Tragedija u Parizu i politika Rusije u Siriji: šta će se promeniti?

Serija terorističkih napada u francuskoj prestonici prinudila je zapadne države da opet razmisle o svojim pokušajima razvezivanja ''sirijskog čvora''. Kako će to uticati na rusku politiku u Siriji?

Krvavi teroristički akti u Parizu potresli su celi svet. Kroz nekoliko časova u Beču su se okupile diplomate iz država, koje se bore protiv islamskog esktremizma na Bliskom istoku. Taj skup planiran je pre ove tragedije, ali su ti događaji bezuslovno uticali na odluke koje su u Beču donesene.

Učesnici skupa podržali su uključenje Irana u ''bečki format'', što je bio zahtev Rusije.

Dostignut je konsenzus oko pripreme unutarsirijskih pregovora. U ovim pregovorima učestvovaće sve sile koje se bore protiv ''Islamske države'', to jest predstavnici režima Bašara Asada (još jedan zahtev Rusije) i sirijske opozicije.         

Na skupu u Beču određeni su i rokovi za obustavljanje ratnih dejstava, koji imaju cilj da u Siriji zaustave građanski rat i započnu politički proces rešavanja krize. U tom vremenskom okviru Asad treba da ostane na mestu šefa države, a vlast može biti smenjena samo mirnim i zakonskim putem, na čemu je insistirala Rusija.

Po mišljenju Igora Ivanova, bivšeg ministra spoljnjih poslova Rusije i predsednika Ruskog saveta za međunarodna pitanja, "ton dijaloga u Beču uveliko se izmenio, to je uglavnom proizvod terorističkih akata u Parizu''.

Glavna tema samita G20 u Antaliji bila je borba s međunarodnim terorizmom. Ceo samit pratila je atmosfera zainteresovanosti za aktivnosti Rusije. Dokaz toga je niz sastanaka koje je na samitu održao Vladimir Putin. On se sastao sa predsedavajućim NR Kine Si Ćinpingom, premijerom Japana Šinzo Abeom, predsednikom SAD Barakom Obamom, britanskim premijerom Dejvidom Kameronom, turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom i drugim liderima.

Pariska tragedija prisilila je najmoćnije lidere zapadnog sveta da iz drugačijeg ugla sagledaju stvari. Posle ovih napada postalo im je jasno koje sile predstavljaju realnu pretnju i na koje probleme međunarodna zajednica treba da se usredsredi. Šta to znači za Rusiju?

''Kamen spoticanja ostaje politička sudbina Asada''

Aleksandar Šumilin, načelnik Centra za analize bliskoistočnih konflikata u sklopu Ruske akademije nauka, tvrdi da je nastupio trenutak u kom Rusija treba da demonstrira fleksibilnost i razumevanje prema stavovima država, koje čine zapadnu antiterorističku koaliciju, jer obe strane imaju za cilj borbu protiv ID.   

Ovaj ekspert nastavlja: "Kamen spoticanja i uzrok nesuglasica između Rusije i Zapada ostaje politička sudbina Bašara Asada. Rešenje može biti u stvaranju kompromisnog organa vlasti u Siriji, u čiji bi sastav ušli predstavnici Asada, ali ne i on lično. To bi bio kompromis u kojem bi svaka strana morala da učini ustupak. Iako smo svedoci suprotne retorike, ovaj proces je već započet, a posle nemilih događaja iz Pariza, on će se i ubrzati."

Glavni urednik časopisa ''Rusija u globalnoj politici'' Fjodor Lukjanov smatra, da je zbližavanje pozicija Rusije i zapadnih država po pitanju Sirije započelo pre više od mesec dana, kada je Rusija počela da nanosi vazdušne udare po položajima ''Islamske države'' u Siriji.        

''Ne treba precenjivati uticaj terorističkih akata iz Pariza na proces konsolidacije i zbližavanje sila koje učestvuju u borbi protiv terorizma. Ravnoteža moći je promenjena 30. septembra, od početka akcije ruskog vazduhopolovstva u Siriji. Nova atmosfera koja je bila primetna na skupu u Beču rezultat je dejstava Rusije'', izjavio je politikolog Lukjanov.

Po njegovim rečima, u sklopu te nove atmosfere države koje su se najviše protivile ostanku Asada na vlasti, a to su Francuska i Saudijska Arabija, više neće moći da brane tako tvrdu i beskompromisnu poziciju. Svrgavanje Asada više nije prioritet, već je to borba protiv terorista. Postalo je jasno da nije moguće ratovati istovremeno protiv ID i Asada.

Lukjanov kaže da: ''Rusija treba da produži politiku koju sad primenjuje i može očekivati da će dobiti više razumevanja, a suočavati se sa manje protivljenja od zapadnih sila. S druge strane, Rusija nikako ne sme da postane talac politike zvaničnog Damaska, koji će činiti sve da osnaži svoju poziciju i održi se na vlasti. Rusija mora da razume da je važno da se položaj Asada u ovom trenutku osnaži, ali da je u budućnosti njegov manevarski prostor veoma ograničen.''

''Rusija će u svakom slučaju morati da deluje u skladu sa datom situacijom"

Trenutna globalna geopolitička situacija diktira da će Rusija morati da prilagodi svoju strategiju u skladu sa konkretnom situacijom, u zavisnosti od toga koliko će snažno biti protivljenje njenim akcijama. Zato će sve zavisiti od prilagodljivosti Kremlja, od njegovog umeća da pravilno reaguje na promenu spoljnopolitičke strukture, mišljenja je Vladimir Jevsejev, načelnik katedre evroazijskih integracija i razvoja ŠOS (Šangajske organizacije za saradnju) na Institutu ZND (Zajednice nezavisnih država).

''Trenutno, rešenje bliskoistočne krize je nezivesno, jer se ruskim akcijama snažno protivi Turska. Rusija nije u stanju da promeni politiku Erdogana, to jedino može da učini Vašington, ako za to bude imao političke volje. Zato će Rusija morati da deluje uzimajući u obzir konkretne situacije u raznim regionima. To se ne tiče samo Sirije, već i Iraka, Avganistana, Jemena i Ukrajine. U ovom stadijumu Rusija ne može biti kreator situacije, ali može bitno delovati da se ona promeni u njenu korist."

Šest meseci (rok za stvaranje prelazne vlade u Siriji, dogovoren u Beču), pružaju šansu Moskvi da preokrene situaciju u svoju korist, ponajviše uspesima na bojnom polju. Ipak, ne treba prenagljivati sa oduševljenjem. SAD su spremne na određene ustupke, ne zbog toga što su shvatile da je njihova politika principijelno pogrešna, već zbog toga što su na to prinuđene. Dakle, svi ustupci koje SAD čini po pitanju Sirije su proizvode prinude, zbog dejstava Rusije, smatra Jevsejev.

''Rusija mora biti maksimalno spremna da manevriše"

"Teško je zamisliti da će Rusija moći lako da odustane od svojih pomorskih i vazduhoplovnih baza u Siriji. Optimalni scenario za Rusiju sličan je onome što su Amerikanci uradili u Avganistanu. Vojska SAD se gotovo povukla iz te države, ali je tamo Vašington ostavio ozbiljno vojno prisustvo. Iako je u Kabulu smenjena vlast, geopolitički interesi SAD u Srednjoj Aziji nisu narušeni. Zato je za Rusiju važno da se ne vezuje konkretno za Asada, već da sve čini u skladu sa perspektivom izgradnje odnosa sa mogućom novom vlašću u Siriji. Na taj način će i Rusija moći da zaštiti svoje interese u Siriji'', kaže Fjodor Lukjanov.

Po njegovom mišljenju, Rusija treba istovremeno da uvećava obim svojih vojnih dejstava u Siriji i da učestvuje u formiranju političkih institucija, kako sa Asadom, tako i sa ostalim bitnim faktorima. Iz ovih razloga, diplomatski pristup mora biti u prvom planu, zaključuje Lukjanov.

''Glavni zadatak Rusije u Siriji je izgradnja institucija vlasti u Damasku, s kojima će Moskva moći da sarađuje u budućnosti. Zato Rusija mora biti spremna da vešto manevriše i izbegava dogmatično delovanje, koje joj može biti prepreka za dostizanje strateških ciljeva", slaže se sa Lukjanovim Aleksandar Šumilin.

Preuzeto sa

http://ria.ru/analytics/20151116/1322217522.html

Prevod: Aleksandar Đokić