Pobuna evropskih poslovnih krugova zbog antikineske politike zapadnih jastrebova

Nakon što je gurnula Evropu u svoj posredni rat protiv Rusije, Amerika je sada odlučna da to ponovi i protiv Kine.Ali posledice po Evropu mogle bi biti značajnije od ekonomskog šoka do koga je došlo u protekloj godini. Ipak, uprkos negodovanja Makrona i drugih, evropski lideri u velikoj meri nastavljaju sa sve agresivnijim pristupom. Na prošlonedeljnom redovnom dvogodišnjem sastanku Saveta za trgovinu i tehnologiju SAD-EU, obe strane su potvrdile da među njima „postoji potpuna saglasnost“ po tim pitanjima.

Ispod površine, međutim, jača negodovanjeprotiv nastojanja da  EU sledi politiku američkih jastrebova prema Kni koja uključuje ekonomsko razdvajanje (ili „uklanjanje rizika“, kako se to sada naziva) i povećanje prisustva NATO-a u Indo-pacifičkom regionu.Tokom protekle četiri godine, Fon der Lajen je neumorno radila na tome da Evropa deluje u skladu sa američkom agresivnom geopolitičkom strategijom i često se čini da ona favorrizuje želje Vašingtonau odnosu na strateške interese Evrope. Nije ni čudo što ju je  portal Politiko nazvao „američkim predsednikom evropske Komisije “.

Fon der Lajen je nedavno zauzela još tvrđi stavpozivajući Evropu da „ukloni rizike“ u svojim odnosima sa Kinom Šef spoljne politike EU Žozef Borel govorio je istim tonom nazvavši podršku predsednika Sija Rusiji „eklatantnim kršenjem“ obaveza Kine prema UN. Brisel takođe osmišljava inicijativu za „održivo korporativno upravljanje“, koja bi primorala evropske kompanije da obezbede da se standardi EU o socijalnim i ljudskim pravima primenjuju u celom lancu snabdevanja.Nemačka je već uvela mekšu verziju takvih pravila, koja se trenutno primenjuje na samo 150 kompanija, mada bi taj broj trebalo da poraste na 15.000.

Fon der Lajen je nedavno zauzela još tvrđi stavpozivajući Evropu da „ukloni rizike“ u svojim odnosima sa Kinom Šef spoljne politike EU Žozef Borel govorio je istim tonom nazvavši podršku predsednika Sija Rusiji „eklatantnim kršenjem“ obaveza Kine prema UN

Mnoge evropske kompanije se već suprotstavljaju ovim merama, tvrdeći da one prevaljuju prevelik regulatorni i birokratski teret na industriju u vreme velikih ekonomskih izazova.Nije iznenađujuće da nemačke kompanije prednjače - Kina je najveći nemački trgovinski partner, sa ukupnom trgovinom prošle godine od skoro 300 milijardi evra.Najveća evropska ekonomska sila je već pretrpela veliku šetu zbog prekida isporuka ruskog  gasa i drugih roba. Sa ekonomijom u recesiji i stopom inflacije od 7,2%, Nemačka ne može sebi priuštiti da izgubi i Kinu.Isto se može reći i za EU u celini.

Činjenica da Fon der Lajen insistira na oponašanju američke strategije uprkos dubokoj međuzavisnosti Unije sa Kinom naglašava u kojoj meri podređenost EU Sjedinjenim državama predstavlja pretnju evropskimstrateškim interesima. Volfgang Minhau je primetio: „Ekonomija EU nije izgrađena da posluje u okolnostima poput onih koje su postojale tokom Hladnog rata jer je postala previše zavisna od globalnih lanaca snabdevanja... Osnovna realnost moderne Evrope je da se ne može lako izvući iz odnosa sa Kinom.”

U ovom kontekstu, nije iznenađujuće što nemačka preduzeća odbijaju poziv kancelara Olafa Šolca da redukuju poslovanje sa Kinom. Napuštanje Kine je „nezamislivo“ za nemačku industriju, rekao je izvršni direktor Mercedesa Ola Kelenijus u aprilu. Na poslovnim sastancima u velikim kompanijama u zemlji - od Simensa preko BASF-a do BMV-a, potvrđeno je da će ova preduzeća nastaviti da ulažu u Kinu.„Nećemo odustati od Kine“, jasno je rekao glavni finansijski direktor Folksvagena.

Sa ekonomijom u recesiji i stopom inflacije od 7,2%, Nemačka ne može sebi priuštiti da izgubi i Kinu.Isto se može reći i za EU u celini

Slični stavovi iznose se i u Italiji i Francuskoj, druga dva najveća trgovinska partnera Kine u EU. Ipak, ostaje nejasno da li će takvi savovi dovesti do odlučujuće promene u zvaničnoj evropskoj politici prema Kini. Za sada se čini da je većina nacionalnih i EU lidera više zainteresovana da udovolji američkom establišmentu nego da razmišlja o dugoročnim ekonomskim i geopolitičkim interesima Evrope.Međutim, evropski poslovni lideri mogu da računaju na neke moćne saveznike u SAD - ne u Vašingtonu, već među kolegama kapitalistima.

U Americi se sprema slična pobuna  zbog sukoba Bajdenove administracije sa Kinom.Uprkos pogoršanja kinesko-američkih odnosa na političkom nivou, nekoliko američkih izvršnih direktora nastavilo je da posećuje Kinu.Šefovi DŽ..P. Morgana, Starbaksa, DŽeneral motorsa-a i Epla boravili su u Kini posle marta ove godine, ali poseta Elona Maska, koja se dogodila krajem maja, izazvala je najveće potrese. Prema Fajnenšel tajmsu, „za samo dva dana... Elon Mask je imao više sastanaka na najvišem nivou u Kini nego što je većina zvaničnika Bajdenove administracije imala mesecima“, uključujući i sastanak sa kineskim ministrom spoljnih poslova Ćin Gangom.Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da je Mask voljan da proširi poslovanje u Kini i da se protivi odvajanju privreda SAD i Kine, dodajući da je on dve najveće svetske ekonomije opisao kao „sijamske blizance“.Maskovo putovanje poklopilo se sa posetom Kini šefa DŽ.P. Morgana DŽejmija Dajmona, koji je u govoru u Šangaju pozvao na „produbljivanje saradnje“ između Vašingtona i Pekinga.

Takavo otvoreno protivljenje spoljnoj politici Vašingtona od strane nekih od najmoćnijih izvršnih direktora u Americi je od velikog značja.

Tradcionalni kritičari američko-zapadne spoljne politike i vojnog intervencionizma ispravno su smatrali da je cilj takvog postupanja bio obezbeđivanje nesmetanog funkcionisanja globalnog kapitalističkog poretka predvođenog Zapadom. Spoljna politika vođena je u interesu krupnog biznisa otvaranjem novih tržišta, obezbeđivanjem kontrole nad resursima ili intervenisanjem kad god su zapadni poslovni interesi bili ugroženi. Kolumnista Njujork tajmsa Tomas Fridman pisaoje 1999: „Skrivena ruka tržišta ne može da deluje bez skrivene pesnice – Mekdonalds ne može da cveta bez Mekdonel Daglasa, proizvođača F-15.A skrivena pesnica koja čuva svet za (američke korporacije) zove se vojska Sjedinjenih Država - vazduhoplovstvo, mornarica i marinci.”

Kolumnista Njujork tajmsa Tomas Fridman pisaoje 1999: „Skrivena ruka tržišta ne može da deluje bez skrivene pesnice – Mekdonalds ne može da cveta bez Mekdonel Daglasa, proizvođača F-15.A skrivena pesnica koja čuva svet za (američke korporacije) zove se vojska Sjedinjenih Država - vazduhoplovstvo, mornarica i marinci

Međutim, u svetlu rastućih raskola između američkih ekonomskih i političkih elita, da li ovaj analitički okvir još uvek važi? Teško je, na kraju krajeva, shvatiti kako agresivna spoljna politika Zapada predvođena SAD, koja je usmerena na antagonizaciju i militarizaciju odnosa sa Kinom, služi „opštim interesima“ zapadnog kapitala, ili čak kako služi  strogoj kapitalističkoj logici. Kinesko potrošačko tržište drugo je po veličini u svetu, a Kina je, uz Rusiju, i najveći izvoznik retkih mineralnih sirovina. Kako NATO „pomaže Mekdonaldsu“, da pozajmim Fridmanovu frazu, primoravajući ga da napusti Rusiju uz gubitak veći od milijardu dolara? Nije ni čudo što glavni predstavnici zapadnih korporativnih interesa ne gledaju balgonaklono na mogućnost izbijanja novog hladnog rata — da ne spominjemo stvarni rat sa Kinom - koji bi imao razorne efekte na američku i globalnu ekonomiju.

Teško je, na kraju krajeva, shvatiti kako agresivna spoljna politika Zapada predvođena SAD, koja je usmerena na antagonizaciju i militarizaciju odnosa sa Kinom, služi „opštim interesima“ zapadnog kapitala, ili čak kako služi  strogoj kapitalističkoj logici. Kinesko potrošačko tržište drugo je po veličini u svetu, a Kina je, uz Rusiju,i najveći izvoznikretkih mineralnih sirovina. Kako NATO „pomaže Mekdonaldsu“, da pozajmim Fridmanovu frazu, primoravajući ga da napusti Rusiju uz gubitak veći od milijardu dolara?

Međutim, čini se da njihove apele danas u Vašingtonu i drugim zapadnim nacionalnim prestonicama ne žele da čuju.Istoričar  Adam Tuz je primetio da  „’Interes mira’ ukorenjen u investicionim i trgovačkim vezama američkog krupnog biznisa sa Kinom nije više u cetru pažnje. Danas veliki kapitalisti imaju manji uticaj na kreiranje spoljne politke nego u bilo kom trenutku od kraja Hladnog rata”.Postavlja se pitanje - ako američko-zapadna spoljna politika više ne služi interesima krupnog biznisa, čijim interesima služi?

Postoji samo jeda sektor koji može imati koristi od militarizacije odnosa velikih sila -to je vojno-industrijski kompleks.Ajzenhauer ga je opisao kao mrežu korporacija i povezanih moćnih interesa skoncentrisanih oko sektora odbrane i nacionalne bezbednosti zemlje.Ono što se promenilo od šezdesetih, međutim, jeste da ovi interesi više nisu usklađeni sa interesima zapadne korporativne zajednice – u stvari, ova dva interesa su dijametralno suprotni. Paradoks je, naravno, da je veliki biznis decenijama podsticao kontinuiranu ekspanziju vojno-industrijskog kompleksa kao sredstva za promociju svojih interesa u inostranstvu.Ipak, u igri sudbine nalik Frankenštajnu, zver je postala toliko moćna da se oslobodila svojih gospodara — i sada se okreće protiv njih, kao što italijanski pisac Dejvid Kolantoni pokazuje u svojoj knjizi o „naoružanoj klasi“.Vojno-industrijski kompleks više nije podređen opštim interesima kapitalističke klase koja je sve više pod kontrolom vojno-industrijskog bloka.

Taj blok takođe sledi kapitalističku logiku. Naravno, treba mu rat, ili bar  stalna priprema za rat, što je dobro za biznis.Ali, na kraju krajeva, ne radi se samo o profitu,radi se i o obezbeđivanju reprodukcije ratničke klase, koja se proteže daleko šire od vojne industrije i uključuje civilne pomoćne službe u vladinim agencijama koje se bave odbranom,  istraživačkim centrima, akademskim krugovima i mnogim drugima.

Međutim, polako postaje sve jasnije da stara kapitalistička klasa nije spremna da se preda bez borbe.Možda smo na početku nove istorijske klasne borbe u kojoj će se sukobiti vlasnici sredstava za proizvodnju protiv vlasnika sredstava za uništenje.Ko god da pobedi, ne treba potceniti posebnu prirodu ovog sukoba - najveći otpor novom hladnom ratu ne dolazi od globalnog mirovnog pokreta, već iz konferencijskih sala zapadnih korporacija.Suočeni sa kineskom nadmoći, nemaju šta da izgube osim svojih lanaca.

The capitalists are revolting over China - Western hawks face an unlikely resistanceBY Thomas Fazi

https://unherd.com/2023/06/the-capitalists-are-revolting-over-china/

June 6, 2023

Sa engleskog za NSPM preveo Miroslav Samardžić