Savremeni svet | |||
Petnaest američkih stručnjaka za nacionalnu bezbednost poziva da se Ukrajini više ne šalje oružje - SAD treba da se založe za mir |
utorak, 23. maj 2023. | |
Dana 16. maja 2023. Njujork tajms je na celoj strani objavio oglas o ratu u Ukrajini koji je potpisalo petnaest američkih stručnjaka za nacionalnu bezbednost. Noslov proglasa koji je sačinila Ajzenhauerova medijska grupa glasio je: „SAD treba da budu sila koja je za mir u svetu“. Iako osuđuje rusku invaziju, izjava pruža objektivniji prikaz krize u Ukrajini od onih koji su do sada javnosti predočavali američka vlada ili Njujork tajms. Potpisnici ukazuju na katastrofalnu ulogu SAD u širenju NATO-a, na ignorisanje upozorenja od strane nekoliko uzastopnih američkih administracije i eskalaciju tenzija koje su na kraju dovele do rata.
U saopštenju se rat označava kao „ kompletna katastrofa“ i upućuje poziv predsedniku DŽo Bajdenu i Kongresu „da brzo okončaju rat diplomatskim putem, posebno imajući u vidu opasnosti vojne eskalacije koja bi mogla izmaći kontroli“. Ovaj poziv na diplomatsko rešenje od strane mudrih, iskusnih bivših insajdera — američkih diplomata, vojnih oficira i civilnih zvaničnika — bila bi dobrodošla intervencija u bilo kom od protekla 442 dana ovog rata. Ipak, njegov značaj je u tome što dolazi u posebno kritičnom trenutku rata. Predsednik Volodimir Zelenski je 10. maja najavio da odlaže dugo očekivanu ukrajinsku „prolećnu ofanzivu“ kako bi izbegao „neprihvatljive“ gubitke svoje vosjke. Zapadna politika je u više navrata stavljala Zelenskog u gotovo nemoguće situacije. On je bio je prinuđen da postiže uspehe na bojnom polju, kako bi na taj način bila opraavdana dalja podrška Zapada i obezbeđene nove isporuke oružja. Nastavak rata dovodio je do novih šokantnih gubitke, nicala su nova groblja sa desetinama hiljada sahranjenih ukrajisnkih vojnika.
Nije jasno kako bi odlaganje prolećne ukrajinske kontraofanzive sprečilo da dođe do novih neprihvatljivih gubitaka kada jednom ofanziva končano počne, osim ukoliko odlaganje ne dovede do smanjivanja i opoziva mnogih planiranih operacija. Čini se da Zelenski dostiže granicu u pogledu toga koliko je još svojih ljudi spreman da žrtvuje da bi zadovoljio zapadne zahteve za vojnim uspesima, kako bi na taj način bila održana na okupu zapadna alijansa i nastavljen dotok oružja i novca u Ukrajinu. Uloga Borisa DŽonsona Zelenski se u teškoj poziciji našao ne samo zbog ruske invazije veći i zbog „ugovora sa đavolom“, tj dogovora iz aprika 2022. sa tadašnjim britanskim premijerom Borisom DŽonsonom. DŽonson je obećao Zelenskom da će Velika Britanija i „kolektivni Zapad“ odlučno podržati Ukrajinu da povrati sve teritorije koje je okupirala Rsuija, ukoliko Ukrajina prestane da pregovara sa njom.
DŽonson nikada nije bio u poziciji da ispuni to obećanje, a pošto je bio primoran da podnese ostavku na mesto premijera, podržao je rusko povlačenje samo sa teritorije koju je Rusija okupirala posle februara 2022, a ne povratak na granice pre 2014. Ipak, upravo taj dogovor sa DŽonsonom je odvratio Zelenskog da aprila 2022. pristane na okvir mirovnog sporazuma o kome se razgovaralo na diplomatskom sastanku u Turskoj. Većina poginulih u rata tada je još bila živa. Zelenski je očajnički pokušavao da privoli svoje zapadne pristalice da prihvate DŽonsonovo preterano obećanje. Ali bez direktne vojne intervencije SAD i NATO-a, čini se da nikakva količina zapadnog oružja ne može odlučno da prekine zastoj u vojnom sukobu koji je prerastao u brutalni rat iscrpljivanja koji se vodi uglavnom artiljerijom, rovovskim i urbanim borbama. Jedan američki general se hvalio da je Zapad isporučio Ukrajini 600 različitih sistema naoružanja, ali to samo po sebi stvara probleme. Na primer, različiti topovi kalibra 105 mm koje su poslali Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Nemačka i SAD koriste različite granate. I svaki put kada teški gubici primoravaju Ukrajinu da preživele borce prebacuju u nove jedinice, mnogi od njih moraju da budu preobučeni za korišćenje oružja i opreme kakve nikada ranije nisu koristili. Procureli dokumenti Pentagona Uprkos američkim isporukama najmanje šest tipova protivvazdušnih raketa — Stinger, NASAMS, Havk, Rim-7, Avendžer i najmanje jedne raketne baterije Patriot — procureli dokument Pentagona otkriva da prrotivavionski isitemi S-300 i Buk, proizvedeni u Rusiji, i dalje čine skoro 90 odsto ukrajinske protivvazdušne odbrane. Zemlje NATO-a su pretražile svoje zalihe oružja u potrazi za svim projektilima koje mogu da obezbede za te sisteme, ali Ukrajina je skoro iscrpela te zalihe, ostavljajući svoje snage ranjivim na ruske vazdušne udare u vreme dok se priprema za novi kontranapad. Još juna 2022, Bajden i drugi američki zvaničnici su priznali da se rat mora završiti diplomatskim rešenjem i insistirali su da naoružavaju Ukrajinu kako bi joj obezbedili „ najjaču moguću poziciju za pregovaračkim stolom“. Do sada su tvrdili da su svaki novi sistem naoružanja koji su poslali i svaka ukrajinska kontraofanziva doprineli tom cilju i ojačli pozciju Ukrajine. Ali dokumenti Pentagona koji su procurili i nedavne izjave američkih i ukrajinskih zvaničnika jasno ukazuju da će ukrajinskoj planiranoj prolećnoj ofanzivi, koja je već odložena za leto, nedostajati efekat iznenađenjea i da će naići na jaču rusku odbranu od ofanziva prošle jeseni koje su povratile deo izgubljene teritorije Ukrajine.
U jednom dokumentu Pentagona koji je procurio upozorava se da će „trajni ukrajinski nedostaci u obuci i snabdevanju municijom verovatno otežati napredak i povećati broj žrtava tokom ofanzive“. Takođe, ističe se da bi verovatno teritorijalni dobitci bili manji nego tokom jesenje ofanzive. Kako nova ofanziva sa ograničenim rezultatima i većim žrtvama može dovesti Ukrajinu u bolju poziciju za pregovaračkim stolom, koji inače nije na vidiku ? Ako ofanziva otkrije da čak i ogromne količine zapadne vojne pomoći nisu uspele da obezbede Ukrajini vojnu nadmoć ili da smanje njene žrtve na održiv nivo, to bi vrlo lako moglo da oslabi ukrajinsku pregovaračku poziciju, umesto da je ojača. U međuvremenu, ponude za posredovanje u mirovnim pregovorima stižu iz zemalja širom sveta, od Vatikana preko Kine do Brazila. Prošlo je šest meseci otkako je načelnik Združenog generalštaba SAD general Mark Mili javno sugerisao, nakon vojnih dobitaka Ukrajine prošle jeseni, da je došao trenutak za pregovore sa pozicije snage. „Kada postoji prilika za pregovore, kada se mir može postići, iskoristite je“, rekao je on. Diplomatskih napori iz aprila 2022 da se zaustavi rat bili su neuspešni, a mirovni pregovori su potkopani. Ali, bilo bi dvostruko ili trostruko tragičnije da se ne iskoristi šansa za diplomatiju, koju pominje Mili, u nadi da će Ukrajina zadobiti povoljniju pregovaračku poziciju, što nije ostvarivo.
Ako SAD istraju u podržavanju plana za ukrajinsku ofanzivu, umesto da ohrabruju Zelenskog da iskoristi trenutak za diplomatiju, deliće značajnu odgovornost za neuspeh da se iskoriste šanse za mir, kao i za užasne i sve veće ljudske žrtve u ovom ratu Eksperti koji su potpisali saopštenje objavljeno u Njujork tajmsu podsetili su da je 1997. pedeset visokih američkih eksperata za spoljnu politiku upozorilo predsednika Bila Klintona da je širenje NATO-a „politička greška istorijskih razmera” i da je, nažalost, Klinton odlučio da ignoriše to upozorenje. Bilo bo dobro da Bajden, koji sada čini sopstvenu političku grešku istorijskih razmera produžujući ovaj rat, posluša savete današnjih stručnjaka za politiku tako što će pomoći u postizanju diplomatskog rešenja i učiniti Sjedinjene Države silom koja se bori za mir u svetu. Hronologija 1990 – SAD uveravaju Rusiju da se NATO neće širiti ka njenim granicama „...neće biti proširenja... NATO-a ni jedan inč na istok“, rekao je američki državni sekretar DŽejms Bejker. 1996 - Američki proizvođači oružja formiraju Komitet za proširenje NATO-a, trošeći preko 51 milion dolara za lobiranje u Kongresu. 1997 – Pedeset eksperata za spoljnu politiku, uključujući bivše senatore, penzionisane vojne oficire i diplomate, potpisalo je otvoreno pismo u kome se navodi da je proširenje NATO-a „politička greška istorijskih razmera“. 1999 – NATO je primio u članstvo Mađarsku, Poljsku i Češku. SAD i NATO bombarduju Srbiju, saveznika Rusije. 2001 - SAD se jednostrano povlače iz Ugovora o antibalističkim raketama. 2004 – Još sedam istočnoevropskih država pristupilo je NATO-u. NATO trupe su sada direktno na granici Rusije. 2004 – Ruski parlament usvojio je rezoluciju kojom se osuđuje širenje NATO-a. Putin je izjavio da će Rusija „na odgovarajući način graditi našu odbrambenu i bezbednosnu politiku“. 2008 – Lideri NATO-a objavili su planove da u NATO uvedu Ukrajinu i Gruziju, koje se graniče sa Rusijom. 2009 - SAD su objavile planove za postavljanje raketnih sistema u Poljskoj i Rumuniji 2014 – Legalno izabrani predsednik Ukrajine Viktor Janukovič pobegao je od nasilja u Moskvu. Rusija gleda na njegovo zbacivanje kao na državni udar od strane SAD i NATO-a. 2016 – SAD počinju da gomilaju trupe u Evropi. 2019 – SAD se jednostrano povlače iz Sporazuma o nukleranim projektilima srednjeg domerta. 2020 – SAD se jednostrano povlače iz Ugovora o otvorenom nebu. 2021 – Rusija podnosi predloge za pregovore uz raspoređivanje više vojnih snaga na granici sa Ukrajinom. Zvaničnici SAD i NATO odmah odbacuju ruske predloge. 24. februar 2022. – Rusija vrši invaziju na Ukrajinu, započinjući rusko-ukrajinski rat. US National Security Experts: Give Peace in Ukraine a Chance A Timely Call for Peace in Ukraine by U.S. National Security Experts By Medea Benjamin and Nicolas J. S. Davies, May 16, 2023 Sa engleskog za NSPM preveo Miroslav Samardžić |