Zašto umiru ruski oligarsi?

Proterani ruski tajkun Boris Berezovski pronađen je mrtav u svom stanu u kadi, u 67. godini, kako izveštavaju Raša tudej i britanski Dejli telegraf. Vest o smrti Berezovskog objavio je njegov zet Egor Šupe, koji je rekao da je u poslednje vreme Berezovski bio izuzetno depresivan. Ko je bio Boris Berezovski i zašto je proteran iz Rusije?

Devedesetih godina, tokom raspada Sovjetskog Saveza, bogatstvo Berezovskog je procenjeno na 250 miliona dolara, od tada (ova procena se odnosi na 1993. god.) pomenuti ruski tajkun je počeo da stiče sve veću i veću sumu. To je i bilo vreme kada se stvorila nova klasa ruskih tajkuna tzv. oligarha koji su se bogatili preko mere. Upravo je Boris Berezovski bio prvi milijarder u postsovjetskoj Rusiji. Njegovo bogatstvo se za samo četiri godine uvećalo na tri milijarde dolara. O njemu je čak napisana i knjiga Kum Kremlja. Berezovski je bio 104. na svetskoj listi milijardera, suvlasnik kompanije „Sibnefta“[1], postao je zamenik sekretara Saveta bezbednosti Rusije, tako da se uzdigao prilično visoko i u političkim krugovima Ruske Federacije uprkos tome što je imao i pasoš Izraela.

Kada je na čelo Ruske Federacije stupio Vladimir Putin, počeo je beskompromisni obračun sa oligarsima. Zbog toga što se nije slagao sa politikom zvaničnog Kremlja Berezovski iz Rusije beži u Veliku Britaniju. U London stiže 2000. godine, a 2003. godine dobija i politički azil. „U odsustvu je pred ruskim sudovima osuđen na zatvorsku kaznu u trajanju od 19 godina za prevaru, pranje novca i pokušaj nasilnog preuzimanja vlasti“.[2]

Britanska policija i specijalni tim za borbu protiv hemijske, biološke, radiološke i nuklearne opasnosti potpuno su blokirali kuću Berezovskog kako bi se istražile još uvek nerazjašnjene okolnosti njegove smrti. Zašto je tim za borbu protiv hemijske, biološke, radiološke i nuklearne opasnosti blokirao njegovu kuću? Da li se iza smrti Berezovskog krije nešto što bi navelo javnost da pomisli da se ne radi o samoubistvu? Ovde postoji očigledna veza sa smrću ruskog dvostrukog agenta Aleksandra Litvinjenka koji je 2006. otrovan u Londonu i oko čega se i dalje vodi slučaj pred britanskim sudom, što predstavlja i kamen spoticanja u odnosima između Londona i Moskve. Naime, Litvinjenko je bio agent sovjetskog KGB-a, a kasnije ruske tajne službe FSB. Litvinjenko je uhapšen 1998. godine zato što je optužio rusku vlast da je naručila ubistvo biznismena Borisa Berezovskog. E na ovom mestu se prepliću sudbine bivšeg dvostrukog agenta i nedavno preminulog tajkuna Berezovskog. Kada je Litvinjenko 2000. godine oslobođen optužbi, on se sa porodicom preselio u London, gde je zatražio i dobio azil, ali je zauzvrat ucenjen i počeo je da radi za britanske tajne službe MI6 i MI5. Aleksandar Litvinjenko je umro u novembru 2006. nakon što je otrovan radioaktivnim elementom. Britanske vlasti su za ubistvo optužile Andreja Lugovoja, bivšeg agenta KGB-a, koji je za ubistvo Litvinjenka optužio upravo njegovog navodnog sponzora Borisa Berezovskog.[3]

Krug se zatvara. U razgovoru za Komsomolsku pravdu Lugovoj odlazi korak dalje optuživši čak Berezovskog da bi mogao nastaviti sa ubistvima poznatih Putinovih protivnika kako bi za njih bio optužen režim Vladimira Putina i time navodno isprovocirana nestabilnost u Rusiji. Lugovoj upozorava da bi iduće žrtve Berezovskog mogli postati Mihail Kasjanov i Eduard Limonov, uz Garija Kasparova najistaknutije vođe Putinove „ulične opozicije“ ujedinjene pod imenom Druga Rusija. 

Britanci su tražili od Ruske Federacije da im izruči Lugovoja, ali su ruske vlasti to odbile jer nije dostavljen nijedan dokaz za njegovu krivicu. Marina Litvinjenko, supruga preminulog dvostrukog agenta, u istrazi je priznala da je Litvinjenku bilo isplaćeno 90000 funti zato što je pristao da sarađuje sa britanskim obaveštajnim službama. „Posle smrti svog muža 2006. godine ona je inspektorima Skotland jarda rekla da je prva uplata u iznosu od 18000 funti stigla na njihov zajednički račun krajem 2003. ili početkom 2004“, objavio je Sandej tajms a prenosi Itar tas.[4] U Londonu će pred sudom 2. oktobra ove godine započeti proces zbog ubistva Litvinjenka.

Kada uzmemo sve činjenice u obzir, nije čudno što su kuću Berezovskog okupirale jedinice za borbu protiv hemijske, biološke, radiološke i nuklearne opasnosti. Ali mi i dalje ne znamo zašto je tragično završio Berezovski. Njegova smrt pokrenula je brojne spekulacije od samoubistva do ubistva. Aleksandar Dobrovinski, advokat Berezovskog, izjavio je za rusku državnu televiziju da je „obavešten od kontakata u Londonu da mora da se Berezovski ubio”, navodi AFP. Međutim, prijatelj ruskog oligarha Demjan Kudrjavcev oštro je negirao da se Berezovski ubio. Kudrjavcev je za rusku novinsku agenciju Prima izjavio sledeće: „Ne postoje jasni znakovi samoubistva. Nema znakova da je sebi dao injekciju ili progutao neke pilule. Niko ne zna zašto mu je srce stalo“[5].

Berezovski je pred smrt, prema rečima diplomatskog dopisnika BBS-ja Bridžit Kendal, dao intervju časopisu Forbs, što bi navodno moglo da objasni stanje u kome se nalazio njegov um. Naime, u intervjuu Berezovski je rekao da je „uvek želeo da se vrati u Rusiju, čak i kada su krivični postupci pokrenuti protiv njega i da je shvatio da ne može da bude emigrant i da je promenio mnoge od ranijih stavova. Forbs ističe da je pomenuti Berezovski u jednom od svojih poslednjih intervjua rekao da je: “izgubio smisao života, da nije više zainteresovan za politiku i da želi da se vrati nauci i nastavi svoj naučni rad u Rusiji.“

Nismo ništa bliže otkrivanju razloga njegove smrti, a teško je da ćemo ikada i biti u prilici da saznamo šta se zaista dogodilo, kao što sa izvesnošću ne znamo ni ko je otrovao Litvinjenka. Da li je to bio upravo Berezovski kao što tvrdi Lugovoj?

Ruski političari su saglasni kada su u pitanju izjave zbog smrti nekadašnjeg oligarha Borisa Berezovskog, niko od njih nije imao reči hvale za bivšeg tajkuna. Genadij Zjuganov je izjavio „da nema lepu niti pohvalnu reč za Berezovskog“. Zjuganov je naveo da je on sam rekao da je „živeo ni za šta, ostavljen bez porodice, domovine, novca i prijatelja“. Opozicioni lider Boris Nemcov je na svom tviter nalogu napisao sledeće: „Nema mnogo ljudi koji bi rekli nešto dobro za njega, tako da je bolje da ćutimo“.

Vladimir Žirinovski, lider Liberalno-demokratske partije, izjavio je „Ehu Moskve“ da je Berezovski „bio spreman da se vrati u Rusiju pod bilo kakvim uslovima. Izgledao je umorno, oči su mu izgubile sjaj“. Kako je rekao, Berezovski je bio „spreman da zatvori slučaj Litvinjenko“ u zamenu za povratak u domovinu.U još jednom intervjuu „Forbsu“ Berezovski je pohvalio Putina zbog njegove snažne volje, uprkos tome što je godinama bio jedan od najistaknutijih Putunovih političkih neprijatelja i stalno je u svojim izjavama napadao predsednika Ruske Federacije. Da li se u poslednjem trenutku Berezovski toliko promenio da je počeo da veliča ruskog predsednika? Da li se Berezovski uopšte istinski i pokajao? Ali ukoliko je tako zašto bi onda izvršio samoubistvo? Putinov portparol Dmitrij Peskov rekao je u subotu u izjavi ruskoj državnoj televiziji da je Berezovski pisao ruskom predsedniku da želi da se vrati kući i da je tražio „oproštaj za svoje greške“.[6]

Sasvim je moguće da nikada nećemo saznati pravu istinu, kao i u slučaju trovanja Litvinjenka, ali izjava Lugovoja da je Berezovski bio umešan u trovanje bi možda mogla da predstavlja nekakav trag, doduše jako slab. Mada svakako postoji razlog zašto Ruska Federacija štiti Lugovoja. I kao u mnogim drugim slučajevima potvrdilo se pravilo da je realnost daleko neizvesnija i kompleksnija nego radnja bilo kog špijunskog trilera.