Pronalazak rudnog bogatstva otvara novu eru u Avganistanu

Nalazišta ruda koja su SAD otkrile u Avganistanu jesu bogatstvo koje je dovoljan povod da promeni dinamiku rata i poništi tragičnu sudbinu koja je, izgleda, zadesila tu naciju, kako navodi vlada u Kabulu. Ali za eksploataciju, za pretvaranje tog obećavajućeg izvora bogatstva u stvarnost, neophodni su uslovi, od kojih je Avganistan veoma daleko.

Portparol avganistanske vlade Vahid Omar potvrdio je postojanje nalazišta zlata, bakra, gvožđa, kobalta i, posebno, litijuma, rude neophodne za proizvodnju baterija za mobilne telefone, kompjutere i ostala sredstva tehnološkog razvoja. „Ovo je velika prilika za ujedinjenje avganistanskog naroda oko stvari od kojih će korist imati čitav svet.“

Vojni komandant SAD za region Bliskog istoka, general Dejvid Pijetrus u izjavi za Njujork tajms, uz dozu rezerve, saopštio je: „To je gigantski potencijal. Još uvek postoji mnogo sumnji, ali je potencijal od enormnog značaja.“

Mogućnosti za Avganistan su, bez ikakve sumnje, izuzetne. Rezerve su procenjene na najmanje bilion dolara (oko 830 milijardi evra), a možda i više. Hamid Karzai je prošlog meseca boravio u Vašingtonu gde je svojim sagovornicima predočio da podzemno bogatstvo njegove zemlje vredi možda čak i tri biliona dolara.

I to nije preterivanje. Još 2007. godine jedan izveštaj Instituta za geološka istraživanja SAD ukazao je na količinu tih rezervi. Prošle godine Pentagon je, u koordinaciji sa avganistanskim vlastima, formirao tim za detaljno ispitivanje mesta i količine rudnih resursa.

Sada, kada treba da počne iskopavanje rude, pojavili su se problemi koji mogu da relativizuju značaj samih nalazišta. Prvo, stručnjaci upozoravaju da su za početak eksploatacije jednog rudnika litijuma neophodne dve do pet godina zbog lokalizacije minerala i geološkog okruženja. Za takve radove neophodne su, pored napredne tehnologije, i mere bezbednosti. Avganistanu nedostaje i jedno i drugo. Prvi problem bi mogao da bude rešen koncesijama stranih firmi. Ali, drugi problem zavisi od rata kome se, kako izgleda, ne vidi kraj.

Mnoge od rezervi litijuma nalaze se, na primer, u provinciji Gazni, koju trenutno kontrolišu talibani, koji su poslednjih meseci pokazali dovoljan vojni kapacitet za bojkot svakog pokušaja rada bez njihove dozvole.

Dakle, neophodno je da se rat okonča kako bi se Avganistan pretvorio, kako neki kažu, u Saudijsku Arabiju litijuma. U isto vreme, nova realnost sugeriše nove dileme. Da li je napor za pomirenje koje nameće Karzai motivisan ovim pronalaskom? Da li je upornost SAD u ovom nepopularnom ratu opravdana istim razlozima? Da li su rat od početka podsticala saznanja o ovim nalazištima?

Ovo novo otkriće podložno je svakoj vrsti teorije zavere. Imperije su se, na kraju krajeva, uvek širile u potrazi za novim resursima. Ali, u ovom slučaju nije realno smatrati da su od početka konflikta za SAD rudna bogatstva Avganistana cilj već moguće rešenje, za koje su se vojne snage zasad pokazale nedovoljnim.

(Iz El Paisa preveo Branislav Đorđević)