Vreme je da se Amerika smanji

(The National Interest, 11.11.2010)

Predsedavajući u Obaminoj Komisiji za deficit se trude predsednika pretvore u 'jastreba deficita'. Erskin Bouls, šef kabineta Bele kuće u vreme Klintonove administracije, i bivši senator Alan K. Simpson uspeli su da izbegnu uobičajene u Vašingtonu banalnosti i ponudili su ozbiljan put ka izbegavanju grčke formule ekonomskog kolapsa. Nimalo ne iznenađuje da je njihov predlog već izazvao kamenovanje i s leva i s desna, jer on bi zaista srezao - za razliku od puke priče o rezanju - deficit. Oni bi srezali troškove u visini nekih 3,8 biliona (hiljada milijardi) dolara tokom naredne decenije.

Predlog možda neće podržati čak ni jedan broj članova Komisije, od ukupno 18. Vašington post kaže da su izgleda "preneraženi" tolikim zahvatom. Fino. Prenuti Kongres da konačno stupi u akciju je dobra stvar. Suviše dugo je bio uspavan po pitanju opasnosti od duga, bilo tako što se pretvarao da ekonomski rast i smanjenje poreza sami po sebi mogu da pokrenu ekonomiju (što se nije desilo tokom Bušovih mandata, štaviše), ili se pak pretvarao da su ti isti dugove nebitni i da vladini programi subvencija imaju pravo prvenstva nad bilo kakvim pokušajima smanjenja deficita (što bi rekla Nensi Pelosi, plan "jednostavno neprihvatljiv"). Nijedno od to dvoje nije slučaj.

Među najosetljivijim predlozima ’komesara’ su podizanje starosne granice za sticanje prava na socijalno osiguranje, ukidanje poreskog odbitka na hipoteke na kuće, i predlog da se oporezuje zdravstveno osiguranje koje pruža poslodavac. Hipotekarni odbitak je ustupak trgovcima nekretninama, pokušaj da se veštački digne tržište nekretnina. Ali nema nikakvog razloga da vlasnici stanova budu privilegovani u odnosu na zakupce. Jednim delom je trenutni haos sa

aktiviranim hipotekama na nekretnine direktan rezultat vladinog zadiranja u tržište u pokušaju da ohrabri vlasništvo nad kućama, što je bio ključni cilj Bušove administracije. U stvari, ne bi trebalo da bude ikakvog smanjenja poreza u zakonu; sve takve olakšice su besplatni pokloni zakonodavaca kako bi se umileli i dodvorili svojim biračima. Međutim, oni izobličuju slobodno tržište. Bolji pristup bi bio sniziti poreske stope i ukinuti sve poreske odbitke.

Takođe je lepo videti napad Boulsa i Simpsona na prenaduvani budžet Pentagona. Oni žele da za trećinu smanje broj američkih vojnika u inostranstvu. Prosta je činjenica da Amerika više ne može priuštiti ogromne obaveze koje je ugovorila u poslednjih nekoliko decenija. Pitanje popravljanja stanja američkih finansija znači da bi predsednik i Kongres trebalo da oštro sagledaju obaveze koje su (po)grešno nagomilane. Volter Lipman je jednom pisao o jazu između obaveza i resursa – e pa došlo je vreme da se zatvori ono što je Semjuel Hantington jednom nazvao "Lipmanov jaz." Ukratko, baš kao što su to učinili proizvođači automobila u Detroitu, vreme je za Ameriku da se restrukturiše i smanji.

Za Obamu, ovo je sjajna prilika da pokaže da stavlja interese nacije iznad interesa Demokratske stranke. Administracija je već nagovestila da se neće protiviti privremenom produžetku Bušovih poreskih olakšica koje bi trebalo da isteknu u januaru. Sada Obama treba da pokaže da je ozbiljan u rezanju potrošnje i smanjenju deficita.

Deficit-komesari su mu pružili šansu da spase svoje predsedništvo tako što će sačuvati ekonomsko bogatstvo Amerike. Ako je iskoristi, može ući u istoriju kao hrabri, boldovani vizionar. A ako ne, posmatraće bespomoćno kako njegovo predsednikovanje tone u zaborav.

DŽejkob Hejbrun (Jakob Heilbrunn) je viši urednik u The National Interest.

(Jacob Heilbrunn: It's Time for America to Downsize, November 11, 2010, The National Interest)

(Prevod: Vasilije D. Mišković)