Референдум у Сирији - цинизам или корак ка демократији?

Референдум о нацрту новог устава који је спроведен у Сирији 26. 2. у потпуности је успео. У гласању је учествовало око 8 и по милиона људи што представља 57,4 процената бирачког тела Сирије. Девет од десет учесника референдума подржало је нацрт новог Устава који предвиђа увођење вишепартијског система и прекид политичког монопола водеће Баас партије на чијем челу се налази председник Сирије Башар ал-Асад.

Председник Сирије Башар ел Асад изјавио је да је референдум о новом уставу те земље успео. У говору на државној телевизији, он је истакао да је Сирија изложена правој информативној агресији, али да се, како је рекао, упркос доминацији ривала у медијима, „показало да смо овде на земљи ми јачи”.[1] Референдум који је одржан у Сирији опозиција је по налогу САД наравно бојкотовала, али бојкот опозиције се није одразио на успешност референдума на коме је велика већина становника Сирије први пут након пет деценија једнопартијског система гласала за промену Устава и увођење вишепартијског система.

Представници САД су јавно одбацили референдум јер једино што они желе да виде је свргавање Асадовог режима. Викторија Њуланд, портпаролка Стејт департмента, изјавила је да је сиријски референдум “апсолутно циничан” и упитала се како је могућ демократски процес док пуцају пушке и тенкови сиријске владе. Међутим, она је заборавила да помене да не пуцају само пушке припадника регуларне сиријске војске већ и пушке побуњеника који се залажу за насилно рушење власти у Сирији.

Побуњеници су ти који не пристају на компромис и употребљавају оружје како би остварили своје, односно политичке циљеве налогодаваца са Запада. „Ми одбацујемо референдум као апсолутно циничан. Он је (Башар-ал-Асад) у суштини, ставио на гласање парче папира које контролише како би и даље могао да има контролу”, рекла је портпаролка Стејт департмента. „Чак је и референдум смешан у том смислу што захтева да држава одобри патриотске опозиционе организације. То значи да ће он бирати ко може да буде у опозицији, а ко не може”.[2] Слично томе и представник УН Едуардо дел Буеј изјавио је како је тешко у условима насиља спровести реформе. „Док би нови устав и окончање монопола власти Баас партије могли бити део политичког решења, референдум се мора одржати у условима без насиља и застрашивања”.[3] Чињеница да и Уједињене нације оспоравају кредибилитет референдума у Сирији много говори о ставу који је ова организација заузела под притиском Америке и западних савезника.

Представници УН непрестано говоре о прекиду насиља али референдум је једини правни и демократски начин да се насиље оконча, међутим Запад очигледно не жели истинско заустављање крвопролића у земљи које је однело скоро 8 000 живота.  САД је једино стало до тога да свргну с власти сиријског председника без обзира колико насиље и сукоби буду потрајали. Хилари Клинтон упорно прижељкује либијски сценарио. Она је изјавила мароканској телевизији да ће “режим пасти. Нисам пророк и не могу да вам кажем када ће се то догодити. Али сиријска војска, која је у великој мери војска састављена од регрута, неће хтети да више спроводи бруталне нападе на сиријски народ”. Оваква изјава је типична пропагандна илузија о томе како сиријска војска пуца на ненаоружане цивиле и сопствени народ.

Реално стање на терену је сасвим другачије. У Сирији се редовна војска сукобљава са побуњеницима који су и сами састављени од припадника разних фракција. Али та чињеница не спречава Запад да им отворено помаже. С друге стране, руски премијер Владимир Путин изјавио је да Русија не може да дозволи спровођење либијског сценарија у Сирији јер би то значило замену једне силе другом доминантнијом. “Уместо демократије и заштите права мањина, (имали би смо) обрачуне с непријатељем, револуције и смене једне доминантне силе још агресивнијом доминацијом друге силе”.[4]

Русији је пре свега стало до тога да међународна заједница на челу са западним силама схвати да се сукоби могу решити само уз преговарачки сто и уз спровођење реформи а не волшебно помагање побуњеницима у насилном рушењу режима једне земље. Још пре проглашавања резултата изражавања воље сиријског народа државни секретар САД Хилари Клинтон назвала је референдум циничним триком којем је прибегао Башар Асад. Између осталог, у случају неуспеха референдума, тачније одсуства подршке становништва за пројекат који су предложиле власти, тон коментара би био радикално другачији. При томе Клинтонова је подвукла да циљ САД остаје исти – скинути са власти Башара Асада. У овој изјави је суштина прилаза Вашингтона референдуму, сматра аналитичар ИМЕМО Ран Владимир Сотњиков.[5] Све акције сиријског режима у погледу демократизације земље САД су сводиле на оптужбе владе Башара ал-Асада. Али Сједињене Државе су савршено свесне да се не могу ослонити на војну интервенцију као у случају Либије јер је сиријска опозиција разједињена. Зато се оне превасходно ослањају на терористичке акције које спроводе јединице побуњеника које су веома добро наоружане.

Истински мир и демократизација Сирије се може постићи једино сарадњом и преговорима свих страна. У том контексту усмерене су и изјаве Сергеја Лаврова који се упорно залаже за прекид насиља и за истински почетак преговора. У том светлу одржавање референдума представаља прави корак а САД морају да престану са својом агресивном реториком и још горе отвореним подржавањем сиријских побуњеника који не презају од употребе силе ни под којим условима.