Савремени свет | |||
Рат против "Исламске државе" и/или сиријског режима? |
субота, 04. октобар 2014. | |
Званичници Руске Федерације упорно упозоравају Вашингтон да је прекршио међународно право тиме што се упустио у ваздушне ударе у Сирији против „Исламске државе“ без дозволе СБ УН. Такво интервенционистичко понашање које није добило сагласност владе у Дамаску може довести само до још већих ескалација на терену. Рат против "Исламске државе" постао је „крсташки поход“ земаља Запада, али и земаља савезница из арапског света као што је Саудијска Арабија, против фундаменталиста и џихадиста који скрнаве првобитна исламска верска учења и који дубоко штете самом исламу. Џихадисти који људима одсецају главе су рак рана не само за ислам, већ и за западни и хришћански свет. И заиста, неопходно је формирати међународну коалицију која ће укључивати не само земље које припадају хришћанству и западној култури, већ и земље које припадају традиционалној и праведној исламској култури. Ово није свети рат хришћана против муслимана, већ рат цивилизованих хришћанских и муслиманских друштава против отпадника од вере, џихадаста "Исламске државе". У овом рату највише страдају невини муслимани, нарочито у Сирији и Ираку. Међутим, неопходно је навести главног кривца за стварање "Исламске државе". Као што знамо, рат који је почео у Сирији почео је тако што су данашње савезнице у борби против "Исламске државе" најпре обучиле па наоружале борце из арапских земаља да се боре против секуларног и легално изабраног режима Башара ел Асада. Муслимани који су радикални борили су се против мирних грађана Сирије и све је то иницирао запад на челу са Сједињеним Државама. Од тих бораца против владе у Дамаску касније је створено језгро будуће "Исламске државе", која се отргла контроли Запада и оних арапских земаља које су стајале верно уз политику Вашингтона. Сада, парадоксално, потребно је казнити оне фундаменталисте које су САД пре само неколико месеци подржавале. Рат против "Исламске државе" је рат против некадашњих савезника у борби против режима у Дамаску. Војска Сирије је од почетка апеловала да се њене јединице боре против терориста и огранака Ал Каиде. У тим борбама сиријска војска је претрпела велике губитке, али је она једина војна сила на терену, осим Курда, која се бори на копну против терориста. Уличне борбе, употреба тешког наоружања у насељеним местима, као и начин борбе радикалних исламиста који најпре истурају невине муслимане у прве борбене редове довели су до великог страдања међу цивилном популацијом у Сирији. Ипак, упркос томе што су многе њене најбоље јединице уништене, сиријска армија још увек храбро одолева одлично наоружаним фалангама џихадиста. Укратко, режим Башара ел Асада јесте, ма шта западни извори о томе рекли, извор стабилности у региону на исти начин као што су били режими Моамера Гадафија и Садама Хусеина у Либији и Ираку. Међутим, нико од западних савезника који бомбардују џихадисте није одао признање сиријској војсци на њеном постојаном држању и директној борби против џихадиста. Напротив, у акције бомбардовања кренуло се без званичног одобрења владе у Дамаску. Бојимо се да је само питање времена када ће бомбе почети да падају и по положајима сиријске армије. Турски председник Реџеп Тајип Ердоган изјавио је како ће Турска помоћи у борби против џихадиста Исламске државе, али да је циљ Турске и даље свргавање сиријског режима. „Ефикасно ћемо се борити и против ИСИЛ и свих других терористичких организација у региону. То ће увек бити наш приоритет, наш приоритетни циљ ће и даље бити уклањање сиријског режима, помоћ у заштити територијалног интегритета Сирије и подстицање уставног, парламентарног система који обухвата све њене грађане"[1]. Турска је поред САД била главни непријатељ сиријског режима. Преко Турске у Сирију су улазили терористи који су се борили против Дамаска. Да су Сирија и Турска биле на ивици рата потврђује и обарање турског извиђачког авиона типа "Фантом Ф-4" и обарање сиријског војног хеликоптера, који се враћао из мисије бомбардовања терориста, од стране турских ловачких авиона типа "Ф-16". Амерички председник Барак Обама рекао је да можда удари из ваздуха неће бити довољни и да ће западни савезници на челу са САД морати да изврше и копнени напад на џихадисте. Уколико америчка армија стварно и ступи у копнену борбу, што није баш сасвим извесно због великог броја људских губитака који ће бити неминовни, она ће сигурно напасти и сиријску војску како би копненом инвазијом срушила режим Башара ел Асада. Питање је како ће Руска Федерација реаговати у том случају. Москва подржава владу у Дамаску и тешко да ће војска Руске Федерације дозволити да коалиционе трупе нападну јединице сиријске армије, али онда у том случају имаћемо ескалацију сукоба невиђених размера, у ком би највише профитирали џихадисти из "Исламске државе". Дакле, неопходно је да се призна влада у Дамаску и да се коначно коалиционе снаге удруже са сиријском армијом у борби против џихадиста. Координација са сиријском војском која има толико искуства у борби против терориста могла би бити пресудна у победи против Исламске државе. То опет значи да ће Америка морати да остави своје пулене на терену и да направи пакт са сатаном из Дамаска. |