Zapadni mediji kao nosioci gebelsovske propagande

Jedan od vodećih zapadnih medija, britanski BBS kompromitovao je sebe lažno optuživši ruski tv kanal „Raša tudej“, odnosno RT, zbog navodnog neprofesionalizma. Naime, voditelj emisije Daily Politics na BBC Two Endrju Nil izjavio je da je novinarka RT Anastasija Čurkina intervjuisala svog oca Vitalija Čurkina, predstavnika Ruske Federacije u UN. Endrju Nil je ovu vest predstavio kao skandalozno i neprofesionalno ponašanje novinara medijske kuće RT. Međutim, pošto se kćerka Vitalija Čurkina Anastasija nikada nije bavila tim, ova laž je trebala da „diskredituje“ RT. Kada je postalo očigledno da je Nil širio laž, BBC je uputio zvanično izvinjenje RT, kao i demanti izmišljene priče.[1] RT je, prema zvaničnim podacima, gledanija u svetu od BBC i od američke medijske kuće CNN zajedno.

Ruska TV stanica na engleskom jeziku je pravi primer profesionalnosti i pravovremenog izveštavanja. Novinari ove medijske kuće su uživo pokrivali događaje u Ukrajini i u Francuskoj. BBC-iju je sve ovo zasmetalo, a naročito to što je ruska medijska kuća gledanija od britanskog servisa i od američke medijske kuće zajedno. Ovim je po ko zna koji put direktno dokazano da zapadni mediji vrše antirusku i antisrpsku propagandu. Naravno, razlog zašto je britanski servis proturio ovu izmišljotinu je u tome da se izvrši dodatni pritisak na Rusiju. Poznato je da svi zapadni mediji krajnje jednostrano izveštavaju o ratu u Ukrajini.

Možemo reći da je stanje na zapadnom medijskom nebu ostalo isto kao i za vreme raspada SFRJ i građanskog rata koji je usledio. Za Zapad postojali su samo jedni „zli momci“, koji su "silovali i ubijali nedužne Hrvate i Bošnjake". Ti zli momci su naravno bili Srbi, koji su navodno i započeli rat. Stvarnost propuštena kroz prizmu zapadnih medija postala je izokrenuta slika kojom je javno mnjenje kupljeno u korist jednog sveopšteg rata protiv srpskog naroda, koji je kulminirao bombardovanjem Srbije 1999. tokom rata na Kosovu i Metohiji.

Svi znamo kakva je bila uloga zapadnih medija, koji su po direktivi izveštavali o "stravičnim zločinima užasnih Srba protiv nedužnih Albanaca". Uloga zapadnih medija je sasvim jasna. Ona predstavlja jedan od načina na koji se vrši agresija na zemlju koja se protivi novom svetskom poretku. Najpre se demonizuje lider zemlje, kao što je bio slučaj sa Srbijom, Libijom, Sirijom, Ukrajinom, a onda se izveštava o isfabrikovanim dokazima o navodnim zločinima protiv svog naroda ili protiv drugih nacionalnosti, kao što je slučaj sa bivšom Jugoslavijom. Mediji su još u drugoj polovini prošlog veka verno služili zapadnoj vojnoj mašineriji, a tek su u 21. veku potpuno obznanili svoje Gebelsove metode. I zaista, gotovo svaki lokalni rat koji se desio u proteklih nekoliko decenija nije mogao da prođe bez „objektivnog“ izveštavanja zapadnih medija.

Savremeni ratovi počinju propagandnom uvertirom za koju su zaslužni mediji. Propaganda utiče na psihu zapadnog javnog mnjenja koje se obično okreće protiv „neprijatelja demokratije“. Zapadni mediji su izveštavali o vojnom udaru u Ukrajini i o „revoluciji“ koja je sprovedena na Majdanu. Mediji ni jednom rečju nisu pomenuli da su policajci pripadnici specijalne jedinice „Berkut“ pucali na naoružane teroriste koji su pripadali "Desnom sektoru" i koji su i započeli svrgavanje Janukoviča koji je „gušio demokratsko pravo Ukrajinaca da postanu članica EU“.

Kao što su izveštavali sa svih lokalnih ratišta u kojima se „štitila demokratija“, tako i danas, kao i na primeru Jugoslavije, zapadni mediji izveštavaju o ratu u Ukrajini. S jedne strane su pripadnici regularne armije koji se bore za očuvanje celovitosti Ukrajine dok su s druge strane proruski pobunjenici koje Rusija direktno pomaže i naoružava i koji se bore za otcepljenje istočnog dela Ukrajine. Mediji iz zapadnih centara moći neprestano izveštavaju o jedinicama vojske Ruske Federacije koje navodno upadaju na teritoriju Ukrajine, narušavajući njen integritet i suverenitet.

Ovi izveštaji imaju za cilj jedino da opravdaju nepravedne sankcije koje su uvedene protiv ruskog naroda. Međutim, zapadni mediji umeju da budu i te kako selektivni kada razvoj događaja na terenu ne ide njima u korist. Naime, oni lako zažmure i ne izveštavaju o stvarnim zločinima koje su izvršili miljenici zapadnjaka. O obaranju malezijskog aviona iznad istočne Ukrajine gotovo da i više nema ni reči na Zapadu jer je potvrđeno da su avion oborili sami Ukrajinci, a ne proruske snage, raketom vazduh –vazduh. Dok je bilo aktuelno obaranje putničkog aviona, zapadni mediji su na sva zvona zvonili o tome da je avion oboren sa zemlje raketom zemlja-vazduh, koja je ispaljena sa položaja proruskih „separatista“ sve u cilju da se Rusija indirektno optuži za obaranje aviona, što je zapadno javno mnjenje okrenulo protiv Rusije.

Sada kada je cilj postignut i kada su Rusi optuženi, o obaranju aviona se ćuti, više nema nikakvih informacija iz Holandije, zemlje koja je imala najviše putnika, tj. žrtava na pomenutom pogubnom letu. I na kraju, kao što je slučaj sa lažnom i izmišljenom pričom o nekakvom intervju koji je napravila kćer ruskog predstavnika Vitalija Čurkina, koji je trebalo da diskredituje najprofesionalniju medijsku kuću današnjice, zapadni mediji svojim „objektivnim“ izveštajima utiču na psihologiju prosečnog čoveka na Zapadu koji konzumira informacije sa medijskog neba. Srećom, pojavom RT i činjenicom da je njen program na engleskom jeziku zapadni gledaoci sada imaju moćnu alternativu oličenu u profesionalnom odnosu prema svetskim zbivanjima. Samo nam ostaje da se nadamo da nije kasno i da zapadni mediji poput BBC i CNN već nisu napravili nepopravljivu štetu, s kojom čak ni profesionalizam RT ne može da se izbori.