Valkire američke spoljne politike: Hilari, Samanta i Suzan

(The National Interest, March 21, 2011)

Valkire američke spoljne politike: Hilari Klinton, Samanta Pauer i Suzan Rajs

Suprotno uvreženom mišljenju, rat u Iraku nisu proizveli samo neokonzervativci. Zagovarali su ga i liberalni jastrebovi. Pobratimstvo dve frakcije guralo je zajedno tu priču. Savez iskovan u Bosni, zavaren u Iraku, a zatim je izgledalo da se raspao kao da su liberalni jastrebovi dezertirali. Ali sada su liberalni jastrebovi ponovo među nama – i to sa dvostrukim žarom.

Vašington post izveštava da su tri savetnice – Hilari Klinton, Suzan Rajs i Samanta Pauer – sve u svemu, odgovorne za ubeđivanje predsednika Obame – protivno savetima Roberta Gejtsa i drugih pripadnika vojnog establišmenta – da je bombardovanje Libije dobra ideja. Pauer je osudila američku spoljnu politiku zato što nije dovoljno učinila da bi se izbegli genocidni ratovi, konkretno u Bosni i Ruandi. Bil Klinton je i sam rekao da je njegov najveći žal što nije intervenisao u Ruandi kako bi zaustavio krvoproliće.

Sada ove Valkire[1] inostranih poslova žele u jahački pohod i novu humanitarnu misiju spasavanja libijskog naroda od njegovih ugnjetača. Ali hoće li na kraju biti hepiend? Ili će to biti nova epizoda u serijalu ’sumrak bogova’ – i još jedan udarac za reputaciju moćne Amerike?

Obama do sada nije jasno rekao šta bi bombardovanje zapravo trebalo da postigne. Administracija demantuje da je cilj zbacivanje pukovnika Gadafi sa vlasti. Ali naravno da jeste. Sada kada je pokrenuta kampanja bombardovanja, bilo bi apsurdno ostaviti ga na vlasti. On bi bio moćniji nego ikada.  

Endru Baćević ima pravo kad u Vašington postu tvrdi da je neizbežno zastranjenje misije[2]: "Očekujem da ovakav delimični uspeh dovede do poziva na širenje operacija u cilju promene režima". Promena režima. Dakle, Obama – a sa njim i Amerika – su se vratili Bušovoj doktrini.

Bušova doktrina je zapravo hipertrofirana verzija Vilsonovskog internacionalizma. Vudro Vilson je napao više zemalja nego bilo koji drugi predsednik. Ratovao je protiv rata. Vašington nikada nije prestao da to čini.

Ulozi su veliki za Obamu. Viši nego što bi mu se dopalo. Ako uspe u stvaranju nekakvog privida demokratije u Libiji, ući će u istoriju kao veliki dasa. U suprotnom, rizikuje da postane redukovana verzija DŽordža Buša – i da se zapetlja u kučinama trećeg rata. Obama je pokušao da sledi oprezan kurs, naravno, koristeći Arapsku ligu kao smokvin list. Navodno, akciju predvode Francuzi i Britanci.

Ali u konačnoj instanci, samo Amerika može preduzeti bilo kakvu ozbiljnu akciju. Sada kada se uključila u rabotu, mora ići do kraja. Zvaničnici administracije stalno govore da oni ne pokušavaju da ubiju pukovnika. Pa, zašto da ne? Administracija se izveštila u objašnjavanju šta sve libijska intervencija nije. Ali, ne obavestiše nas šta ona jeste. Po tom pitanju utočište nalaze u delfijskim rebusima.

Ukoliko bi pak akcija krenula po lošem, nema sumnje da Obama zna kome da pripiše krivicu. Klinton, Pauer i Rajs su na intervenciju stavile svoj najveći ulog. Liberalni jastrebovi i neokonzervativci trebalo bi da se dobro pripreme za novu spoljnopolitičku katastrofu ako se sukob u Libiji pretvori u plemenski rat. Elem, ovo je presudni test za ideju humanitarne intervencije. Ako ne uspe, liberalni jastrebovi će se opet naći obrukani. Barem dok ne izbije sledeća kriza.

DŽejkob Hejlbrun je viši urednik u The National Interest

(Prevod: Vasilije D. Mišković)

[1] valkire (staronordijski: valkyrja - "one koje biraju pale u borbi") - niža božanstva u nordijskoj mitologiji, najčešće predstavljena u obliku lepih ratnica (ređe u obliku gavrana ili vuka) koje služe Odinu prenoseći njegove poruke, odlučuju ko će poginuti a zatim odvode najhrabrije ratnike u Valhalu nakon što preminu, gde se pripremaju za konačnu borbu – Ragnarok (valkire su imale vlast nad životom i smrti samo u bici); Dužnost valkira je i odlučiti o ishodu bitke - one određuju koja će strana pobediti (prim.prev.).

[2] mission creep – zastranjenje misije (doslovno: puzanje, odnosno razvlačenje misije) je produžavanje i proširenje prvobitnih ciljeva projekta ili misije, često nakon početnog uspeha i nakon što je originalni cilj ostvaren. Termin konotira određena neslaganja oko novousvojenih ciljeva. Zastranjenje misije se obično smatra negativnim zbog toga što svaki uspeh misije rađa sve opasnije i ambicioznije pokušaje, pri čemu do zaustavljanja dolazi tek nakon konačnog, često katastrofalnog neuspeha. Termin je prvobitno primenjen isključivo na vojne operacije, ali se odnedavno koristi i u mnogim drugim oblastima (prim.prev.).