Rencijev poraz - većina Italijana odbija da pije otrovnu vodu iz močvare svetskih bankara

Žitelji Italije glasali su na referendumu protiv ustavne reforme koju je predložio (tačnije nametao) premijer Mateo Renci, i za bivšeg gradonačelnika Firence to je bio politički kraj.

 

Takav apsolutni poraz, učinio je nemogućom njegovu vlast nad zemljom, u ma kakvoj formi. Sâm Renci je priznao poraz u noći tokom koje su prebrojavani glasovi. Zajedno sa njim odlazi i opasan projekat pretvaranja italijanske demokratije u deformisanu varijantu monokratije – vlast jedne partije ili jednog čoveka. Projekat je blokiralo neočekivano mnogo glasača – skoro 60%. To je bio jedini istinski, mada destruktivan projekat tokom dve godine vladavine Rencija.

 

Treba dodati, da su ideju ustavne referome široko podržavali Evropska Unija i SAD. Oni su se okupili, zaklonjeni iza direktive JP Morgan-a, čiji je cilj da se unište ustavi zemalja južne Evrope, jer u njima ima suviše „socijalističkog“.

 

Generalno, sve se radilo pod parolom da „suviše demokratije šteti tržištu“. Italijani su u većini odgovorili sa „ne“ na tu nepristojnu ponudu. Na taj način, oni su odustali od pristupa neoliberalnoj verziji, koja je dovedena do krajnosti.

 

Oštro se podigao, uključujući i Italiju, antievropski talas. On se već manifestovao u Velikoj Britaniji u formi Bregzita, u Francuskoj, gde je sve popularnija Mari Le Pen. Na sličan način, on se manifestovao i u drugim evropskim zemljama. Tako je udarac Renciju postao udarac Evropskoj Uniji u njenom obliku i sa sadašnjim zakonima.

 

Nesumnjivo, jedan od uzroka takvog ishoda bila je i spoljna politika Italije, njeno totalno potčinjavanje odlukama SAD, i naročito zahtevima NATO-a da se pojača konfrontacija sa Rusijom.

 

Antiruske sankcije primorale su značajan deo preduzetnika da kažu „ne“ reformi, a u njihovim rukama su glasovi desetina hiljada radnika iz različitih sfera industrije i poljoprivrede, koji su pretrpeli gubitke zbog embarga koji je uveden Rusiji.

 

 

Svoju ulogu igrala je i zabrinutost time da Italija i Evropa mogu biti uvučene u sukobljavanje sa Rusijom.

 

Italiju čeka neizbežna promena političkog pravca. Moguće je da nas očekuju prevremeni izbori, koji treba da budu sprovedeni po novom izbornom zakonu. Ali, ne po onom koji je predlagao Renci, i koji je već odbačen na referendumu. I ne po prethodnom – zakonu Roberta Kalderolija – koji je bio poništen odlukom Ustavnog suda.

 

Stoga, ako ne bude nekakvih nepredviđenosti, predsednik italijanske republike Serđo Matarela moraće da postavi novog vođu „tehničke vlade“. I njegov jedini, ali kompleksan  zadatak, biće izrada novog izbornog zakona.

 

Ali, sastavljanje takve vlade takođe neće biti jednostavno. Demokratska partija izašla je satrvena iz sučeljavanja sa celom zemljom. Desnicu predstavlja samo Severna liga Matea Salvinija. Berluskoni je već ispao iz igre, a poziciju pokreta Pet zvezda Bepe Grila teško je odrediti. Pri  tome, obe ove partije podržavaju kardinalno revidiranje odnosa sa Rusijom, ukidanje sankcija, a kritikuju i evro i Evropsku Uniju.

 

Zemlja je izašla iz maglovite luke zavisnosti od Vašingtona i Brisela. Vojskovođi koji je sebe nazivao inovatorom, okrenuli su leđa svi, uključujući mnoge njegove pristalice. Nema novog vojskovođe. Možda, na sreću.

Glasanje je barem pokazalo jednu činjenicu – većina Italijana ne želi da pije otrovnu vodu iz močvare svetskih bankara.

 

Đulijeto Kjeza (1940) italijanski novinar i politički aktivista. Poslanik Evropskog parlamenta od 2004. do 2009. godine. Lider pokreta „Alternativa“.

 

Preveo sa ruskog: Nebojša Vuković

 

Izvor: https://ria.ru/analytics/20161205/1482893239.html