Савремени свет | |||
Руски живот под санкцијама - позната непознаница |
недеља, 01. октобар 2023. | |
Ево како је било некад: руска виша средња класа редовно је одлазила на шопинг у Европу. Аутлети код Милана и Беча били су вечно актуелне дестинације. А може се притом и прошетати по Бечу или скокнути до језера Комо, приде се обезбедивши модним крпицама за следећу сезону. Али та времена су прошла. Према новопрокламованим правилима Европске комисије, за руског држављанина је ризично да у ЕУ уђе и са телефоном, а камоли са аутомобилом! Јер се свако преношење преко границе за личне потребе аутомобила, приколице, телефона, лаптопа, па чак и козметике, накита и тоалет папира (!) данас, према ЕК, може тумачити као извоз. Што значи да је забрањен, па сва наведена роба вредности преко 300 евра може бити заплењена. Шалу на страну, неке моје познанице када путују у Италију већ сада претходно скину сав накит, а у стару ташницу убаце ајфон 6 који једва ради. Како им не би било криво ако им га на царини одузму, што се већ више пута дешавало са аутомобилима. Треба ли уопште спомињати да су руске банковне картице у Европи сада неупотребљива пластика, а мени су чак и у босанском Неуму у филијали једне аустријске банке одбили да размене евре за конвертибилне марке због руског пасоша. Нова епоха у којој се Русија брзо обрела после 24. фебруара 2022. године са почетком војних дејстава против Украјине врло брзо је променила живот пре свега те више средње класе настале за време Путина и притом према њему најкритичније настројене. Већина руских расељеника, такозваних „релоканата“, које можете видети у београдским ресторанима и на улицама Новог Сада су недавно били self-made предузетници који су напустили према српским мерилима релативно висок животни стандард у Русији. Али о њима ћемо следећи пут. Сада нешто о онима који су остали у Русији. Они себе сматрају за унутрашње емигранте – људе који покушавају да буду максимално удаљени од рата и свега што има везе с њим, покушавајући да живе као да никаквог рата уопште и нема. И знате шта, у Москви, Петербургу и другим великим градовима то им полази за руком. Само што сада уместо у Беч и Милано на шопинг одлазе у Минск, Истамбул и Дубаи. Најближа и најјефтинија варијанта је престоница Белорусије, где засад раде све продавнице западних брендова који су напустили Русију. Моја жена је недавно већ трећи пут била тамо да купи јефтину и квалитетну одећу за нашу децу. Београд као приступачна Европа је такође могућа варијанта и био би веома тражен да карта за директан лет из Русије у Србију, једини преостали у Европу, не кошта као лет до Њујорка или Сингапура.
Како сада живи та средња класа у Русији? Знатно је изгубила на сјају, како због пада курса рубље, тако и због одсуства некадашњих могућности. Пре свега је од почетка „специјалне војне операције“ страдало тржиште рекламе, што значи сви људи који су на неки начин са њим повезани, укључујући медије, а најмање је страдала сфера грађевинарства, у којој се чак запажа раст. „Сиви“ увоз у Русију робе преко трећих земаља, који је држава легализовала и званично се назива „паралелни увоз“, учинио је да луксузна роба постане два-три пута скупља. Мада нису сви Европљани послушно напустили крајње профитабилно руско тржиште. Поједине познате француске компаније из сфере прехрамбених производа и продаје грађевинског материјала настављају под ранијим именима да послују у Русији. Док је јогунасти произвођач јогурта Danone предат Чеченима да њиме руководе, при чему се то засад не одражава на производни процес. У московским аутлетима без проблема се могу наћи марке немачких и италијанских луксузних брендова. Основан неколико година раније алтернативни систем за банкарске трансакције „Мир“ држи фактички монопол на тржишту које су напустили амерички Visa и MasterCard. Читав руски финансијски систем одавно је прешао онлајн, готовина је у Москви чак непотребна, све се лакше купује или картицом (у Русији Visa и MasterCard и даље функционишу) или онлајн-уплатом преко апликације банке на телефону или преко QR-кода. Руске нафтне компаније доживљавају финансијски процват. Наиме, нафта која се продаје преко посредника плаћа се у девизама чији курс расте. На чувеним московским пијацама могу се такође наћи све врсте забрањеног пармезана, пршуте и шпанске шунке. Само је њихова цена знатно порасла.
Два-три пута је порасла цена западних аутомобила и њихових резервних делова. Овога лета могли сте да продате кола купљена пре пет година по цени вишој од оне по којој сте кола купили. Током три летња месеца један за другим су престали да раде системи подршке клијентима три немачка аутомобилска гиганта и сада вам је све једно где радите технички преглед – код званичног заступника или у било којој другој аутомеханичарској радионици. Зато је значајно скочила понуда кинеских произвођача аутомобила, при чему ни по дизајну ни по цени они не заостају за Немцима. Чак и понуда дувана у Москви је шира него раније. У специјализованим продавницама може се купити пакла цигарета познатог америчког бренда - за 200 рубаља руске, за 600 рубаља европске, за 2.000 рубаља америчке или чак јапанске цигарете. Узгред, курс рубље је готово једнак курсу динара, тако да ће Русија на неки начин Србима постати још разумљивија. (Аутор је оснивач и главни уредник пројекта Balkanist.ru) |