Šta je EU donela Kipru

Kipar posle potpisivanja Sporazuma o pridruživanju sa EEZ 1972-1990.

Godine 1972. Republika Kipar je potpisala Sporazum o pridruživanju sa Evropskom ekonomskom zajednicom. Sporazum je stupio na snagu 1. jula 1973. godine. Nakon nešto manje od godinu dana, Turska je izvršila invaziju na Republiku Kipar. Preciznije, 20. juna 1974. turske snage su napale severni deo ostrva. Operacija je nazvana ''Mir 1974". Turskoj armiji od oko 40.000 ljudi se pridružilo i oko 20.000 Turaka sa ostrva. Kiparski Grci su se branili sa oko 40.000 ljudi.

Borbe su trajale sve do avgusta 1974. Legalne vlasti u Nikoziji su doživele težak poraz. Imali su oko 6.000 ranjenih i mrtvih, a nestalo je oko 3.000 ljudi. (Britanske trupe na ostrvu su ostale u svojim bazama tokom sukoba jer je to tražio od njih američki državni sekretar Kisindžer). Turci su osvojili čitav severni deo ostrva, uključujući i luke gde je grčko stanovništvo bilo u većini ili oko 40 % teritorije Republike Kipar. [1] Proterano je oko 200.000 Grka.

Britanski istoričar Ričard Klog konstatuje da je Nikoziji bilo jasno ko je glavni krivac za rat: "Na samom Kipru, traumatično iskustvo turske najezde, bekstvo skoro 200.000 grčkih izbeglica na jug ostrva i opšti utisak da su SAD tokom krize 'naginjale' na tursku stranu, izazvali su žestoke demonstracije u kojima je ubijen američki ambasador".[2] Evropska komisija za ljudska prava je konstatovala brojne zločine nad Grcima tokom sukoba, ali ni to nije promenilo stanje na terenu. Turske trupe su ostale na teritoriji Kipra sve do danas, iako je u međuvremenu Kipar postao članica EU.

Kipar kao kandidat i članica EU 1990-2013.

Posle završetka ratnih dešavanja (i pada Berlinskog zida) Nikozija nastavlja pregovore sa EZ. Godine 1990. (neokupirani) grčki deo ostrva dobija status kandidata za EZ.

Godine 1998. Nikozija otpočinje pregovore o pristupanju, a 2003. potpisuje Ugovor o pristupanju. Konačno, 2004. godine, Republika Kipar postaje član EU. Prvog januara 2008. godine, Nikozija uvodi i evro kao zvaničnu valutu. Šta je Republika Kipar dobila od EU  u ovom periodu? Sledeća tabela pokazuje rast spoljnog duga Republike Kipar u periodu od ulaska u EU do uvođenja evra kao zvanične valute 2008.

Spoljni dug Republike Kipar u periodu 2004-2008. [3]

Iz prethodne tabele jasno proizilazi da se spoljni dug Republike Kipar nekoliko puta povećao u periodu 2004-2008. Suma od 26 milijardi dolara je svakako bila ogroman teret za južni deo ostrva koji naseljava samo oko 0,8 miliona ljudi (populacija uporediva sa Crnom Gorom).

Spoljni dug je nastavio da raste vrtoglavom brzinom i nakon uvođenja evra kao zvanične valute 2008. godine.

Spoljni dug Republike Kipar u periodu 2009-2013. [4]

Dakle, dug je dostigao skoro 100 milijardi dolara (i više u pojedinim periodima , na primer to desilo 2012. godine kada je dug prešao 100 milijardi dolara). Ovo je skoro neverovatan podatak za državu koja ima manje od milion stanovnika. U istom periodu je rasla i nezaposlenost na Kipru. Sledeća tabela pokazuje rast nezaposlenosti u periodu 2005-2013. godine.

Nezaposlenost u periodu 2005-2013. [5]

Prethodna tabela pokazuje da je nekada jednocifirena stopa nezaposlenosti nekoliko puta uvećana.

U istom ''evropskom ''periodu Republike Kipar povećan je nekoliko puta i budžetski deficit. Sledeća tabela to pokazuje.

Budžetski deficit Republike Kipar u periodu 2005-2013. [6]

Takođe, zbog otplate spoljnog duga, ali i rasta budžetskog deficita sve manje su bile i devizne rezerve Republike Kipar.

Devizne rezerve Republike Kipar u periodu 2005-2014. [7]

Prethodni ekonomski pokazatelji su bili jasan znak da je Republika Kipar pred bankrotom.

''Delimični'' bankrot Kipra 2013.

Početkom 2013 godine Kipar je faktički bankrotirao. Nikozija nije bila u stanju da otplaćuje ogromne dugove. EU i MMF su pokušali da prikriju tu činjenicu (upravo starom grčkom stilskom figurom koja treba da na prihvatljiviji način prikaže stvarno stanje). Preciznije, za bankrot Kipra je iskorišćen eufemizam ''delimični bankrot''. Da li se radilo o još jednom ''orginalnom'' izrazu skovanom u kružoku koji bivši češki predsednik Vaclav Klaus definiše kao ''pravnici oko Merkelove'', posebno je pitanje. [8]

U svakom slučaju, EU (ili ''pravnici oko Merkelove'') našla je nekoliko opravdanja za bankrot Kipra. ''Optužene'' su bile grčke obveznice koje je Kipar kupovao, grčke banke, južnjački mentalitet itd. Ali nije pominjan stvarni uzrok za dužničku krizu. Megalomansko-nerealni projekat uvođenja monetarne unije bez fiskalnog jedinstva. Preciznije, kao što to navodi Klaus, Francuska i Nemačka ''vikom utišavaju argumente'' i često zaboravljaju da je upravo Grčka koja je danas dežurni krivac za sve (pa i za bankrot Kipra) imala do 2010. godine rejting A+. Klaus zaključuje povodom dužničke krize u EU da su '' Nemci dobili svojim ulaskom u evro povoljnosti za svoj izvoz – otud bum nemačkog izvoza u prošloj deceniji'', a male države poput Kipra su ''povećale uvoz i pozamljivanje''. [9] Više nego jasni uzroci za bankrot Kipra.

EU i oporezivanje ruskih depozita

Lošu ekonomsku situaciju na Kipru je dodatno otežao sukob između Ruske Federacije i EU. Povoljni poreski uslovi (ofšor zona) su bili komparativna prednost Republike Kipar. Zato je veliki broj ruskih investitora ulagao svoja sredstva u kiparske banke ili je izabrao Republiku Kipar kao mesto za život. Međutim, ogroman spoljni dug koji je doveo do bankrota je naterao Republiku Kipar da 2013. godine zatraži takozvani sanacioni kredit od EU u visini od 10 milijardi dolara.

Skandalozni uslov EU za dobijanje kredita je bilo oporezivanje depozita većih od 100.000 evra u kiparskim bankama (po stopi od 30). Naravno, uglavnom se radilo o depozitima koji pripadaju Rusima (ukupna suma se procenjuje na oko 30 milijardi evra). Međutim, ruski depozitari su zapretili tužbom Međunarodnom sudu pravde povodom ovakvih diskriminacionih uslova EU. To je izazvalo haos u kiparskim bankama (koje su danima bile zatvorene 2013. godine). [10] EU je takođe tražila da se ugasi (''podeli'') Laiki banka i da se njeni depoziti kao i depoziti Banke Kipar oporezuju.

Ovaj ''piratski'' plan EU i njegove posledice su ipak nekako ''amortizovane ''dovorom između Ruske Federacije i Republike Kipar. Moskva je pristala da smanji kamatu na kredit od oko dve milijarde evra koji je dala Nikoziji. Takođe, produžen je i rok otplate.

Pogled sa turske strane ostrva

Na turskom delu ostrva su sa pažnjom pratili krizu. U izjavi za Al DŽaziru jedna od turskih građanki je bez viška emocija konstatovala: ''Kod nas nema ekonomske krize, hvala Bogu nismo u EU. Mislim da je grčka strana napravila veliku grešku ulaskom u EU jer je pre toga bila u dobrom stanju. Njihova valuta je je bila jaka, a sada je upravo suprotno, svaki dan je sve gore i gore''. [11]