ у Црној Гори да износе мошти светитеља (''културно добро'') ван Црне Горе ако за то немају дозволу надлежних световних власти. Да ли ће те дозволе издавати полицајци Марковић или Вељовић?

У члановима 14-16 се за СПЦ уводи нова обавеза регистровања. То није захтевала ни Брозова власт поводом Закона из 1977. Она је толерисала нерегистровани статус СПЦ у Црној Гори, али је и  поштовала њена имовинска права и савесну државину . Са друге стране, користећи примитивну правну акробатику, предлагач Закона уопште не узима у обзир да СПЦ има савесну државину над црквеним објектима дужу од 20 година.

У члану 32 се прописује да црквена заједница која не подржава некакву нову ''духовну традицију'' Црне Горе не може да добија помоћ из буџета. Да ли ће ''усклађеност'' са ''духовном'' традицијом одређивати особе попут Беба Поповић, Ђукановића или дипломирани менаџер који обавља функцију министра културе Богдановић?

 Како ће законодавац проценити ''удео црногорских грађана'' у изградњи Ђурђевих ступова у Беранама? На пример,''удео'' синовца Стефана Немање , Стефана Првослава пре 8 векова?

У члану 52 се прописује да ће цркве које су ''грађани '' са територије данашње Црне Горе (не каже се чији су то били поданици, турски, аустроугарски, византијски?) изградили пре 1918 - припасти властима. Како ће законодавац проценити ''удео црногорских грађана'' у изградњи Ђурђевих ступова у Беранама? На пример,''удео'' синовца Стефана Немање, Стефана Првослава пре 8 векова? Или удео рођеног Херцеговца,  Светог Василија Острошког пре више од 3 века када се ради о манастиру Острог?

Да би скандал поводом примитивног Закона  био још већи, предлагач  није узео у обзир  чак ни примедбе цариградског патријаха и римског папе. Такође, митрополит Амфилохије који је докторирао у Атини на грчком језику на делу чувеног Григорија Паламе ''подучаван'' је јавно од стране Ђукановића о теолошким питањима.

Са друге стране, председник Србије који држи ванредне конференције за штампу или даје изјаве поводом певања Томпсонових песама на дочеку фудбалера у Загребу, пребијања ватерполиста на сплитској риви, хапшења извесног Космајца, локалних избора у Лучанима, изјава ватерополисте Прлаиновића, и чија је власт повлачи целокупно особље амбасаде у Скопљу због ''офанзивног шпијунирања'' и упућује протестне ноте Хрватској, данима и упадљиво, не коментарише скандалозни Закон ,којим се као што смо видели, бави чак и римски папа . Вучић се није огласио чак ни поводом ужасног злочина који се десио у центру Београда уочи великог црквено-народног сабора у Никшићу. Тада је покушано убиство великог добротвора СПЦ Даке Давидовића (који није опозиционо настројен према властима у Београду, напротив) и застрашивање угледног епископа Јоаникија.

Оно је последица  и чињенице да је митрополит Амфилохије као истински егзарх Пећког трона, последња препрека идеји председника Србије о ''подели'' КиМ или добровољном предавању Пећке патријашије , Дечана и Грачанице сецесионистима у Приштини на 800 година од добијања аутокефалности СПЦ

Коначно, председник Србије планира да се сретне са Ђукановићем у Тирани управо на дан одржавања црквено-народног сабора. Слично је урадио и када је донета пресуда за такозвани државни удар вођама српских партија Мандићу и Кнежевићу 2019.  Зато се може закључити да овакво понашање није последица само одличних пословних односа између власти у Београду и Подгорици. Оно је последица  и чињенице да је митрополит Амфилохије као истински егзарх Пећког трона, последња препрека идеји председника Србије о ''подели'' КиМ или добровољном предавању Пећке патријашије , Дечана и Грачанице сецесионистима у Приштини на 800 година од добијања аутокефалности СПЦ.