Петнаест америчких стручњака за националну безбедност позива да се Украјини више не шаље оружје - САД треба да се заложе за мир

Дана 16. маја 2023. Њујорк тајмс је на целој страни објавио оглас о рату у Украјини који је потписало петнаест америчких стручњака за националну безбедност. Нослов прогласа који је сачинила Ајзенхауерова медијска група гласио је: „САД треба да буду сила која је за мир у свету“.

Иако осуђује руску инвазију, изјава пружа објективнији приказ кризе у Украјини од оних који су до сада јавности предочавали америчка влада или Њујорк тајмс.  Потписници указују на катастрофалну улогу САД у ширењу НАТО-а, на игнорисање упозорења од стране неколико узастопних америчких  администрације и ескалацију тензија које су на крају довеле до рата.

Овај позив на дипломатско решење од стране мудрих, искусних бивших инсајдера — америчких дипломата, војних официра и цивилних званичника — била би добродошла интервенција у било ком од протекла 442 дана овог рата. Ипак, његов значај је у томе што долази у посебно критичном тренутку рата

У саопштењу се рат означава као „ комплетна катастрофа“ и упућује позив председнику Џо Бајдену и Конгресу „да брзо окончају рат дипломатским путем, посебно имајући у виду опасности војне ескалације која би могла измаћи контроли“.

Овај позив на дипломатско решење од стране мудрих, искусних бивших инсајдера — америчких дипломата, војних официра и цивилних званичника — била би добродошла интервенција у било ком од протекла 442 дана овог рата. Ипак, његов значај је у томе што долази у посебно критичном тренутку рата.

Председник Володимир Зеленски је 10. маја најавио да одлаже дуго очекивану украјинску „пролећну офанзиву“ како би избегао „неприхватљиве“ губитке своје восјке.

Западна политика је у више наврата стављала Зеленског у готово немогуће ситуације. Он је био је принуђен да постиже успехе на бојном пољу, како би на тај начин била опраавдана даља подршка Запада и обезбеђене нове испоруке оружја. Наставак рата доводио је до нових шокантних губитке, ницала су нова гробља са десетинама хиљада сахрањених украјиснких војника.

Чини се да Зеленски достиже границу у погледу тога колико је још својих људи спреман да жртвује да би задовољио западне захтеве за војним успесима, како би на тај начин била одржана на окупу западна алијанса и настављен доток оружја и новца у Украјину

Није јасно како би одлагање пролећне украјинске контраофанзиве спречило да дође до нових неприхватљивих губитака када једном офанзива кончано почне, осим уколико одлагање не доведе до смањивања и опозива многих планираних операција. Чини се да Зеленски достиже границу у погледу тога колико је још својих људи спреман да жртвује да би задовољио западне захтеве за војним успесима, како би на тај начин била одржана на окупу западна алијанса и настављен доток оружја и новца у Украјину.

Улога Бориса Џонсона

Зеленски се у тешкој позицији нашао не само због руске инвазије већи и због „уговора са ђаволом“, тј договора из априка 2022. са тадашњим британским премијером Борисом Џонсоном. Џонсон је обећао Зеленском да ће Велика Британија и „колективни Запад“ одлучно подржати Украјину да поврати све територије које је окупирала Рсуија, уколико Украјина престане да преговара са њом.

Без директне војне интервенције САД и НАТО-а, чини се да никаква количина западног оружја не може одлучно да прекине застој у војном сукобу који је прерастао у брутални рат исцрпљивања који се води углавном артиљеријом, рововским и урбаним борбама

Џонсон никада није био у позицији да испуни то обећање, а пошто је био приморан да поднесе оставку на место премијера, подржао је руско повлачење само са територије коју је Русија  окупирала после фебруара 2022, а не повратак на границе пре 2014. Ипак, управо тај договор са Џонсоном је одвратио Зеленског да априла 2022. пристане на оквир мировног споразума о коме се разговарало на дипломатском састанку у Турској.  Већина погинулих у рата тада је још била жива.

Зеленски је очајнички покушавао да приволи своје западне присталице да прихвате Џонсоново претерано обећање. Али без директне војне интервенције САД и НАТО-а, чини се да никаква количина западног оружја не може одлучно да прекине застој у војном сукобу који је прерастао у брутални рат исцрпљивања који се води углавном артиљеријом, рововским и урбаним борбама.

Један амерички генерал се хвалио да је Запад испоручио Украјини 600 различитих система наоружања, али то само по себи ствара проблеме. На пример, различити топови калибра 105 мм које су послали Уједињено Краљевство, Француска, Немачка и САД користе различите гранате. И сваки пут када тешки губици приморавају Украјину да преживеле борце пребацују у нове јединице, многи од њих морају да буду преобучени за коришћење оружја и опреме какве никада раније нису користили.

Процурели документи Пентагона

Упркос америчким испорукама најмање шест типова противваздушних ракета — Стингер, НАСАМС, Хавк, Рим-7, Авенџер и најмање једне ракетне батерије Патриот — процурели документ Пентагона открива да прротивавионски иситеми С-300 и Бук, произведени у Русији, и даље чине скоро 90 одсто украјинске противваздушне одбране.

Земље НАТО-а су претражиле своје залихе оружја у потрази за свим пројектилима које могу да обезбеде за те системе, али Украјина је скоро исцрпела те залихе, остављајући своје снаге рањивим на руске ваздушне ударе у време док се припрема за нови контранапад. Још јуна 2022, Бајден и други амерички званичници су признали да се рат мора завршити дипломатским решењем и инсистирали су да наоружавају Украјину како би јој обезбедили „ најјачу могућу позицију за преговарачким столом“. До сада су тврдили да су сваки нови систем наоружања који су послали и свака украјинска контраофанзива допринели том циљу и ојачли позцију Украјине. Али документи Пентагона који су процурили и недавне изјаве америчких и украјинских званичника јасно указују да ће украјинској планираној пролећној офанзиви, која је већ одложена за лето, недостајати ефекат изненађењeа и да ће наићи на јачу руску одбрану од офанзива прошле јесени које су повратиле део изгубљене територије Украјине.

Како нова офанзива са ограниченим резултатима и већим жртвама може довести Украјину у бољу позицију за преговарачким столом, који иначе није на видику ? Ако офанзива открије да чак и огромне количине западне војне помоћи нису успеле да обезбеде Украјини војну надмоћ или да смање њене жртве на одржив ниво, то би врло лако могло да ослаби украјинску преговарачку позицију, уместо да је ојача

У једном документу Пентагона који је процурио упозорава се да ће „трајни украјински недостаци у обуци и снабдевању муницијом вероватно отежати напредак и повећати број жртава током офанзиве“. Такође, истиче се  да би вероватно територијални добитци били мањи него током јесење офанзиве.

Како нова офанзива са ограниченим резултатима и већим жртвама може довести Украјину у бољу позицију за преговарачким столом, који иначе није на видику ? Ако офанзива открије да чак и огромне количине западне војне помоћи нису успеле да обезбеде Украјини војну надмоћ или да смање њене жртве на одржив ниво, то би врло лако могло да ослаби украјинску преговарачку позицију, уместо да је ојача.

У међувремену, понуде за посредовање у мировним преговорима стижу из земаља широм света, од Ватикана преко Кине до Бразила. Прошло је шест месеци откако је начелник Здруженог генералштаба САД генерал Марк Мили јавно сугерисао, након војних добитака Украјине прошле јесени, да је дошао тренутак за преговоре са позиције снаге. „Када постоји прилика за преговоре, када се мир може постићи, искористите је“, рекао је он.

Дипломатских напори из априла 2022 да се заустави рат били су неуспешни, а мировни преговори су поткопани. Али, било би двоструко или троструко трагичније да се не искористи шанса за дипломатију, коју помиње Мили, у нади да ће Украјина задобити повољнију преговарачку позицију, што није оствариво.

Било бо добро да Бајден, који сада чини сопствену политичку грешку историјских размера продужујући овај рат, послуша савете данашњих стручњака за политику тако што ће помоћи у постизању дипломатског решења и учинити Сједињене Државе силом која се бори за мир у свету

Ако САД истрају у подржавању плана за украјинску офанзиву, уместо да охрабрују Зеленског да искористи тренутак за дипломатију, делиће значајну одговорност за неуспех да се искористе шансе за мир, као и за ужасне и све веће људске жртве у овом рату

Експерти који су потписали саопштење  објављено у Њујорк тајмсу подсетили су да је 1997.  педесет високих америчких експерата за спољну политику упозорило председника Била Клинтона да је ширење НАТО-а „политичка грешка историјских размера” и да је, нажалост, Клинтон одлучио да игнорише то упозорење. Било бо добро да Бајден, који сада чини сопствену политичку грешку историјских размера продужујући овај рат, послуша савете данашњих стручњака за политику тако што ће помоћи у постизању дипломатског решења и учинити Сједињене Државе силом која се бори за мир у свету.

Хронологија

1990 – САД уверавају Русију да се НАТО неће ширити ка њеним границама „...неће бити проширења... НАТО-а ни један инч на исток“, рекао је амерички државни секретар Џејмс Бејкер.

1996 - Амерички произвођачи оружја формирају Комитет за проширење НАТО-а, трошећи преко 51 милион долара за лобирање у Конгресу.

1997 – Педесет експерата за спољну политику, укључујући бивше сенаторе, пензионисане војне официре и дипломате, потписало је отворено писмо у коме се наводи да је проширење НАТО-а „политичка грешка историјских размера“.

1999 – НАТО је примио у чланство Мађарску, Пољску и Чешку. САД и НАТО бомбардују Србију, савезника Русије.

2001 - САД се једнострано повлаче из Уговора о антибалистичким ракетама.

2004 – Још седам источноевропских држава приступило је  НАТО-у. НАТО трупе су сада директно на граници Русије.

2004 – Руски парламент усвојио је резолуцију којом се осуђује ширење НАТО-а. Путин је изјавио да ће Русија „на одговарајући начин градити нашу одбрамбену и безбедносну политику“.

2008 – Лидери НАТО-а објавили су планове да у НАТО уведу Украјину и Грузију, које се граниче са Русијом.

2009 - САД су објавиле планове за постављање ракетних система у Пољској и Румунији

 2014 – Легално изабрани председник Украјине Виктор Јанукович побегао је од насиља у Москву. Русија гледа на његово збацивање као на државни удар од стране САД и НАТО-а.

2016 – САД почињу да гомилају трупе у Европи.

2019 – САД се једнострано повлаче из Споразума о нуклераним пројектилима средњег домерта.

2020 – САД се једнострано повлаче из Уговора о отвореном небу.

2021 – Русија подноси предлоге за преговоре уз распоређивање више војних снага на граници са Украјином. Званичници САД и НАТО одмах одбацују руске предлоге.

24. фебруар 2022. – Русија врши инвазију на Украјину, започињући руско-украјински рат.

US National Security Experts: Give Peace in Ukraine a Chance

A Timely Call for Peace in Ukraine by U.S. National Security Experts

By Medea Benjamin and Nicolas J. S. Davies, May 16, 2023

Са енглеског за НСПМ превео Мирослав Самарџић