Putinov kec iz rukava

Na samitu G-20, nedavno održanom u Sankt Peterburgu, Ruska Federacija je učinila nemoguće. Tačnije, ruski predsednik Vladimir Putin je učinio nemoguće. On je povukao na stranu američkog predsednika Baraka Obamu i saopštio mu rusko rešenje za krizu u Siriji, koje će odagnati pretnju od sveopšteg rata u koju su Amerikanci slepo upali delom i zbog toga što je Obama bio pritisnut od strane domaćih jastrebova da se, hteo on to ili ne, upusti u još jednu vojnu avanturu koja bi bez svake sumnje skupo koštala Ameriku, naročito posle izjave predsednika Putina da će Rusija braniti Siriju.

Predsednik Putin je bio u pravu, Rusija je zaista odbranila Siriju, ali na iznenađenje međunarodne zajednice, a naročito na iznenađenje SAD, ona je to učinila veoma suptilno ponudivši diplomatsko rešenje koje Amerikanci nisu mogli da odbiju. Čak se i američki državni sekretar DŽon Keri, jedan od najvećih zagovornika napada na Siriju, složio u razgovoru sa ruskim ministrom inostranih poslova Sergejem Lavrovim da je dogovor o kontroli sirijskog hemijskog naoružanja pravo rešenje za novonastalu krizu.

Rusko rešenje je koliko elegantno toliko i pravovremeno, jer je stiglo uoči glasanja u američkom Kongresu o Obaminom predlogu da se izvrši “ograničeni” napad na snage sirijskog lidera Bašara al-Asada, kako bi se on “kaznio” zbog navodne upotrebe hemijskog oružja protiv “sopstvenog naroda”. Napad je, takođe, trebalo da bude, po rečima zapadnih jastrebova, takav da se sirijskim snagama onemogući dalja upotreba hemijskog oružja. Rusko rešenje podrazumeva da predsednik Asad za nedelju dana sačini spisak hemijskog arsenala i da ga stavi pod kontrolu međunarodnog tima koji bi bio pod kontrolom UN. Plan, isto tako, podrazumeva da se svo sirijsko hemijsko oružje uništi do sredine sledeće godine. Istina, teškoću u tom predlogu predstavlja činjenica da se određene količine datog oružja nalaze u područijima koja su pod kontrolom terorista, tako da će u praksi uništavanje hemijskog arsenala Sirije ići malo teže, ali najvažnije od svega jeste da su predsednik Bašar al-Asad kao i sirijska vlada odmah prihvatili rusko rešenje.

Iako Zapad uporno nastavlja sa litanijom da je sirijska vojska navodno upotrebila hemijsko oružje, ruski eksperti su prikupili dokaze da su za napad hemijskim oružjem odgovorni teroristi. To je uporno ponavljao i Damask, samo Zapad nije hteo da sluša racionalne argumente pošto se već nameračio da napadne Siriju i bio mu je, kao i uvek, potreban samo povod, makar on bio i lažan, da pokrene vojnu mašineriju. Naravno, zašto bi Damask upotrebio hemijsko oružje sada, u drugoj godini rata, kada su teroristi opkoljeni gotovo u svim svojim uporištima. Osim toga, napad hemijskim oružjem je izveden sa teritorije koju kontrolišu “pobunjenici”. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je rekao da je napad u predgrađu Damaska 21. avgusta bio isplaniran. “Postoji niz različitih svedočenja nezavisnih stručnjaka uključujući i izjave časne sestre iz obližnjeg manastira i drugih svedoka. Tamo su bili i dopisnici zapadnih zemalja. Kao što znate, američki i evropski stručnjaci uključujući 12 bivših zvaničnika Pentagona i CIA, uputili su otvoreno pismo (američkom predsedniku Baraku) Obami u kojem su objasnili kako je sve bilo smišljeno. Mislimo da su oni (`pobunjenici`) to uglavnom radili da bi izazvali vojni napad kao kaznu režimu i da bi na njega prebacili svu odgovornost za upotrebu hemijskog oružja – iako u svemu tome nema nikakve logike”.[1] Zapad, sa druge strane, uprkos tome što zna ko je zaista koristio hemijsko oružje, i dalje uporno plasira laž da je ono bilo korišćeno od strane vladinih trupa. Takvo stanje je i ostalo na snazi. Naime, Rusi i Amerikanci se zvanično ne slažu oko toga ko je upotrebio hemijsko oružje, ali najvažnije je da se slažu oko navedenog ruskog predloga. To je javno i obznanio američki državni sekretar posle sastanka sa šefom ruske diplomatije.[2] Sergej Lavrov je nakon sastanka sa Kerijem izjavio da je cilj koji su postavili predsednici Obama i Putin dostignut i da taj cilj podrazumeva stavljanje sirijskog oružja pod međunarodnu kontrolu. Najvažnije je da je Lavrov eksplicitno rekao da se podrazumeva da u usaglašenim planovima nije bilo ni pomena o vojnoj intervenciji.[3]

Najbitnije od svega jeste da je izbegnut rat koji sasvim sigurno ne bi bio “ograničen” samo na Siriju već bi se proširio do neslućenih razmera, ali je isto tako važno da je ovo savršena i vrhunska pobeda ruske diplomatije i predsednika Putina. Ovim diplomatskim potezom vojna intervencija je stavljena ad acta ali je i Amerika izgubila primat, ukoliko ga je ikada i imala, na Bliskom istoku. Predsednik Putin je postigao trajno mirno rešenje krize, ali je istovremeno suptilno i stavio Baraka Obamu po strani. Ruska Federacija sada vodi glavnu reč kada je u pitanju Sirija. Ovo je diplomatski gledano čista pobeda Rusije u svakoj sferi, a naročito političkoj. Ovim predlogom je umanjen diplomatski značaj SAD i predsednik Obama je stavljen u zavisnu poziciju od strane predsednika Putina. A opet, s druge strane, Amerikanci nisu mogli a da ne prihvate ruski plan. Sada, Ruska Federacija, na čelu sa Vladimirom Putinom, drži sve konce sirijskog sukoba u svojim rukama. Rusija je pravi pobednik jedne velike diplomatske igre iza zavesa. SAD su osramoćene i prisiljene diplomatskim sredstvima da prihvate ruski plan koji ne samo da otklanja pretnju od vojne intervencije, koju su zapadni jastrebovi toliko želeli, već i trajno uspostavlja Rusiju kao nezaobilazni faktor u rešenju sirijskog pitanja. Rusija je postala glavni igrač u Siriji i samim tim Moskva je uspela da Damask stavi pod svoje okrilje i da istera Zapad iz svoje interesne sfere. Ovim rešenjem Zapad nema više šta da traži u Siriji, niti vojno niti diplomatski, jer će sve biti stavljeno pod kontrolu UN, a u stvarnosti pod prikrivenu kontrolu Rusije. Zato je Vladimir Putin odneo možda najveću pobedu spoljne politike Rusije u poslednjih nekoliko decenija.

Ovu činjenicu su prepoznali i na Zapadu, tačnije u Americi. Iako francuski predsednik Oland[4] i američki zvaničnici, uključujući i predsednika Obamu, i dalje tvrde da je vojna opcija još uvek jedna od alternativa, svi znaju da je to samo puka retorika i da Zapad samo pokušava rečima da se pokaže kao odlučujući faktor u sirijskoj krizi, ali svi znaju da su to samo puke reči kojima zapadni jastrebovi pokušavaju da sačuvaju svoju ozbiljno uzdrmanu poziciju.

Damask takođe ima puno razloga za zadovoljstvo. Predsednik Asad je zahvaljujući podršci Rusije dobio priliku da jednom za svagda reši situaciju u svojoj zemlji, na način koji će njemu savršeno ići u prilog. Eto tako Rusija štiti svoje saveznike i prijatelje. Predsednik Asad je zahvaljujući Rusiji ojačao svoju poziciju i čini se da će još dugo ostati lider Sirije, što je i najbolje za zemlju, jer jedino legitimna sirijska vlada na čelu sa predsednikom Asadom može da smiri situaciju u Siriji i ne dozvoli da se zemlja raspadne kao u slučaju Libije, što Rusiji nikako ne bi išlo u prilog. Sirijci slave i sa punim pravom smatraju da je ovo pobeda sirijskog naroda i predsednika Asada. Potpredsednik sirijske vlade Kadri DŽamil izjavio je da: “rusko-američki dogovor o sirijskom hemijskom oružju otvara put za pobedu sirijskog naroda”. [5] Ruska agencija Itartas javlja da je DŽamil izjavio da režim u Damasku zahvaljuje Rusiji zbog stava kojim je sprečen napad protiv Sirije. Potpredsednik sirijske vlade Kadri DŽamil posebno je istakao da je na ovaj način propao pokušaj SAD i Zapada da hemijsko oružje iskoriste kao izgovor za mešanja u unutrašnja pitanja Sirije. DŽamil je istakao da se režim u Damasku od početka zalagao za održavanje mirovne konferencije u Ženevi i da je smatra jedinim načinom za rešenje krize koji će dati “podsticaj političkom procesu pod vođstvom sirijskog naroda i dijalogu svih političkih snaga”.

Sirijski ministar za nacionalno pomirenje Ali Hajdar izjavio je da je dogovor između Vašingtona i Moskve sprečio sukob koji bi postao regionalni. Hajdar je pri tome izjavio: “ovo je pobeda koju smo postigli zahvaljujući podršci naših ruskih prijatelja”. Hajdar je u intervju za rusku agenciju Ria Novosti izjavio i sledeće: “sa jedne strane, sporazum pomaže Sirijcima da izađu iz krize, a sa druge strane omogućio je da se izbegne rat protiv Sirije”.[6]

U Vašingtonu se, sa druge strane, ocenjuje da je dogovor između Rusije i SAD delimična pobeda za sve strane: Moskvu, Vašington i Damask. Jedino su “pobunjenici” nezadovoljni dogovorom i izjavili su da ga neće poštovati. Oni time postepeno pečate svoju sudbinu, jer je Rusija zahvaljujući svom predlogu odsekla teroriste od pomoći Zapada. Ukoliko teroristi ne budu poštovali dogovor onda će sirijska armija imati odrešene ruke da ih potpuno uništi.

Vašington post ocenjuje da je ruski predlog spasao i Baraka Obamu koji bi bez njega morao da napadne Siriju, što bi se kosilo sa voljom Kongresa ili da protiv Asada ne učini ništa. “Da je pokušao da krene sa napadima protiv eksplicitne volje Kongresa, i velikog dela javnosti, to bi moglo da dovede i do zahteva za opozivom (impičmentom) od republikanaca, dok bi u slučaju da se povuče i ništa ne uradi ispao nemoćan na globalnoj pozornici.”[7] Vašington post dalje navodi da je Rusija pravi pobednik jer je uspela da zaštiti Asada, a da su “pobunjenici” jedini nezadovoljni dogovorom. “Najbolje čemu mogu (pobunjenici) da se nadaju, jeste da će Asad biti pod snažnim političkim pritiskom, uključujući i ruskim da ne koristi hemijsko oružje protiv njih. Ali sve ukazuje da će njegove snage nastaviti konvencionalne napade na pobunjenike.” US Tudej navodi da će “Beloj kući ubuduće biti teže da Asada proglašava odgovornim za brutalni napad od 21. avgusta” zato što će upravo režim biti taj koji će ukloniti hemijsko oružje pod patronatom UN.

Baraka Obamu očekuju silne kritike američkih jastrebova kod kuće. Tako su uticajni republikanski senatori DŽon Mekejn i Lindzi Graham ocenili da će prijatelji isto kao i neprijatelji Amerike na Ženevski sporazum gledati kao na “akt izazovne slabosti na američkoj strani”. Monopol Amerike na vojne intervencije u svetu ujedinio je kritičare američke spoljne politike koji su različitog političkog opredeljenja. DŽejms Rubin, koji je u Klintonovoj demokratskoj administraciji bio pomoćnik državnog sekretara, izjavio je da je sadašnja američka politika slična izolacionizmu pred Drugi svetski rat. On smatra da je došlo do potpune transformacije američke spoljne politike po tom pitanju. Rubin je izjavio sledeće: “gde je danas osuda sirijskih pokolja od medija, javnosti, spoljnopolitičkih komentatora?“ Obamin minimalistički pristup u spoljnoj politici je veoma popularan u Americi, ali smatram da će nacija zbog toga izgubiti. Naravno, ovakav stav zaslužuje i odgovor koji se može formulisati na sledeći način: gospodine Rubin, pokolje u Siriji vrše isključivo teroristi koje vi i vama slični podržavate, a to da SAD vode izolacionističku politiku nije tačno, one samo vode politiku kojoj joj druge sile na svetu dopuštaju. Gospodine Rubin, mnogo toga se promenilo od Drugog svetskog rata i vreme je da se stane na kraj vama jastrebovima koji klikćete u prilog novim američkim vojnim intervencijama po svetu. Amerika nikako kao nacija ne može izgubiti time što neće voditi rat protiv Sirije, ona samo može dobiti jer će se okrenuti rešavanju više nego bolnih unutrašnjih pitanja.

Najveći gubitnici su svakako teroristi u Siriji koje je Zapad tako zdušno podržavao. Oni su sada ostavljeni na milost i nemilost sirijskoj vojsci koja će znati kako da se sa njima obračuna i spreči dalje zločine protiv čovečnosti. Zapad je takođe gubitnik jer je želeo da intervencijom pomogne teroristima, ali ih je predlog ruskog predsednika Putina zatekao u nezavidnoj poziciji. Oni nisu imali izbora do da odustanu od intervencije i sklope sporazum sa Ruskom Federacijom. Takođe, SAD su potisnute sa globalne scene jednim veštim i prefinjenim diplomatskim manevrom tako da sada jedino mogu da ližu svoje rane. Pravi pobednici s, kao prvo, Ruska Federacija koja je obezbedila mir i sprečila možda poslednji rat u povesti čovečanstva, istovremeno obezbedivši sebi ulogu glavnog i centralnog igrača na svetskoj diplomatskoj sceni. Osim toga, Ruska Federacija je sačuvala svog saveznika, predsednika Sirije Bašara al-Asada i njegovu vladu. Samim tim Rusija je sačuvala i Siriju kao državu sa kojom ima ozbiljne planove. Najverovatnije je da će Sirija postati predstraža Ruske Federacije na Bliskom istoku. Pobednik je takođe i sam predsednik Sirije Asad iz očiglednih razloga koji su gore delimično i navedeni. Naime, sirijska vlada je izbegla rat sa SAD i Zapadom, s jedne strane, a sa druge je faktički dobila odrešene ruke da se obračuna sa teroristima i napokon zavede red u namučenoj zemlji.