Skandal sa Nobelom za Ahtisarija

Bio sam jedan od šačice ljudi u celom svetu koji su javno kritikovali Nobelov komitet zbog odabira nekadašnjeg finskog predsednika Martija Ahtisarija za laureata Nobelove nagrade za mir. Tada sam taj potez ocenio kao skandalozan.

Smatram da je njegov rad na Kosovu u funkciji “posrednika mirotvorca” – fraza koja se neprekidno ponavlja – nespojiv sa idejom mira, kao i sa tri kriterijuma koje je zadao Alfred Nobel. Pri tome, ovde namerno ne pominjem Ahtisarijev rad u Aćeu, niti u Namibiji jer o tome ne znam dovoljno. Kosovo i ostali delovi bivše Jugoslavije, pak, nešto su što pokušavam da dokučim još od svoje prve posete toj zemlji, pre 34 godine.

Nezavisno Kosovo je rezultat upravljanja vojnim sukobom ili, bolje rečeno, bahatog upravljanja. Takvo Kosovo je u suprotnosti sa dva Nobelova kriterijuma po tome što ne vodi bratstvu između naroda i nije umanjilo naoruža(va)nje u svetu. Kosovo se proglasilo nezavisnim februara ove godine (što je verovatno jedan od razloga da nagradu Ahtisari dobije ove godine), a kao rezultat delovanja Oslobodilačke armije Kosova (KLA/UČK) sa jedne strane, a sa druge 78 dana nemilosrdnog bombardovanja Srbije od strane NATO 1999. godine. Upravo je to bombardovanje – neosporno 100% na strani albanskih hardlajnera – glavni razlog što nezavisnost Kosova podržavaju SAD i deo zemalja EU. A sa novom armijom Kosova biće jedna više, a ne jedna manje vojska na svetu, i ništa manje naoružanja.

Pod dva, moglo bi se tvrditi – i ja to radim – da je Nobelov komitet uspostavljen na sumnjiv način zato što se sastoji od poslanika u norveškom parlamentu, dok je Nobel u svom testamentu naveo da Komitet imenuje norveški parlament, ali ne i da on nužno mora biti sastavljen od poslanika.

Ne bi smelo biti moguće da o dodeljivanju prestižne nagrade za mir odlučuju ljudi koji nemaju profesionalno iskustvo niti obrazovanje, niti su specijalno kompetentni za oblast mira. Bilo bi nezamislivo da grupa poslanika bilo gde bude viđena kao autoritet za, recimo, ekonomiju, književnost ili medicinu. Ali kad se radi o miru, izgleda da svako može da bude stručnjak!

Mir pripada pozamašnom akademskom polju, što je slučaj i sa ostalim Nobelovim nagradama, i o njemu nikako ne bi smelo da odlučuju ljudi koji nisu kompetentni u oblasti mirovnih studija, koji se ne bave mirovnim istraživanjima i mirovnom politikom.

Sledeće – i mnogo gore – Ahtisari je bio umešan u Kosovo, i to ne samo u problem njegovog budućeg statusa. Njegova uloga bila je od ključne važnosti za okončanje NATO bombardovanja 1999. godine. A to je dobro, zar ne? Momenat, sačekajte, sve to malo zavisi od načina na koji je to uistinu sprovedeno.

A kako je sprovedeno, opisao je Gregori Elih u tekstu “Kako je osvojena Nobelova nagrada za mir”, objavljenom u CounterPunch-u. Tema je susret Ahtisarija i Slobodana Miloševića u junu 1999. godine:

“Ahtisari je otvorio sastanak izjavom: Nismo ovde da raspravljamo niti da pregovaramo … Milošević je uzeo papire i upitao: Šta će se desiti ako ne potpišem? Kao odgovor Ahtisari je napravio pokret rukom posegavši preko stola i onda pomerio cvetni ukras sa centra. Ahtisari je tada rekao: Beograd će biti kao ovaj sto. Odmah ćemo početi sa tepih-bombardovanjem Beograda. Ponovivši svoj gest široko zamahnuvši rukom preko stola, Ahtisari je zapretio: Ovo će se desiti sa Beogradom. Trenutak tišine, a onda je dodao: Biće pola miliona mrtvih za manje od nedelju dana.”

Na taj način je dobitnik Nobelove nagrade za mir za 2008. godinu preneo poruku da su oni koje je tada predstavljao spremni da sravne Beograd i da ubiju 500.000 ljudi za nedelju dana. Da li je ova vrsta ultimatuma, ova pretnja masovnim ubijanjem nevinih građana, u skladu sa mirovnim radom?

I da li se on sada zbog ičega kaje u vezi sa Kosovom?

Gardijanu je dao izjavu da Srbija neće ući u EU ako ne bude prihvatila nezavisno Kosovo – što je ucena – i da nije važno to što je Kosovo priznala samo 51 zemlja od mogućih 192. “Ono što jeste važno je da je Kosovo priznalo 65% svetskog bogatstva”, smatra on. Nobelov laureat nas eto uči ganc novim principima međunarodnih poslova: bogatstvo pravi pravo!

Nobelov komitet sastavljan od amatera je ove godine implicitno dao Nobelovu nagradu nekom ko predstavlja suštu suprotnost Nobelovoj viziji i njegovoj poslednjoj volji, i nagradio suprotstavljanje normama iz Povelje Ujedinjenih nacija o miru mirovnim sredstvima. Dao ju je čoveku koji je radio za jedno izuzetno nepravedno, zakasnelo i nekompromisno rešenje kosovskog sukoba.

Da li je gospodin Ahtisari čovek mira? Naravno! U svetu gde je mir rat, a rat je mir.

Jan Oberg je direktor Transnacionalne fondacije za mir (TFF) u Lundu, Švedska.

(In Press No 5., Dec. 2008, Brussels)