Rat protiv Srbije kao prvi američki "proksi" rat na evropskoj teritoriji - i generana proba za Rusiju

„Od Artura Šopenhauera u Evropi se zna da su moći i hteti isto, te da čovek, ako ne može da radi što bi hteo, mora da hoće ono što može. Za Evropu to znači političko potčinjavanje pod Ameriku. Vlastita emancipacija joj se nekako činila prenapornom, pa je umesto toga izabrala političku i duhovnu udobnost, iz koje se brzo rodila poslušnost do poniznosti. To je posebno postalo vidljivo u jugoslovenskim ratovima (u bosanskom 1992-1995. i takozvanim kosovskom 1999, sa prvom NATO akcijom „out of area"), koji su zaustavili evropski polet. Kao teška senka, ovi ratovi su pali na kontinent. Zbog njih je EU, koja se u Mastrihtu upravo trudila oko evropske bezbednosne politike, izgledala bespomoćno. Nešto se pokušavalo, ali su u konačnici Sjedinjene Države sa Dejtonom preuzele i zadržale kontrolu, demonstrirajući EU nesposobnost.

Ta navodno iskrena pomoć Sjedinjenih Država bila je, što se tiče interpretacije ratnih događanja na terenu, jedna od mnogih američkih false-flag upada u evropske poslove, više vođena vlastitim strateškim interesima nego željom za postizanjem mira na Balkanu. Da je Sjedinjenim Državama postizanje mira bilo sporedno, pokazuje NATO bombardovanje Srbije od 24. marta do 10. juna 1999. godine - bez mandata Ujedinjenih nacija, što je bila jasna povreda međunarodnog prava. Time je Amerika sebi kreirala presedan za dalje mešanje kao obavezu iz plemenitosti.

Nebo nad Beogradom 6. juna 1999.

Ako se istraže FARA dokumenti između 1991. i 2002, proizilazi da je u to vreme 157 američkih pi-ar agencija obavljalo ugovorne poslove za različite republike i regione Jugoslavije. 157 američkih agencija je dakle profesionalnim propagandnim strategijama pratilo jugoslovenske ratove. U njima su daleko pretezale pi-ar poruke protiv Srbije i protiv opstanka Jugoslavije

Nauka je istražila jugoslovenske ratove kao informativne ratove. U Sjedinjenim Državama postoji zakon iz 1930-tih  godina, tzv. Foreign Agents Registration Act (FARA), koji zahteva da svaka američka public relations/PR agencija koja sarađuje sa stranim partnerima mora da pošalje ugovore na uvid Ministarstvu pravosuđa. Namera zakonodavca je bila kontrola nad mogućim propagandnim aktivnostima stranih vlada na tlu Amerike. Ako se istraže FARA dokumenti između 1991. i 2002, proizilazi da je u to vreme 157 američkih pi-ar agencija obavljalo ugovorne poslove za različite republike i regione Jugoslavije. 157 američkih agencija je dakle profesionalnim propagandnim strategijama pratilo jugoslovenske ratove. U njima su daleko pretezale pi-ar poruke protiv Srbije i protiv opstanka Jugoslavije. Tako formirana medijska percepcija jugoslovenskih ratova spustila je prag inhibicije, pa je odluka NATO-a da uđe u rat 1999. Evropljanima izgledala razumljiva i neophodna. Uplašeni vestima o masakrima u ratnim oblastima, planu „Potkovica" i navodnim koncentracionim logorima, Evropljani nisu shvatili konsekvence prve NATO-ove out of area operacije. Nemačka je glasala za avaks letove, Joška Fišer je iz Zelenih isterao pacifizam. 

Rat protiv Srbije bio je prvi američki proxy rat na evropskoj teritoriji čiji je cilj bila Rusija. Kao što je posle utvrdio jedan OEBS-ov izveštaj, navodni genocid na Kosovu, zbog koga su SAD bombardovale Srbiju, u toj formi nikad se nije dogodio

Rat protiv Srbije bio je prvi američki proxy rat na evropskoj teritoriji čiji je cilj bila Rusija. Kao što je posle utvrdio jedan OEBS-ov izveštaj (o njemu u knjizi The Politics of Genocide, Herman/Peterson, 2010), navodni genocid na Kosovu, zbog koga su SAD bombardovale Srbiju, u toj formi nikad se nije dogodio. Ali kao što je poznato, demantije niko ne čita. SAD su iskoristile EU nemoć, etablirale se kao igrač moći na Balkanu i od tada diktirale tok događaja u tom delu Evrope, uključujući i proglašenje samostalnosti Kosova 18. februara 2008. NATO operacija globalnog policajca je Rusiju i Kinu, dve stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, praktično lišila svakog uticaja. Da li bombardovanje kineske ambasade u Beogradu stoji s tim u vezi, to neka odluče istoričari. U svakom slučaju, Sjedinjene Države su se u tome jasno dopadale same sebi. Evropljani su bili posramljeni do te mere, da nisu imali drugog nego da veruju američkoj priči i ne pitaju previše..." 

Odlomak iz knjige Evropa: Kraj igre

(str. 50-53)

(RTS)