Sposobnost Moskve da ohrabri toliko Ukrajinaca da saosećaju sa Rusijom pokazuje da je ono što se dešava u Ukrajini delimično i građanski rat

Što više saznajemo o Ukrajini, to ona sve manje liči na nekakvu džefersonijsku demokratiju, koju američki predsednik Bajden pokušava da prikaže u svojim govorima na tu temu.

Prva dama Ukrajine bila je prošle nedelje u Vašingtonu sa dobrodošlicom i velikom pompom priređenom od od strane Bajdenove administracije, Kongresa i korporativne štampe. Olena Zelenska, atraktivna i patriotski obučena supruga ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, dobila je tretman DŽeki Kenedi ili Mišel Obame od strane modnih kolumnista, a istovremeno je pomogla da se pojača poruka da je napor Ukrajine da se odbrani od ruske agresije bitka za demokratiju i opstanak Zapada.

Ovo je priča koju je lako ispričati prijemčivoj američkoj publici. Otkako je rat počeo (24. februar 2022), vojni otpor ukrajinske vojske (koji je bio čvršći nego što se očekivalo) i spretna javna kampanja Zelenskog, naravno uz neskrivrene simpatije američkog establišmenta i javnosti, pojačala je poruku da je kijevska vlast demokratska te da je njena odbrana od suštinskog značaja za bezbednost Zapada.

Ipak, pitanje koje treba postaviti u vezi sa ovim nije da li su Rusija i Putin loši, već da li je Ukrajina uzor demokratije za kao što to tvrdi Bajden.

Kongres je u maju, uz dvo-partijsku podršku, usvojio paket pomoći Ukrajini od 40 milijardi dolara. Ipak, Republikanci, pa čak i delovi demokratske baze, kritikovali su način na koji je finansijska pomoć za vojne potrebe Ukrajine diktirala američke nacionalne prioritete. Tih 40 milijardi dolara će verovatno biti samo prva rata stalnog odliva novca za pomaganje ratnih napora Kijeva, koja iznosi 10 milijardi dolara mesečno.

Upravo je to je ono što je nedavni tekst o Ukrajini u The New York Times-u, koji je pokazao drugačiju stranu vlade Zelenskog, učinilo toliko značajnim. Članak pod naslovom „Zelenski otpušta dvojicu vodećih (pravnih) zvaničnika“ (Zelenskyy Fires Two Top Law Enforcement Officials) izazvao je veliku buru. The New York Times je istakao da je ovo prva promena u kijevskoj vladi od početka rata, kao i da je jedan od dvojice otpuštenih bio prijatelj Zelenskog iz dečačkih dana. Iako je sve bez sumnje tačno, suština priče je bila da su simpatije i podrška Rusima među ne beznačajnim delom ukrajinskog stanovništva i pripadnika bezbednosnih službi naneli štetu ratnim naporima Ukrajine.

Mnogi ukrajinski zvaničnici, uključujući i one koji su bili zaposleni u tužilaštvu, ostali su na teritoriji koju je zauzela Rusija i sada rade za Moskvu

Raniji tekst u The New York Times govorio je o tome kako se paranoja o potencijalnim ruskim špijunima proširila po ukrajinskom društvu. Najnovija dešavanja su jasno pokazala velike razmere tog problema. Nakon oko 200 000 prijava ukrajinskim vlastima za špijuniranje svakog meseca, čistka Zelenskog u bezbednosnom aparatu jasno je pokazala da su slučajevi „izdaje“ postali opsesija ukrajinske vlade.

Još alarmantnija je činjenica da je nekoliko stotina istraga o izdaji uključivalo bezbednosni personal. Mnogi ukrajinski zvaničnici, uključujući i one koji su bili zaposleni u tužilaštvu, ostali su na teritoriji koju je zauzela Rusija i sada rade za Moskvu.

Ipak, to delimično objašnjava veliki broj ukrajinskog osoblja koji pomaže Rusima. Ali način na koji je ogromna bezbednosna služba ukrajinske država bila osnažena ratom da se obračunava sa svojim građanima – bez obzira da li su krivi za simpatije prema Moskvi ili ne – je zastrašujući.

I ranije je Ukrajina bila široko prepoznata kao korumpirana kao i ostatak bivšeg Sovjetskog Saveza, sa novonastalim demokratskim sistemom koji je bio daleko od potpuno slobodnog. Čak i nakon što je Zelenski postao predsednik, gašeni su mediji koje su kritikovale njegovu vladu. Od početka rata, novinari su suočavaju sa teškošaćama da zadrže autonomnost i tačnost u izveštavanju.

Očigledno je da većina Ukrajinaca želi da njihova zemlja ostane nezavisna. Jasna je i njihova spremnost da se bore da spreče da njihova država padne pod Putinovu čizmu. Ali sposobnost Moskve da ohrabri toliko Ukrajinaca da saosećaju sa Rusijom ili pomognu operaju protiv Ukrajine ilustruje da je ono što se dešava, delimično, građanski rat, kao i strana invazija.

Ovo su faktori koje treba uzeti u obzir ako Sjedinjene Američke Države žele da preuzmu onu vrstu finansijske obaveze u ovom ratu koja počinje da nas podseća na katastrofalne ratove u Iraku i Avganistanu

Ipak, podjednako je tačna činjenica da je ukrajinska država koja se tako hrabro brani i dalje ima ogromne nedostatke i propuste, te da poseduje atribute koji su suprotni demokratiji. Iako bi neki od njenih problema bili prisutni u svakoj zemlji koja je u ratu i pod direktnim napadom, što više saznajemo o Ukrajini, to manje liči na džefersonijnasku demokratiju, kako je Bajden pokušava da predstavi u svojim govorima na tu temu.

Iako su simpatije prema Ukrajini i neprijateljstvo prema Rusiji razumljivi, ovo su faktori koje treba uzeti u obzir ako Sjedinjene Američke Države žele da preuzmu onu vrstu finansijske obaveze u ovom ratu koja počinje da nas podseća na katastrofalne ratove u Iraku i Avganistanu. Ili bi, barem, trebalo da se dozvoli Amerikancima da vode debatu o preuzimanju tako problematične obaveze.

(Za NSPM sa engleskog preveo Goran Nikolić)