Savremeni svet | |||
Ruski život pod sankcijama - poznata nepoznanica |
nedelja, 01. oktobar 2023. | |
Evo kako je bilo nekad: ruska viša srednja klasa redovno je odlazila na šoping u Evropu. Autleti kod Milana i Beča bili su večno aktuelne destinacije. A može se pritom i prošetati po Beču ili skoknuti do jezera Komo, pride se obezbedivši modnim krpicama za sledeću sezonu. Ali ta vremena su prošla. Prema novoproklamovanim pravilima Evropske komisije, za ruskog državljanina je rizično da u EU uđe i sa telefonom, a kamoli sa automobilom! Jer se svako prenošenje preko granice za lične potrebe automobila, prikolice, telefona, laptopa, pa čak i kozmetike, nakita i toalet papira (!) danas, prema EK, može tumačiti kao izvoz. Što znači da je zabranjen, pa sva navedena roba vrednosti preko 300 evra može biti zaplenjena. Šalu na stranu, neke moje poznanice kada putuju u Italiju već sada prethodno skinu sav nakit, a u staru tašnicu ubace ajfon 6 koji jedva radi. Kako im ne bi bilo krivo ako im ga na carini oduzmu, što se već više puta dešavalo sa automobilima. Treba li uopšte spominjati da su ruske bankovne kartice u Evropi sada neupotrebljiva plastika, a meni su čak i u bosanskom Neumu u filijali jedne austrijske banke odbili da razmene evre za konvertibilne marke zbog ruskog pasoša. Nova epoha u kojoj se Rusija brzo obrela posle 24. februara 2022. godine sa početkom vojnih dejstava protiv Ukrajine vrlo brzo je promenila život pre svega te više srednje klase nastale za vreme Putina i pritom prema njemu najkritičnije nastrojene. Većina ruskih raseljenika, takozvanih „relokanata“, koje možete videti u beogradskim restoranima i na ulicama Novog Sada su nedavno bili self-made preduzetnici koji su napustili prema srpskim merilima relativno visok životni standard u Rusiji. Ali o njima ćemo sledeći put. Sada nešto o onima koji su ostali u Rusiji. Oni sebe smatraju za unutrašnje emigrante – ljude koji pokušavaju da budu maksimalno udaljeni od rata i svega što ima veze s njim, pokušavajući da žive kao da nikakvog rata uopšte i nema. I znate šta, u Moskvi, Peterburgu i drugim velikim gradovima to im polazi za rukom. Samo što sada umesto u Beč i Milano na šoping odlaze u Minsk, Istambul i Dubai. Najbliža i najjeftinija varijanta je prestonica Belorusije, gde zasad rade sve prodavnice zapadnih brendova koji su napustili Rusiju. Moja žena je nedavno već treći put bila tamo da kupi jeftinu i kvalitetnu odeću za našu decu. Beograd kao pristupačna Evropa je takođe moguća varijanta i bio bi veoma tražen da karta za direktan let iz Rusije u Srbiju, jedini preostali u Evropu, ne košta kao let do Njujorka ili Singapura.
Kako sada živi ta srednja klasa u Rusiji? Znatno je izgubila na sjaju, kako zbog pada kursa rublje, tako i zbog odsustva nekadašnjih mogućnosti. Pre svega je od početka „specijalne vojne operacije“ stradalo tržište reklame, što znači svi ljudi koji su na neki način sa njim povezani, uključujući medije, a najmanje je stradala sfera građevinarstva, u kojoj se čak zapaža rast. „Sivi“ uvoz u Rusiju robe preko trećih zemalja, koji je država legalizovala i zvanično se naziva „paralelni uvoz“, učinio je da luksuzna roba postane dva-tri puta skuplja. Mada nisu svi Evropljani poslušno napustili krajnje profitabilno rusko tržište. Pojedine poznate francuske kompanije iz sfere prehrambenih proizvoda i prodaje građevinskog materijala nastavljaju pod ranijim imenima da posluju u Rusiji. Dok je jogunasti proizvođač jogurta Danone predat Čečenima da njime rukovode, pri čemu se to zasad ne odražava na proizvodni proces. U moskovskim autletima bez problema se mogu naći marke nemačkih i italijanskih luksuznih brendova. Osnovan nekoliko godina ranije alternativni sistem za bankarske transakcije „Mir“ drži faktički monopol na tržištu koje su napustili američki Visa i MasterCard. Čitav ruski finansijski sistem odavno je prešao onlajn, gotovina je u Moskvi čak nepotrebna, sve se lakše kupuje ili karticom (u Rusiji Visa i MasterCard i dalje funkcionišu) ili onlajn-uplatom preko aplikacije banke na telefonu ili preko QR-koda. Ruske naftne kompanije doživljavaju finansijski procvat. Naime, nafta koja se prodaje preko posrednika plaća se u devizama čiji kurs raste. Na čuvenim moskovskim pijacama mogu se takođe naći sve vrste zabranjenog parmezana, pršute i španske šunke. Samo je njihova cena znatno porasla.
Dva-tri puta je porasla cena zapadnih automobila i njihovih rezervnih delova. Ovoga leta mogli ste da prodate kola kupljena pre pet godina po ceni višoj od one po kojoj ste kola kupili. Tokom tri letnja meseca jedan za drugim su prestali da rade sistemi podrške klijentima tri nemačka automobilska giganta i sada vam je sve jedno gde radite tehnički pregled – kod zvaničnog zastupnika ili u bilo kojoj drugoj automehaničarskoj radionici. Zato je značajno skočila ponuda kineskih proizvođača automobila, pri čemu ni po dizajnu ni po ceni oni ne zaostaju za Nemcima. Čak i ponuda duvana u Moskvi je šira nego ranije. U specijalizovanim prodavnicama može se kupiti pakla cigareta poznatog američkog brenda - za 200 rubalja ruske, za 600 rubalja evropske, za 2.000 rubalja američke ili čak japanske cigarete. Uzgred, kurs rublje je gotovo jednak kursu dinara, tako da će Rusija na neki način Srbima postati još razumljivija. (Autor je osnivač i glavni urednik projekta Balkanist.ru) |