Plamen koji se širi Bliskim istokom zahvatio Gazu i Izrael

U četvrtak ,14. novembra, u akciji Izraela ubijen je komandant vojnog krila Hamasa u Gazi Ahmed DŽabari.[1] On je stradao sa još jednim svojim saradnikom u automobilu koji se kretao ka Gazi. Ovo je bila najverovatnije vazdušna akcija izraelskih aviona, pri čemu je cilj bio obeležen laserom za navođenje sa zemlje ili vazduha. U svakom slučaju, to je pogibija najvišeg zvaničnika Hamasa u Gazi još otkako je Izrael izveo opšti napad na Gazu 2009. godine.

Kao što se očekivalo, izraelski mediji javljaju da je ubistvo DŽabarija odgovor na konstantne raketne napade na izraelsku teritoriju sa područija Gaze. S druge strane, Hamas poziva da se Izrael napadne svim sredstvima i da se sprovede osveta zbog ubistva vođe vojnog krila Hamasa. Nasilje je ovim ubistvom samo eskaliralo u jedan vrtlog obostrane mržnje čija se kulminacija odvija putem obostranih raketiranja. U odgovoru na ubistvo DŽabarija Hamas je raketirao Izrael, pri čemu je poginulo troje ljudi. U izraelskim protivudarima do noćas ubijeno je najmanje 19 Palestinaca. Prvi put rakete koje je ispalio Hamas pogodile su i sam Tel Aviv, što govori o tome da je povećana sposobnost radikalnih islamista da deluju protiv Izraela. Izrael sada svoje vazdušne udare pravda time što navodi da su oni usmereni protiv rampi za lansiranje raketa, međutim ponovo u tim napadima stradaju civili.

“Hamas i druge terorističke organizacije izabrale su da eskaliraju svoje napade na građane Izraela u poslednjim danima. Nećemo tolerisati situaciju u kojoj izraelskim građanima preti raketna vatra”, izjavio je premijer Izraela prilikom obraćanja na nacionalnoj televiziji. Netanijahu je takođe istakao da “Hamas namerno puca na civile i krije se iza svojih sopstvenih civila”. ”Mi izbegavamo da gađamo civile. Naši neprijatelji teže da nas zbrišu sa lica zemlje”, dodao je on. Da podsetimo, u izraelskim vazdušnim udarima stradalo je i dvoje palestinske dece i ne vidi se kraj ovoj spirali nasilja.

Međutim, Netanijahua direktno demantuju deca koja ginu u izraelskim vazdušnim udarima. “U današnjem raketnom napadu na Izrael iz pojasa Gaze poginulo je troje ljudi i to su prve izraelske žrtve napada posle vazdušnog udara u kome je ubijen Ahmed DŽabari, jedan od vođa palestinske organizacije Hamas. Prethodno su po Gazi padale izraelske rakete, a među 11 žrtava je i 11-mesečni Omar, čiji je otac DŽihad Mašaravi, urednik fotografije Bi-Bi-Sija na arapskom, neutešno oplakivao smrt svog deteta.”[2]

Izraelski ministar odbrane Ehud Barak otišao je u svojim izjavama još i dalje tvrdeći da će „izraelska vojska učiniti sve da povrati zatišje na jugu zemlje i da su današnji udari samo početak operacije, čiji su ciljevi da se ojača sposobnost zastrašivanja Izraela i nanese šteta sposobnostima ekstremističkih organizacija da lansiraju rakete".

”Izrael ne želi rat, ali provokacije Hamasa u poslednjim nedeljama sa čestim rundama mina i raketa ispaljenih na jug Izraela, eksplozivnim tunelom koji je aktiviran i protivtenkovskom vatrom na džip u Izraelu primorale su nas da delujemo oštro i odlučno”, rekao je Barak, aludirajući na seriju napada palestinskih ekstremista. ”Mi smo na početku, ne na kraju te akcije”[3]

Hamas je, s druge strane, izjavio sledeće: “Izraelski okupatori su izvršili opasan zločin i prešli sve crvene linije. Ovo smatramo ratom, platiće visoku cenu”. Troje mrtvih Izraelaca i dvoje ranjenih uključujući i jednu bebu cena su izraelskih vazdušnih udara koji smesta moraju prestati kako bi se izbeglo dalje krvoproliće i stradanje civila na obe strane. Izrael je takođe spreman da poništi sve dokumente koji budu doneti od strane UN ukoliko se proglasi nezavisna država Palestina. Ovakav stav Izraela i raketiranje i ubijanje civila u pojasu Gaze ne vode ničemu osim daljem krvoproliću i stradanju kako palestinskih, tako i izraelskih civila. Najnovije žrtve koje uključuju 19 Palestinaca posle udara Izraela na podzemna postrojenja Hamasa u kojima se navodno nalaze rakete koje Hamas ispaljuje na teritoriju Izraela[4] samo potvrđuju ovu tezu. Ogromna većina stradalih na obe strane, a naročito na strani Palestinaca, nisu borci već nedužni civili. Ubistvom vojnog lidera Hamasa Izrael nije ništa postigao u strateškom smislu jer je to ubistvo samo izazvalo dalji bes i ofanzivne akcije protiv Izraela. I ponovo se na Bliskom istoku nalazimo u jednoj spirali nasilja kojoj se ni ne nazire kraj[5].

Da nam predstoje otvoreniji i još intenzivniji sukobi, govori i činjenica da je ka Gazi upućeno 12 izraelskih vojnih kamiona u pratnji tenkova i borbenih vozila, zajedno sa autobusima koji prevoze izraelske vojnike, što bi mogao da predstavlja uvod u kopnenu intervenciju izraelske armije.[6] Ukoliko do toga dođe, stradaće još veći broj civila i u strateškom smislu Izrael neće potpuno uništiti Hamas kao što to nije uspeo ni 2009. godine. Sukobi će se samo intenzivirati i porašće broj nedužnih civila koji stradaju na obe strane jer je veoma teško pronaći samo borce Hamasa i likvidirati isključivo njih, a izbeći civilne žrtve, kako tvrdi Netanijahu.

Postavlja se pitanje kakva će reakcija Egipta uslediti ukoliko Izrael pokrene kopneni napad na pojas Gaze. Egipat je već povukao svog ambasadora iz Tel Aviva i pozicionirao tenkove u regionu Gaze. Svet je već podeljen zbog najnovijeg nasilja na Bliskom istoku. Zapad i Amerika podržavaju Izrael u borbi protiv “terorista” i ne pominju pri tome civilne žrtve koje neumitno stradaju u takvim sukobima. S druge strane, Rusija i većina arapskih zemalja apeluju da se nasilje zaustavi. Ruska diplomatija je bila najviše otvorena u oceni da je neophodno da se prekine “nesrazmerna” upotreba sile od strane Izraela, ali je takođe pozvala i Palestince da prestanu sa raketnim napadima na teritoriju Izraela. U Londonu šef britanske diplomatije Vilijem Hejg izjavio je da Hamas snosi „glavnu odgovornost” za eskalaciju nasilja u pojasu Gaze i zatražio od Palestinaca da smesta obustave napade na Izrael. Rusija je otvoreno “osudila Izrael zbog 'nesrazmerne' primene sile, upozorivši da bi najnovije nasilje moglo da preraste u veći sukob, ali je i Palestince pozvala da obustave raketnu paljbu na teritoriju jevrejske države.”

Povodom izraelskih napada oglasio se i predsednik Egipta Muhamed Morsi koji je izjavio da su napadi Izraela na pojas Gaze neprihvatljivi i da će dovesti do nestabilnosti u čitavom regionu. Kairo je pozvao izraelskog ambasadora u Egiptu na konsultacije i zatražio hitan sastanak Saveta bezbednosti UN i Arapske lige. „Egipatska Muslimanska braća, kojima pripada i predsednik Morsi, zahtevaju prekid svih diplomatskih i ekonomskih veza sa Izraelom. Zakleti izraelski neprijatelj, Iran, osudio je izraelsku ofanzivu kao „organizovani terorizam”.[7]

U ekskluzivnom intervju za Novu srpsku političku misao izraelski ambasador u Beogradu DŽozef Levi izjavio je da: “Iran koji je vođa svih sila zla na Bliskom istoku, Iran sa svojim saveznicima poput Hamasa na južnoj granici u Gazi i Hezbolaha u Libanu je najveća pretnja ne samo za Izrael, već i za sve koji veruju u slobodu. Nalazimo se u vremenima krucijalnih promena za Srednji istok. Mi smo u pripravnosti i pažljivo pratimo razvoj događaja.” [8] On je osim toga izjavio u odgovoru na pitanje da li će Izrael napasti Iran da “nećemo oklevati da preduzmemo sve što je potrebno da bismo se odbranili. Odlučni smo da ne dozvolimo nikome da ugrozi naše postojanje. Mi smo mnogo naučili od naše prošlosti. Vratili smo se u naš zavičaj u Izrael u nameri da budemo bezbedni, suvereni i slobodni. Ako neko ugrozi naš suverenitet, bezbednost i slobodu, moraćemo da se branimo.”

Upravo ovakav stav dovodi do eskalacije mržnje i nasilja na Bliskom istoku. Izrael, što je normalno, želi da sačuva svoj suverenitet i živote svojih građana, ali on to čini na antagonistički način. Palestinci takođe imaju elementarno ljudsko pravo na život koji im niko ne može uskratiti. Izjave Izraelaca da će poništiti svaku rezoluciju koja bude doneta u UN i kojom se garantuje osnivanje palestinske države ne vodi nikuda. Takav stav se mora izmeniti jer se spirala nasilja neće zaustaviti samo na Gazi. Ono što imamo je jedan Gordijev čvor i duboki antagonizam obeju strana kako izraelske, tako i palestinske strane koji preti da preraste u otvoreni rat kakvi su u prošlosti viđeni u ovom regionu.

S druge strane, sve grupe i organizacije poput Hamasa i Hezbolaha, koje nesumnjivo podržava Iran, moraju da prestanu sa svakom vrstom napada na državu Izrael zato što su već nebrojeno mnogo puta mogle da se uvere u to da izraelski odgovor neće biti srazmeran i da se kada se izraelska vojna mašinerija jednom pokrene, ona teško zaustavlja. Od svega najveću patnju snose palestinski civili, koji besmisleno stradaju u “preventivnim” udarima Izraela, i izraelski civili koji stradaju u konstantnom granatiranju izraelske teritorije i sa severa, Hezbolah, i sa juga, Hamas.

Kao što je obično slučaj u međunarodnim odnosima, sve je povezano. Rat u Siriji, kome se ni ne nazire kraj i u kome je do sada stradalo gotovo četrdeset hiljada ljudi, uglavnom civila, gotovo je sigurno povezan sa najnovijim sukobima u područiju Gaze. Izrael otvoreno podržava “pobunjenike” u njihovoj borbi protiv regularne sirijske armije. Teroristi, koji sebe nazivaju tzv. Slobodnom sirijskom armijom, ne prezaju od podmetanja bombi i akcija koje se mogu pripisati samo teroristima. S druge strane, njih Zapad zajedno sa Izraelom otvoreno podržava i omogućava im logističku i svaku drugu pomoć. Iran sa svoje strane podržava predsednika Sirije Bašara al-Asada i nije isključeno da su ovi raketni napadi na Izrael od strane Hamasa direktno povezani sa žestokim sukobima u Siriji. Drugim rečima, Iran preko grupa koje kontroliše napada Izrael, što već predstavlja prelivanje sukoba koji se vodi u Siriji.

Potpuno je neizvesno kako će se rat u Siriji završiti jer obe strane imaju veoma jaku podršku spoljnog faktora. Turska se takođe može, kao članica NATO pakta, umešati u sukob u Siriji, ali ona sama ima probleme sa militantnim Kurdima koji žive na teritorijama nekoliko država Srednjeg istoka. Osim toga, Rusija je već ranije oštro upozorila Tursku da se ne meša u sukob u Siriji. Sirija predstavlja ključnu geostratešku tačku oko koje se lome koplja svetskih sila. Rusija takođe, doduše indirektno, podržava Bašara al-Asada, kao i Kina i Iran, koji se oseća sve snažnijim i koji nastoji da svoju sferu uticaja proširi i na Irak, Siriju, Liban i samim tim izbije na Sredozemlje, što, naravno, ne ide u prilog Americi i Izraelu.

Hrvatski ekonomsko geopolitički sajt “Advance.hr” [9] izveo je sjajnu analizu zbivanja na Bliskom istoku i u Siriji iz koje se između redova primećuje da Amerika stoji iza izjava egipatskog religijskog vođe Jusufa al-Kuardavija koji živi u Kataru, važnom američkom savezniku u arapskom svetu. On je u propovedi 12. novembra, koju je prenela Memri TV (izraelska agencija koja prati rad TV-postaja na arapskom), pozvao na borbu protiv Rusa, Kineza i Iranaca zbog njihove uloge u rešavanju sirijske krize. U propovedi koju je držao u glavnom gradu Katara, Dohi, on poziva hodočasnike u Meki da mole za propast Irana. Pozvao ih je da mole Svevišnjeg da kazni Islamsku Republiku (Iran), Rusiju i sirijsku vojsku. “Iranci su grešni, jer ubijaju muslimane koji nisu njihove iste veroispovesti", tvrdi al-Kuardavi. “Moramo znati da nije samo sirijski režim onaj kojeg je potrebno uništiti. Kinezi, Rusi i Iranci šalju svoje vojnike, novac, opremu i oružje da bi ojačali režim u Damasku”.

On se posebno obrušio na Rusiju rečima: "Moskva je trenutno najveći neprijatelj islamskog sveta i muslimana. Celi arapski svet mora bojkovati Rusiju, koja ulaže veto u Savetu bezbednosti na rezolucije, kad je Sirija u pitanju. S tim samo pomažu sirijskom režimu da ubije što više Sirijaca”. Ovaj sveštenik nije izostavio ni Hezbolah u svojim kletvama: “Iran je naš neprijatelj, neprijatelj arapskog sveta. Mrtvi u Siriji su ubijeni od strane Iranaca, Rusa i Kineza, no i Hezbolah ne sedi prekrštenih ruku, nego šalje svoje ljude da se bore u Siriju, ali se vraćaju u mrtvačkim sanducima!”

Ovog verskog vođe se sećamo sa trga Tahrir kad je "presudio" pukovniku Gadafiju rečima: "Gadafi mora biti ubijen". Što se i dogodilo zahvaljujući pobunjenicima, koji su bili indoktrinirani vahabitima. Onima koji sada vandalski skrnave islamska svetišta koja drže za jeretičke, te započinju besmislene sukobe i borbe bandi, od čega koristi imaju jedino oni koji su Libiju i uništili, te sad imaju odrešene ruke u pristupu libijskim prirodnim resursima. Očigledno je da ovim "kalvinistima islama" više smeta grob nekog sveca, nego sedište neke od evropskih banaka. Povrh svega, zapadni saveznici, misleći na Evropu pritom, gaje ogromno poštovanje prema takvim osobama zato što, kad je profit u pitanju, radi se o "sličnom pogledu na svet". Paradoks je da onda nisu nimalo dosledni onome što propovedaju. Uvažimo “toleranciju” i “poštovanje drugoga i drugačijega”.

Sasvim je jasno da se Amerika, Zapad i Izrael kriju iza ovih izjava pomenutog, navodno, verskog vođe i da je Zapad više nego licemeran kada se navodno zalaže za prekid sukoba i nasilja, a sa druge strane podržava upravo one teroriste protiv kojih bi navodno trebalo da se bori. Ovakve izjave ne samo da nisu tačne već su i opasne po čitav svet. Prisustvujemo, možemo sada slobodno reći, stvaranju dva bloka čiji se interesi žestoko sukobljavaju na čitavom Srednjem istoku. S jedne strane imamo Siriju, Iran, Rusiju i Kinu, a s druge Ameriku, Zapadnu Evropu. Ne smemo da zaboravimo da je francuski predsednik Fransoa Oland direktno obećao pomoć u oružju sirijskim pobunjenicima ukoliko oni budu uspeli da se i politički ujedine, i ne smemo da zaboravimo Izrael koji trenutno vodi borbu protiv Hamasa i Hezbolaha koji se zaista nalaze pod kontrolom Irana. I upravo u ovome se ogleda paralela i veza sukoba u Siriji sa najnovijom eskalacijom nasilja u pojasu Gaze. Međutim, Srednji istok sa pomenutim sukobljenim interesima može postati varnica koja će zapaliti čitav svet i dovesti do jednog sukoba globalnih razmera, čiji ishod ne smemo ni da naslutimo jer bi on označio propast civilizacije, što bi zatvorilo krug jer je savremeno čovečanstvo i poteklo iz regiona Srednjeg istoka. Kakva ironija!