петак, 22. новембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Пузајуће приближавање Шведске НАТО пакту
Савремени свет

Пузајуће приближавање Шведске НАТО пакту

PDF Штампа Ел. пошта
Ленарт Палм   
недеља, 18. август 2013.

Приближавање Шведске НАТО пакту изискује озбиљну дебату. Чланство у НАТО, између осталог, драстично погоршава безбједносно-политичку позицију Шведске, пише Ленарт Палм, професор историје на универзитету у Гетеборгу.

Већина Швеђана не жели да Шведска постане чланица војног савеза НАТО. С друге стране, водећи политички и војни кругови су нас, дјелујући иза леђа шведског народа, увукли у НАТО у тој мјери да је до формалног чланства преостала нијанса. Оно што је омогућило ово нетранспарентно прилагођавање је између осталог издаја главних медија у земљи, који су ускратили информације и тако спријечили озбиљну дебату. Ситуација је дакле веома озбиљна. Ево неколико питања која треба расвијетлити.

Драстично погоршање

Чланство у НАТО пакту драстично погоршава безбједносно-политичку позицију Шведске. Оно би значило да се земља приликом конфликта између великих сила аутоматски увлачи у евентуални рат. А ризик за рат расте зато што би Руси улазак у НАТО пакт схватили као дио агресивне политике усмјерене против Русије. Насупрот томе, политика безбједносно-политичке релаксације продразумијевала би прекид сарадње са НАТО пактом.

Чланство у НАТО пакту значи да ће Шведска добити нуклеарни кишобран. Земља би, истина, за вријеме мира могла да се успротиви постављању нуклеарног наоружања на својој територији, али би у случају рата морала да допусти војном савезу да је користи, без ограничења. То претвара Шведску у сигурну мету нуклеарног рата.

Пузајуће приближавање НАТО пакту је први пут у последњих 200 година увукло Шведску у директне војне активности против земаља које никад нису представљале било какву пријетњу против наше земље. Влада је дуго порицала да смо били у рату у Авганистану и лагала да нас је авганистанска влада позвала (такав позив не постоји у министарству спољних послова, Шведска је отишла тамо у ствари на позив Британаца). А ми смо изгледа задњи који напуштају ту разрушену земљу. У Либији је наше ратно ваздухопловство (у којем је сада радни језик енглески!) извршило идентификацију скоро половине циљева кад су НАТО земље, уз помоћ исламистичког Катра, разрушиле либијску државу злоупотребом мандата Уједињених нација о зони забране летова за либијско ратно ваздухопловство, које како, се показало, уопште није ни кориштено.

Плашење Русијом је у последње вријеме припомогло у кампањама НАТО лобија. То се све вријеме потенцира у нашим водећим медијима. Али, руских војних база нема око Сједињених Америчких Држава, али зато има низ америчких база које опкољавају руску територију. Према подацима СИПРИ-ја[1] војни издаци САД, западне и централне Европе чинили су 58% укупних војних буџета у свијету 2011. године, а Источне Европе (укључујући Русију) шест процената!

Оркестрирано прикривање

Кад Русија спроведе једну одбрамбену вјежбу на међународним водама, то се приказује као увјежбавање напада на Шведску. Истовремено се потпуно прећуткује да је Шведска пар недеља прије тога учествовала у вјежби НАТО пакта која се протезала од Балтика до Лапланда.

Како изгледају вјежбе америчких бомбардера у Норботе[2] из руске перспективе?

Послушност према НАТО је довела до тога да је Шведска напустила не само своју политику неутралности него и међународно право.

Водећи политичари ревно се залажу за интервенисање у час једну, час у другу ”недемократску” земљу (под условом да није америчка савезница). Одјекују пароле ”не смијемо бити кукавице”, ”помозимо женама”, ”геноцид!”.

Неспојиво са повељом Уједињених нација

Поново постоји разлог да се подсјетимо шта пише у првој глави повеље УН : ”Сви чланови, у својим међународним односима, уздржаваће се од пријетње силом или од употребе силе која би била уперена против територијалног интегритета или политичке независности ма које државе или која би на ма који други начин била у супротности са циљевима Организације Уједињених нација.” Једини случај гдје је употреба силе дозвољена је одбрана у очекивању да савјет безбједности дјелује.

Приближавање НАТО пакту довело је до огромних трошкова који су допринијели кризи и расформирању шведске територијалне војске. Само рат у Авганистану, ако рачунамо са истим трошковима по војнику као у САД, коштао нас је негдје између 21 и 34 милијарде за 2013. годину (трошкови се не наводе посебно у јавном књиговођству). А и милијарде утрошене за транспортне авионе Ц17, у заједничком власништву са НАТО пактом, ријетко се помињу.

НАТО пактом у пракси командују САД. САД саме држе окидач на нуклеарном оружању алијансе. Из необјашњивог разлога војна сарадња са САД се не сматра проблематичном упркос позамашном списку гријехова те земље од краја Другог свјетског рата. Милиони недужних људи су усмрћени америчким теписима бомби или специјалним операцијама до данашњег дана: Кореја, Вијетнам, Јужна Америка, Југославија, Ирак, Либија, Сирија, а вјероватно ће и Иран ускоро да доживи њихову судбину.

Прекинути са лицемјерјем

”Морамо престати са лицемјерјем око нашег односа са НАТО пактом”, кажу НАТО ентузијасти. Да, заиста! Престаните звати НАТО одбрамбеном алијансом, престаните га звати мировном организацијом, престаните говорити да организација брани демократски свјетски поредак! Престаните варати доброћудне људе играњем на ”хуманитарну” карту због оправдавања нападачких ратова! Прије свега, немојте се правити да Шведска има било какве користи од уласка у овај агресивни пакт.

Чланак професора Ленарта Палма објављен је 16. јуна у листу Гетеброгс Постен

http://www.gp.se/nyheter/debatt/1.1744337-sag-nej-till-nato-och-dess-karnvapen

Превод омогућила организација „Јустиција Пакс Веритас“ из Стокхолма


[1] СИПРИ – Међународни институт за мировна истраживања у Стокхолму (Stockholm International Peace Research Institute).

[2] Норботен је најсјевернији срез у Шведској.

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер