Toplo-hladno kao američka strategija protiv terorizma

Već smo navikli da slušamo kako se SAD i njeni zapadni saveznici „beskompromisno bore protiv terorizma“. U čitavom svetu se, navodno, vodi rat protiv globalnog islamskog fundamentalizma koji je odgovoran za nebrojene terorističke akcije koje obično imaju krvavi ishod. Taj globalni islamski fundamentalizam oličen je u mrskoj i prokaženoj Al Kaidi koja je postala glavno svetsko zlo koje preti „slobodnom i demokratskom svetu“, tj. svetu posmatranom kroz američku prizmu.   

Još od 11. septembra 2001. i najpoznatijeg terorističkog napada u Njujorku na kule bliznakinje Svetskog trgovinskog centra i na zgradu Pentagona traje hajka za pripadnicima Al Kaide. Sam napad je veoma kontroverzan i diskutabilan jer ne postoje dokazi da je bilo kakav avion udario u zgradu u kojoj se nalazi komanda američkih oružanih snaga, a sumnjivi su i napadi na same kule bliznakinje i čitava mreža „dokaza“ koji podržavaju tezu da su pripadnici Al Kaide oteli avione i njima udarili u zgrade Svetskog trgovinskog centra.[1] Istina je ipak  da su tog kobnog dana stradali nevini ljudi čijom se žrtvom lako može manipulisati da bi se pokrenuo „globalni rat protiv terorizma“, odnosno da bi se opravdale agresije armije SAD i njenih zapadnih saveznika na Irak i Avganistan.

Pomenuti datum predstavlja izvesnu prekretnicu u američkoj percepciji islamskog sveta. Od napada na Njujork i Vašington traje hajka protiv pripadnika Al Kaide ili svetske najokorelije terorističke organizacije. Lider Al Kaide, čuveni Osama Bin Laden je navodno ubijen u svojoj kući u akciji američkih specijalaca u Pakistanu na tajnoj lokaciji. Prema zvaničnoj verziji, koja deluje u najmanju ruku tragikomično, Bin Laden se sakrio iza svoje supruge kada su pristigli američki komandosi(!). Ono što dodatno podgreva sumnje u čitavu priču o ubistvu Bin Ladena je i činjenica da njegovo telo nikada nije prikazano javnosti.

Od tada Bin Laden prestaje da postoji, ali Al Kaida još uvek, iznenađujuće ili ne, ne prestaje da operiše po svetu protiv američkih građana i institucija. Naravno, Al Kaida nije usamljena po tom pitanju. Postoje i druge grupe koje operišu protiv američkih interesa u svetu i koje predstavljaju „pretnju po slobodni svet“. Da ne budemo pogrešno shvaćeni, ovaj tekst nije apologija terorističkih organizacija i grupa koje zaista postoje i koje su realna pretnja po čitav svet, uključujući i Rusiju, koja ima ogromnih problema da uništi radikalne islamske fanatike koji su povezani sa čečenskim teroristima, već ovim tekstom ukazujemo na strategiju SAD i Zapada da za svoje interese koriste radikalne islamiste, koji i nisu pravi muslimani, već pripadaju sektama koje su izopačile Kuran i islam. U Americi i zapadnom svetu zbog ovoga traje svojevrsni progon pripadnika islamske veroispovesti jer je posejan jedan iluzorni strah od muslimana..

I srpski narod se borio protiv mudžahedina u Bosni tokom građanskog rata i oni su ratovali pod patronatom Amerike. Kosovo predstavlja danas jednog od glavnih izvoznika vehabijskog pokreta u Evropi. Sada ćemo na jednom konkretnom primeru da uvidimo kako funkcioniše strategija SAD koja je navodno uperena protiv radikalnih islamskih grupa.

U Najrobiju, glavnom gradu Kenije, čija armija učestvuje u Somaliji protiv radikalne islamske grupe Al Šabab, dogodio se teroristički napad na tržni centar Vestgejt koji se nalazi u luksuznom i bogatom delu grada i koji je namenjen uglavnom turistima. U napadu su učestvovali pripadnici pomenute radikalne grupe koji su četiri dana držali kao taoce posetioce i zaposlene u prodavnicama. U napadu poginulo je ukupno 67 osoba uključujući i šestoro britanskih državljana. Britanski i izraelski komandosi su pomogli da se kriza sa taocima razreši. Međutim niko nije očekivao da se teroristička grupa Al Šabab finansira upravo iz Amerike!

Glas Rusije je potvrdio da su teroristi grupe Al šabab primili desetine hiljada dolara iz Amerike i to upravo od američkih građana! Al Šabab je označena kao teroristička organizacija od strane SAD tek u martu 2008. god. sa ciljem da spreči da osobe u Sjedinjenim Državama  namerno obezbeđuju za Al Šabab novac, obuku, saznanja, lažna dokumenta, opremu za komunikaciju, oružje ili eksplozive, ili da se pridruže navedenoj grupi, veruje Piter Bergen, koji je analitičar za nacionalnu bezbednost pri CNN-u, direktor Nove američke fondacije i autor knjige Lov na čoveka: desetogodišnja potraga za Bin Ladenom-od 09/11 do Abotabada.[2]  

Prema navodima Nove američke fondacije, 12 osoba je osuđeno zbog finansiranja Al Šababa od kada je organizacija označena kao teroristička grupa. Nakon napada na šoping mol u Najrobiju, američke vlasti su stavile 40 američkih građana pod stalnu prismotru.

Ali ovaj protok novca nije se mogao desiti bez znanja američkih vlasti. Način na koji su osumnjičeni za transfer novca Al Šababu to činili i to neprimećeno i nekažnjeno ostaje misterija. Takođe ostaje misterija zašto je grupa Al Šabab označena kao teroristička tek 2008. god. kada su američke obaveštajne službe znale i ranije za njeno postojanje!

Tek posle napada u tržnom centru američke specijalne jedinice su dejstvovale protiv grupe Al Šabab, ali neuspešno jer lider te grupe, za koga se ranije verovalo da je ubijen ili uhvaćen, je i dalje u Somaliji kako tvrde glasnogovornici Al Šababa, a Amerikanci ih nisu demantovali. Dakle, kako to da je lider jedne terorističke grupe uspeo da se izvuče uprkos zajedničkom napadu američkih, britanskih i turskih snaga na gradić i luku Barave u Somaliji koju kontrolišu pripadnici pomenute terorističke grupe? Jedino objašnjenje glasi da je Americi ta teroristička grupa i dalje potrebna kao opravdanje za nove vojne operacije i ulaganja u vojno industrijski kompleks.

Amerikanci su saopštili da nisu uspeli da uhvate lidera grupe jer su naišli na snažan otpor. [3] Portparol Al Šababa je izjavio da su: „neprijatelji Alaha još jednom pokušali da iznenade komandante mudžahedina tokom noći, koristeći vojne helikoptere, ali su dobili lekciju i povukli se“. London je demantovao da je učestvovao u antiterorističkoj operaciji, dok su portparoli Al Šababa izjavili da su pri napadu na bazu grupe poginula četvorica pripadnika britanskih specijalnih snaga.[4]

Američki državni sekretar DŽon Keri izjavio je da se SAD neće zaustavljati u borbi protiv terorizma. Njegova izjava je došla u vreme kada je na drugom kraju afričkog kontinenta simultano sa napadom u Somaliji izvršeno i hapšenje navodno jednog od lidera Al Kaide u regionu Anas al-Libija. Prepad su izvršili pripadnici američkih specijalnih snaga i to u Libiji. „Američki državni sekretar nije želeo da komentariše da li je Vašington prethodno obavestio libijsku vladu o akciji u kojoj je u subotu uhapšen Abu Anas al-Libi, koji se tereti za učešće u napadima na ambasade SAD u Keniji i Tanzaniji 1998. godine i još pre 15 godina je bila raspisana nagrada od pet miliona dolara za njegovo hapšenje. Keri je na konferenciji za novinare na indonežanskom ostrvu Baliju, gde se održava samit Organizacije za azijsko-pacifičku ekonomsku saradnju (APEC), rekao da SAD „čine sve što je u njihovoj moći da na odgovarajući i legalan način jure teroriste“, preneo je AFP. Na novinarsko pitanje da li je Vašington obavestio Libiju da će izvesti raciju, Keri je kazao da SAD ne ulaze u posebnu komunikaciju sa stranim vladama kada dođe do operacije kao što je bila ona u kojoj je uhapšen Libi.

Zvaničnici u Libiji zatražili su od SAD objašnjenje za to „kidnapovanje“. Tripoli tvrdi da američka racija nije zvanično odobrena, a izvor blizak uhapšenom Libiju je kazao da je on „kidnapovan“ kada se vraćao sa jutarnje molitve.“[5] Ova racija zaoštrila je odnose između prelazne vlade u Tripoliju i Vašingtona, ali su Libijci morali da prihvate činjenicu da Libija nije isto što je bila sa Gadafijem na vlasti.

„Libijska vlada saopštila je da nije bila obaveštena o američkoj operaciji hvatanja u Libiji i dodala da je zatražila objašnjenja iz Vašingtona o toj akciji. Libijska vlada prati informacije o otmici svojih građana koje traže SAD. Čim smo čuli za tu vest, vlada je kontaktirala SAD tražeći objašnjenja o tome, saopštila je libijska prelazna vlada u Tripoliju. Vlada je podsetila da su Libija i SAD sklopile strateško partnerstvo, posebno u oblasti bezbednosti i odbrane. U saopštenju libijske vlade dodaje se i sledeće: „nadamo se da ovaj incident neće ugroziti to partnerstvo“.

U svakom slučaju DŽon Keri je potvrdio kako se SAD navodno nikada neće zaustaviti u borbi protiv terorizma. On je istakao da Amerika nikada neće odustati od gonjenja poznatih terorista kao što je lider Al Kaide koji se skrivao u Libiji. „Nadamo se da ovo jasno pokazuje da se Sjedinjene Američke Države nikada neće zaustaviti u borbi protiv odgovornih za sprovođenje terora. Pripadnici Al Kaide i drugih terorističkih organizacija bukvalno mogu da operišu, ali ne mogu da se sakriju'“, rekao je američki državni sekretar u Benou, u ribarskoj luci na Baliju. Keri je obećao da će SAD „nastaviti u pokušajima da te ljude privede pravdi na odgovarajući način, s nadom da će ultimativno te vrste aktivnosti protiv 'svih u svetu' prestati'“, prenela je agencija AFP. Pentagon je saopštio da je utvrđen identitet lidera Al Kaide koji je zarobljen u Tripoliju, u Libiji, da se radi o vođi Al Kaide u toj zemlji Nazihu Abdul Hamedu al Rukaiju poznatom po svojim pseudonimom Anas al Libi, koji se nalazio na listi najtraženijih terorista FBI sačinjenoj posle terorističkih napada 11. septembra 2001.“[6]

I tako se krug polako zatvara. Amerika sada „privodi pravdi“ sve one koji se nalaze na listi najtraženijih posle napada koji su izvršeni 11. septembra 2001. Međutim, tu se naša priča ne završava. Naime, navodni lider Al Kaide pomenuti Anas al Libi dok je slušao optužnicu držao je ruke u krilu i izjavio je da nije kriv. On je nakon kidnapovanja najpre ispitivan (mučen?) na američkom ratnom brodu u Sredozemnom moru, a zatim je prebačen u Njujork. On se tereti za bombaške napade na američke ambasade 1998. god. Američki predsednik Barak Obama izjavio je da je pomenuti Anas al Libi „planirao i pomogao u izvršenju zavere u kojoj je ubijeno više stotina ljudi, od kojih su mnogi bili Amerikanci.“ [7]

Ipak, posle svega ostaje činjenica da se Amerikanci ne samo obračunavaju sa teroristima već da ih i direktno podržavaju onda kada to služi interesima SAD. Kao što je Al Kaida poslužila kao izgovor za agresiju na Irak i Avganistan, tako su Amerikanci direktno pomagali teroriste u Libiji i u Siriji. Al Kaida i sve druge terorističke organizacije Americi služe kao pokriće i kao nasušna potreba kojoj se okreću uvek onda kada im to odgovara, a kada im „teroristi“ navodno nisu potrebni onda se obračunavaju sa njima.

Ne smemo da zaboravimo da su SAD direktno naoružavale mudžahedine u Avganistanu tokom sovjetske invazije i na taj način su stvorili i militantne radikalne islamiste koji zapravo rade u interesu Amerike. U Libiji, SAD i pojedinjene zemlje NATO tj. Italija, Francuska i Velika Britanija su vojno podržale stvarne teroriste, prilikom čega su im pomogle da svrgnu s vlasti libijskog lidera Moamera Gadafija i da ga kasnije zverski ubiju. Oni su pri tome uništili Libiju koja je bila ostavljena na milost i nemilost Zapada i Al Kaide. Niko tada na Zapadu nije slušao Gadafija da se regularna vojska bori protiv Al Kaide. To nikoga nije zanimalo. Bitno je bilo uništiti Libiju i prepustiti je banditima koji su kao i u slučaju Sirije došli sa svih strana islamskog sveta.

Zona zabrane letenja koja je uvedena nad Libijom bila je uvertira za vazdušne udare po ciljevima vojnih snaga odanih Gadafiju, a videli smo kako je to pomoglo banditima i teroristima koji nemaju veze sa pravim islamom da dođu na vlast i da zbace Gadafija. Niko se više ne pita kako žive obični Libijci koji bi sigurno sada Gadafija pravili i od blata, ali to je cena koju su platili zbog svoje naivnosti. Sirija je nešto drugo. Rusija i Kina su podržale i stale uz Bašara al Asada i nisu dozvolile stranu vojnu intervenciju. Naprotiv, Rusija je čak i aktivno isporučivala oružje sirijskoj armiji koja se borila, i još uvek se bori, protiv terorista iz celog sveta, pa i Kosova. I ponovo kao u slučaju Libije Amerika je podržavala teroriste i borce Al Kaide koji su činili neviđene zločine protiv sirijskog naroda. Međutim, Zapad i SAD su napravili pogrešan proračun i ovaj put im se nije isplatilo to što su pomagali teroriste jer su se Kina i Rusija potrudile da im pokvare plan i ponavljanje libijskog scenarija.