петак, 22. новембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Побуна европских пословних кругова због антикинеске политике западних јастребова
Савремени свет

Побуна европских пословних кругова због антикинеске политике западних јастребова

PDF Штампа Ел. пошта
Томас Фази   
субота, 17. јун 2023.

Након што је гурнула Европу у свој посредни рат против Русије, Америка је сада одлучна да то понови и против Кине.Али последице по Европу могле би бити значајније од економског шока до кога је дошло у протеклој години. Ипак, упркос негодовања Макрона и других, европски лидери у великој мери настављају са све агресивнијим приступом. На прошлонедељном редовном двогодишњем састанку Савета за трговину и технологију САД-ЕУ, обе стране су потврдиле да међу њима „постоји потпуна сагласност“ по тим питањима.

Испод површине, међутим, јача негодовањепротив настојања да  ЕУ следи политику америчких јастребова према Кни која укључује економско раздвајање (или „уклањање ризика“, како се то сада назива) и повећање присуства НАТО-а у Индо-пацифичком региону.Током протекле четири године, Фон дер Лајен је неуморно радила на томе да Европа делује у складу са америчком агресивном геополитичком стратегијом и често се чини да она фаворризује жеље Вашингтонау односу на стратешке интересе Европе. Није ни чудо што ју је  портал Политико назвао „америчким председником европске Комисије “.

Фон дер Лајен је недавно заузела још тврђи ставпозивајући Европу да „уклони ризике“ у својим односима са Кином Шеф спољне политике ЕУ Жозеф Борел говорио је истим тоном назвавши подршку председника Сија Русији „еклатантним кршењем“ обавеза Кине према УН. Брисел такође осмишљава иницијативу за „одрживо корпоративно управљање“, која би приморала европске компаније да обезбеде да се стандарди ЕУ о социјалним и људским правима примењују у целом ланцу снабдевања.Немачка је већ увела мекшу верзију таквих правила, која се тренутно примењује на само 150 компанија, мада би тај број требало да порасте на 15.000.

Фон дер Лајен је недавно заузела још тврђи ставпозивајући Европу да „уклони ризике“ у својим односима са Кином Шеф спољне политике ЕУ Жозеф Борел говорио је истим тоном назвавши подршку председника Сија Русији „еклатантним кршењем“ обавеза Кине према УН

Многе европске компаније се већ супротстављају овим мерама, тврдећи да оне преваљују превелик регулаторни и бирократски терет на индустрију у време великих економских изазова.Није изненађујуће да немачке компаније предњаче - Кина је највећи немачки трговински партнер, са укупном трговином прошле године од скоро 300 милијарди евра.Највећа европска економска сила је већ претрпела велику шету због прекида испорука руског  гаса и других роба. Са економијом у рецесији и стопом инфлације од 7,2%, Немачка не може себи приуштити да изгуби и Кину.Исто се може рећи и за ЕУ у целини.

Чињеница да Фон дер Лајен инсистира на опонашању америчке стратегије упркос дубокој међузависности Уније са Кином наглашава у којој мери подређеност ЕУ Сједињеним државама представља претњу европскимстратешким интересима. Волфганг Минхау је приметио: „Економија ЕУ није изграђена да послује у околностима попут оних које су постојале током Хладног рата јер је постала превише зависна од глобалних ланаца снабдевања... Основна реалност модерне Европе је да се не може лако извући из односа са Кином.”

У овом контексту, није изненађујуће што немачка предузећа одбијају позив канцелара Олафа Шолца да редукују пословање са Кином. Напуштање Кине је „незамисливо“ за немачку индустрију, рекао је извршни директор Мерцедеса Ола Келенијус у априлу. На пословним састанцима у великим компанијама у земљи - од Сименса преко БАСФ-а до БМВ-а, потврђено је да ће ова предузећа наставити да улажу у Кину.„Нећемо одустати од Кине“, јасно је рекао главни финансијски директор Фолксвагена.

Са економијом у рецесији и стопом инфлације од 7,2%, Немачка не може себи приуштити да изгуби и Кину.Исто се може рећи и за ЕУ у целини

Слични ставови износе се и у Италији и Француској, друга два највећа трговинска партнера Кине у ЕУ. Ипак, остаје нејасно да ли ће такви савови довести до одлучујуће промене у званичној европској политици према Кини. За сада се чини да је већина националних и ЕУ лидера више заинтересована да удовољи америчком естаблишменту него да размишља о дугорочним економским и геополитичким интересима Европе.Међутим, европски пословни лидери могу да рачунају на неке моћне савезнике у САД - не у Вашингтону, већ међу колегама капиталистима.

У Америци се спрема слична побуна  због сукоба Бајденове администрације са Кином.Упркос погоршања кинеско-америчких односа на политичком нивоу, неколико америчких извршних директора наставило је да посећује Кину.Шефови Џ..П. Моргана, Старбакса, Џенерал моторса-а и Епла боравили су у Кини после марта ове године, али посета Елона Маска, која се догодила крајем маја, изазвала је највеће потресе. Према Фајненшел тајмсу, „за само два дана... Елон Маск је имао више састанака на највишем нивоу у Кини него што је већина званичника Бајденове администрације имала месецима“, укључујући и састанак са кинеским министром спољних послова Ћин Гангом.Кинеско Министарство спољних послова је саопштило да је Маск вољан да прошири пословање у Кини и да се противи одвајању привреда САД и Кине, додајући да је он две највеће светске економије описао као „сијамске близанце“.Масково путовање поклопило се са посетом Кини шефа Џ.П. Моргана Џејмија Дајмона, који је у говору у Шангају позвао на „продубљивање сарадње“ између Вашингтона и Пекинга.

Такаво отворено противљење спољној политици Вашингтона од стране неких од најмоћнијих извршних директора у Америци је од великог значја.

Традционални критичари америчко-западне спољне политике и војног интервенционизма исправно су сматрали да је циљ таквог поступања био обезбеђивање несметаног функционисања глобалног капиталистичког поретка предвођеног Западом. Спољна политика вођена је у интересу крупног бизниса отварањем нових тржишта, обезбеђивањем контроле над ресурсима или интервенисањем кад год су западни пословни интереси били угрожени. Колумниста Њујорк тајмса Томас Фридман писаоје 1999: „Скривена рука тржишта не може да делује без скривене песнице – Мекдоналдс не може да цвета без Мекдонел Дагласа, произвођача Ф-15.А скривена песница која чува свет за (америчке корпорације) зове се војска Сједињених Држава - ваздухопловство, морнарица и маринци.”

Колумниста Њујорк тајмса Томас Фридман писаоје 1999: „Скривена рука тржишта не може да делује без скривене песнице – Мекдоналдс не може да цвета без Мекдонел Дагласа, произвођача Ф-15.А скривена песница која чува свет за (америчке корпорације) зове се војска Сједињених Држава - ваздухопловство, морнарица и маринци

Међутим, у светлу растућих раскола између америчких економских и политичких елита, да ли овај аналитички оквир још увек важи? Тешко је, на крају крајева, схватити како агресивна спољна политика Запада предвођена САД, која је усмерена на антагонизацију и милитаризацију односа са Кином, служи „општим интересима“ западног капитала, или чак како служи  строгој капиталистичкој логици. Кинеско потрошачко тржиште друго је по величини у свету, а Кина је, уз Русију, и највећи извозник ретких минералних сировина. Како НАТО „помаже Мекдоналдсу“, да позајмим Фридманову фразу, приморавајући га да напусти Русију уз губитак већи од милијарду долара? Није ни чудо што главни представници западних корпоративних интереса не гледају балгонаклоно на могућност избијања новог хладног рата — да не спомињемо стварни рат са Кином - који би имао разорне ефекте на америчку и глобалну економију.

Тешко је, на крају крајева, схватити како агресивна спољна политика Запада предвођена САД, која је усмерена на антагонизацију и милитаризацију односа са Кином, служи „општим интересима“ западног капитала, или чак како служи  строгој капиталистичкој логици. Кинеско потрошачко тржиште друго је по величини у свету, а Кина је, уз Русију,и највећи извозникретких минералних сировина. Како НАТО „помаже Мекдоналдсу“, да позајмим Фридманову фразу, приморавајући га да напусти Русију уз губитак већи од милијарду долара?

Међутим, чини се да њихове апеле данас у Вашингтону и другим западним националним престоницама не желе да чују.Историчар  Адам Туз је приметио да  „’Интерес мира’ укорењен у инвестиционим и трговачким везама америчког крупног бизниса са Кином није више у цетру пажње. Данас велики капиталисти имају мањи утицај на креирање спољне политке него у било ком тренутку од краја Хладног рата”.Поставља се питање - ако америчко-западна спољна политика више не служи интересима крупног бизниса, чијим интересима служи?

Постоји само једа сектор који може имати користи од милитаризације односа великих сила -то је војно-индустријски комплекс.Ајзенхауер га је описао као мрежу корпорација и повезаних моћних интереса сконцентрисаних око сектора одбране и националне безбедности земље.Оно што се променило од шездесетих, међутим, јесте да ови интереси више нису усклађени са интересима западне корпоративне заједнице – у ствари, ова два интереса су дијаметрално супротни. Парадокс је, наравно, да је велики бизнис деценијама подстицао континуирану експанзију војно-индустријског комплекса као средства за промоцију својих интереса у иностранству.Ипак, у игри судбине налик Франкенштајну, звер је постала толико моћна да се ослободила својих господара — и сада се окреће против њих, као што италијански писац Дејвид Колантони показује у својој књизи о „наоружаној класи“.Војно-индустријски комплекс више није подређен општим интересима капиталистичке класе која је све више под контролом војно-индустријског блока.

Тај блок такође следи капиталистичку логику. Наравно, треба му рат, или бар  стална припрема за рат, што је добро за бизнис.Али, на крају крајева, не ради се само о профиту,ради се и о обезбеђивању репродукције ратничке класе, која се протеже далеко шире од војне индустрије и укључује цивилне помоћне службе у владиним агенцијама које се баве одбраном,  истраживачким центрима, академским круговима и многим другима.

Међутим, полако постаје све јасније да стара капиталистичка класа није спремна да се преда без борбе.Можда смо на почетку нове историјске класне борбе у којој ће се сукобити власници средстава за производњу против власника средстава за уништење.Ко год да победи, не треба потценити посебну природу овог сукоба - највећи отпор новом хладном рату не долази од глобалног мировног покрета, већ из конференцијских сала западних корпорација.Суочени са кинеском надмоћи, немају шта да изгубе осим својих ланаца.

The capitalists are revolting over China - Western hawks face an unlikely resistanceBY Thomas Fazi

https://unherd.com/2023/06/the-capitalists-are-revolting-over-china/

June 6, 2023

Са енглеског за НСПМ превео Мирослав Самарџић

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер