Ruske finansije i odbrana

Predsednik Putin je u intervjuu koji je početkom meseca dao nemačkom Bildu izneo podatak o deviznim i zlatnim rezervama Rusije. Tim podatkom je hteo da podvuče kako je Rusija i u finansijskom smislu stabilna.

Zabrinjavajuće su i iznete cifre i pristup Putina ovom pitanju.

Naime, predsednik Rusije je naveo da zlatne i devizne rezerve iznose 340 (pa zatim je rekao 300) milijardi dolara, a da tome treba dodati iznos još dva državna fonda koji ukupno imaju oko 150 milijardi dolara.

Problem je u tome što su devizne rezerve Rusije, bez rezervi zlata za koje se i inače smatra da ih Rusija nikad tačno ne prikazuje s obzirom na to da je sama veliki proizvođač zlata, pre dve godine iznosile više od 500 milijardi dolara. Fondovi o kojima je Putin govorio su i tada iznosili istih 150 milijardi, pa je malo verovatno da nisu uopšte u međuvremenu korišćeni.

Dakle, sasvim suprotno optimističkom tonu u kome je ovo izneto, kao dokaz stabilnosti Rusije, upravo je potvrđeno da monetarno-finansijski napad Zapada, uprošćeno rečeno SAD, na Rusku Federaciju, daje veoma zabrinjavajuće rezultate.

Pošto je sada u kalkulaciju rezervi ubačeno i zlato, to praktično znači da su zapadnjaci uspeli za dve godine da prepolove devizne rezerve Rusije. Prema tome, njihovo insistiranje na oštrim i nepomirljivim odnosima sa Rusijom nisu samo ludilo i pogrešne procene, nego i racionalan pristup koji osnovano može smatrati da će za još godinu ili dve dana Rusija biti u nesavladivim finansijskim teškoćama.

Iz zapadnog ugla gledano, pošto oni sve mere svojim aršinom, iz besparice će se nužno iznedriti masovno nezadovoljstvo građana, što je već teren njihovih Majdana i raznih revolucija.

Naravno da je izuzetno važno što Rusija u vojno-odbrambenom-obaveštajnom delu bez greške i vizionarski vuče poteze. Naravno da je to najvažnija linija odbrane, ali je nevolja u tome što je to ujedno i poslednja linija odbrane, ili sportskim rečnikom rečeno, na taj način se, ne vodeći dovoljno računa o napadima u monetarno-finansijskoj sferi i ne preduzimajući kontramere i u toj oblasti, protivniku dozvoljava da je neprekidno u napadu.

Zapad naravno greši u dve procene: građani Rusije neće pretpostaviti ličnu ekonomsku situaciju nacionalnim interesima i drugo, ukoliko se devizne rezerve Rusije istope, sasvim sigurno Kina neće dozvoliti da dođe do sloma koji bi zaista politički uzdrmao njenog ključnog saveznika danas u svetu. Zbog toga je zapadna procena u osnovi pogrešna.

Ali Rusija ne sme da dozvoljava takva masovna finansijska krvarenja, ne samo zato što na taj način bukvalno slabi svoju ukupnu odbrambenu sposobnost, nego i zbog toga što se tako ohrabruju najgori slojevi onih koji odlučuju na Zapadu i time se napad na Rusiju produžava i intenzivira.

Putin govori sa dozom ponosa o deviznim rezervama zbog toga što je to ušteđen novac od onoga što je proizvedeno i prodato, a neprijatelj to gleda iz ugla monetarizovanih finansija (enormno naštampanih para koje se prihvataju kao pravi novac) u kom svetu, primera radi, samo na akcijama u jednoj godini dođe do gubitka od oko 1.700 milijardi dolara samo u Americi (i još oko 1.400 na ostalim berzma). Za njih je tih 300 milijardi sitnica koju će lako „spržiti“ i toga svi u Rusiji moraju biti svesni.

Meni se čini da Rusija na svim drugim poljima vuče kvalititnije poteze (pored vojno-obaveštajnog dela o kome sam već izneo stav): i u medijskoj sferi i u kulturnoj i u međunarodnoj politici, poljoprivredi, zaštiti životne sredine, povećanju nataliteta itd. Za celovistost i stabilnost odbrane neophodno je da se i u monetarno-finansijskoj sferi povuku jednako kvalitetni potezi.