Rusija nije pretnja - opasnost po demokratiju javlja se u kući

Četiri dana pre izbora u Velikoj Britaniji 1924. godine, Daily Mail je objavio jedno pismo koje je navodno napisao rukovodilac Komunističke internacionale Grigorij Zinovjev, koji poziva britanske komuniste da mobilišu „snage simpatizera“ u Laburističkoj partiji, zarad podrške jednom anglosovjetskom paktu, i pojačaju „agitaciju i propagandu“ u oružanim snagama. Kasnije se otkrilo da je ono bilo lažno (prevara koju su izveli „beli“ Rusi ili možda tajna britanska služba) ali je tada već uzrokovalo poraz prve laburističke vlade u Ujedinjenom Kraljevstvu. Ruska kampanja dezinformisanja, deo hibridnog rata Kremlja protiv zapadnih demokratija, čini se da ima mnogo zajedničkog sa tim žalosno poznatim pismom Zinovjeva. Ali, jesu li njihovi uticaji zaista uporedivi? Da li bi zapadne demokratije danas bile drugačije bez ruskih smicalica?

Ipak, predsednički izbori u Francuskoj prošle godine, čini se da protivreče objašnjenju Araua. Ruska sajber kampanja protiv centriste Makrona (zarad pomoći ultradesnom kandidatu Marin Le Pen), obuhvatala je sve – od objavljivanja neosnovanih tvrdnji da je Makron homoseksualac, do širenja lažnih dokumenata po kojima on poseduje bankovni račun u inostranstvu. Ali, Makron je sada predsednik, dok je Le Pen u problemima, pokušavajući da izmeni imidž svoje partije.

To ne znači da Rusija ne može da bude jedan opasan remetilac, niti podrazumeva minimiziranje rizika da društvene mreže mogu da iskrive pogled na stvarnost njihovih korisnika, olakšavanjem širenja tendencioznih ili potpuno lažnih vesti (mada mnogi eksperti veruju da je Internet mnogo efikasniji u izazivanju „foteljaškog aktivizma“ nego stvarne političke mobilizacije).

Ipak, liberalni poredak Zapada nije u krizi krivicom Rusije. Zapadne demokratije moraju da preuzmu odgovornost za krizu koja je naposletku nikla u njihovom okrilju, pokrenuta nesposobnošću njihovih vođa da se delotvorno suoče sa izazovima globalizacije.

Aspekt koji najviše zabrinjava sa predsedničkih izbora 2016. godine u Sjedinjenim Državama, nisu ruski trolovi i botovi u  nameri da proizvedu opoziciju Hilari Klinton, već to da je 61 milion američkih građana slepo poverovalo flagrantnim lažima Donalda Trampa, najmanje uljuđenom i najlažljivijem predsedničkom kandidatu u istoriji Sjedinjenih Država. Naravno, niti je to ona doprinelo da Hilari Klinton vodi jednu slabu kampanju bez vizije koja je ignorisala rastući bes miliona glasača koji su se osetili odbačenim zbog globalizacije.

Pored toga, etičku krizu koja muči zapadni kapitalizam nije stvorio ruski predsednik Putin, već američki bankari koji su, koristeći se deregulacijom i finansijskom međupovezanošću, povukli globalnu ekonomiju ka katastrofi 2008. godine. Posle toga, američki političari su odbili da uvedu adekvatna bankarska ograničenja, još manje da kazne one koji su izazvali krizu i lepo profitirali. U Evropi, slični politički i etički neuspesi u suočavanju sa globalizacijom pojačali su široku podršku populistima sa desnice i levice.

Populističke partije, koje su ranije bile na političkim marginama, nisu zadobile skoro polovinu glasova na skorašnjim izborima u Italiji zbog ruske kampanje dezinformisanja, već zbog rastućeg besa  prema jednom korumpiranom političkom establišmentu koji nije znao da razreši velike ekonomske probleme kao što su finansijska nestabilnost ili visoka nezaposlenost mladih. Izbori su takođe bili jasan pokazatelj postojanih regionalnih nejednakosti u Italiji – dok je bogati Sever bio naklonjen antiimigrantskoj Severnoj ligi, populistički Pokret pet zvezda većinu glasova je dobio na siromašnom jugu.

Može biti da izborni razultati idu u korist Putinu, ali ga to ne čini odgovornim za njih. Nacionalni političari su ti (od pristalica Bregzita do Trampa) koji zastupaju politike koje unose razdor, koji odbijaju da priznaju značaj saradnje i etike u formulaciji politike, i koji kritikuju tradicionalne elite i državne institucije dok veličaju autokrate (uključujući Putina). Slogan kampanje Lige u Italiji (Italijani na prvom mestu) ne može biti neposrednije priznanje nacionalističkom pristupu Trampa.

Mediji su samo pojačali ovaj diskurs. Istina je, da je iza pojedinih „lažnih vesti“ koje su širene preko društvenih mreža stajala Rusija. Međutim, u Ujedinjenom Kraljevstvu, na primer, tabloidi Ruperta Mardoka i DŽonotana Harmsvorta, učinili su mnogo zarad sejanja otpora prema Evropskoj Uniji pre referenduma za Bregzit. Istorija je takođe uticala. Evroskepticizam „neliberalnih demokratija“ u istočnoj Evropi, odraz je duboko ukorenjenih religioznih i autoritarnih tradicija koje su onemogućile ova društva da usvoje postmodernu kulturu tolerancije i sekularnih vrednosti Evropske Unije. Kao primer može da posluži poljska kombinacija žestoke rusofobije i ekstremističkog religioznog nacionalizma.

Izvesno je da Zapad pati od dubokih društvenih nepravdi koje su pojačane u skorašnje vreme zbog lošeg upravljanja globalizacijom. U isto vreme, njegov politički establišment se sve više izolovao od javnog mnenja, kao što se desilo u međuratnoj Evropi (fenomen koji je podstaknuo uspon fašizma i autoritarnog populizma). Ova dinamika je posebno vidljiva u EU, gde su mnoge odluke u rukama jedne udaljene birokratije, izuzete od polaganja računa, i bez dovoljnog demokratskog legitimiteta.

Rusija ne predstavlja egzistencijalnu pretnju zapadnoj demokratiji. Sovjetski Savez je bio mnogo znatniji protivnik i završio je kolabirajući pod teretom vlastitog ekonomskog neuspeha. Rusija se suočava sa unutrašnjim problemima, sličnih razmera (ne samo ekonomska stagnacija već takođe i demografski kolaps). Ali, to ne implicira da je zapadna demokratija izvan opasnosti. Kako bi se zaštitila, zapadno vođstvo mora da se suoči sa vlastitim  nedostatcima. To podrazumeva modernizaciju institucija, poboljšanje demokratske odgovornosti, smanjivanje društvene i ekonomske nejednakosti, i rad na tome da globalizacija bude od koristi svima.

Šlomo Ben-Ami je bivši izraelski ministar spoljnih poslova

Preveo sa engleskog: Nebojša Vuković

Izvor: https://www.project-syndicate.org/commentary/real-threat-to-western-democracy-globalization-by-shlomo-ben-ami-2018-03