Opsesija ruskim uplitanjem preti Evropi i ojačava Putinovo liderstvo

Navodna ruska uplitanja u izbore, poput francuskih, ili u krize, poput katalonske, katapultirali su sajber odbranu do glavnih pretnji državama u narednim decenijama. Iako različiti izvori upozoravaju na postojanje „fabrikâ ruskih trolova“ i jedne ogromne mašinerije dezinformisanja koja potiče od višestrukih pipaka Kremlja, evropske države nisu uspele da pronađu nijedan nepobitan dokaz koji direktno ukazuje na Vladimira Putina, koji vidi ojačan svoj imidž džina koji povlači konce na Zapadu po svom ćefu.

Putin će sasvim sigurno biti ponovo izabran na narednim izborima koji će se održati u martu. Pošto mu je glavni oponent Aleksej Navaljni onesposobljen, ekonomska kriza koju Rusi preživljavaju jedva da je okrnjila ugled predsednika koji uspeva da nadmaši Brežnjeva i zaostaje samo za Staljinom kada su u pitanju godine na čelu Rusije u poslednjih sto godina. Opsesija ruskim uplitanjem, ukazuju nam konsultovani izvori, pojačava njegovo liderstvo u unutrašnjosti, u stilu „da, cene rastu, standard opada, ali imamo jednog vrlo moćnog vođu“. Različiti glasovi protiv Putina, koji su istovremeno i prozapadni, žale se na štetan efekat skorašnje zapadne opsednutosti navodnom ruskom sveprisutnošću. „Dosta više!“ napisao je Leonid Volkov saradnik lidera opozicije Alekseja Navaljnog pre mesec i po na svom profilu na Fejsbuku, ocenivši da je istraga oko ruskog mešanja „ne samo jedan fijasko“ već i „kolektivno zatomljavanje“ dubokih problema Sjedinjenih Država koji su doveli do toga da i neko poput Donalda Trampa dođe na vlast. „Toliko govoriti o ruskom uticaju na Zapadu znači laskanje“, kaže za evropski portal Politico, Anton Barbašin, urednik veb-a Intersection sa sedištem u Varšavi, posvećen istraživanju ruskih propagandnih akcija u inostranstvu.

Jedna od glavnih pretnji po Ujedinjeno Kraljevstvo jesu sajber napadi koji udaraju kako na vojni tako i na civilni sektor, upozorio je načelnik glavnog štaba armije Velike Britanije Nik Karter. Na toj liniji, demokratski kongresmeni u punoj kampanji za otkrivanje navodnog ruskog uplitanja u poraz Hilari Klinton, izveštavaju o 11 ruskih pokušaja da se umešaju u čak 19 evropskih zemalja od 2016. godine, posredstvom sajber napada, kampanja dezinformisanja, i tajnih operacija na društvenim medijima. Uz opis ruskih aktivnosti kao „asimetričnog napada na demokratije“ , izveštaj ukazuje da su pored izbora u zemljama kao što je Velika Britanija, mete koordinisanih napada Moskve bile i Francuska i Nemačka, posredstvom trolova i finansiranja ekstremnih grupa. Ipak, različite studije pokazale su skroman uticaj ovih profila i botova na konačno izjašnjavanje građana.

„Iznenađujuće je koliko evropske vlade promovišu naraciju o ruskom uplitanju kao jedno univerzalno objašnjenje za probleme sa kojima se susreću“ smatra Maksim Sučkov, ekspert Saveta za spoljne poslove Rusije. U Rusiji, priča ovaj analitičar, smatra se da je u pitanju strategija da se politika Moskve još više diskredituje, i ruski imidž uopšte u inostranstvu. Postojanje trolova, botova i lažnih naloga povezanih sa Kremljom jeste deo ruske strategije informativnog rata, potvrđuje Sučkov, „ali ne razlikuje se mnogo od onog što imaju druge zemlje“. Po njegovom sudu, Rusija je oduvek pokušavala ,,da za vlastite neuspehe okrivi strani uticaj i uplitanje“. I sada evropske vlade imitiraju tu strategiju.

U španskom slučaju, ministar spoljnih poslova Alfonso Dastes rekao je, da su detektovani lažni nalozi na socijalnim mrežama, od kojih je polovina u vezi sa Rusijom, a ostalih 30% sa Venecuelom, kako bi proširili navodno vođstvo separatističke ideje pre ilegalnog referenduma od 1. oktobra. Kako bi porekao tajnu agendu za Kataloniju, ruski predsednik je katalonski problem okarakterisao kao „unutrašnju stvar“ Španije, i poželeo da zemlja prevlada tu krizu.

Makronov zakon protiv lažnih vesti

U Francuskoj, izborni štab Emanuela Makrona izvestio je o masovnom hakerisanju nekoliko dana do drugog kruga izbora. Makronov pokret bio je žrtva masovnog i koordinisanog hakerskog napada sa planom da se razglase interne informacije, rečeno je u Makronovoj partiji u petak 5. maja, dva dana do izbora. „Napad je bio realan, nije bila samo glasina. Nije uspeo jer je Makronov štab sa aktuelnim državnim sekretarom za internet Munirom Mahdžubijem, tada šefom digitalne kampanje partije, bio pripremljen. Imali su pripremljen mamac. Ono što nisu mogli da spreče bile su glasine u vezi Makrona“, kaže za ABC geopolitičar francuske mreže CNews Harold Hajman. Tih dana, Russia Today i agencija Sputnik koji su vezani za Kremlj, govorili su o navodnoj homoseksualnosti Emanuela Makrona, dovodeći u pitanje njegov odnos sa Brižit Makron. To je moglo da pruži povod za „Makronov zakon“ zarad borbe protiv lažnih vesti tokom izbornog perioda. Vesti koje pokriva francuska redakcija RT-a, čine se sličnim kao kod drugih medija, ali sa velikim naglaskom na ulično nasilje i imigrante. I velika razlika – veće pokrivanje rata u Siriji sa stanovišta koje je povoljno za rusku i sirijsku vladu. „Makronov zakon mogao bi da bude početak cenzure prema slobodi izražavanja. Verujemo da je to vrlo opasna situacija“, kaže agenciji France Press direktorka ruske mreže u Francuskoj Ksenija Fjodorova. „Vrhovni audio-vizuelni savet Francuske, vrlo moćan organ, motriće šta se govori na RT-u i ako nastavi sa propagandom, posle dva upozorenja, mogao bi da povuče licencu“, podvlači Hajman. Glasine oko Makrona nisu umanjile njegovu popularnost – „glasine, poput navodne biseksualnosti Filona, utiču više na njega nego na primer na Makrona, jer je on bio kandidat crkve“.

„Uprkos tome što su preterane, optužbe za uplitanje upućene prema Rusiji, doprinose, u stvari, favorizovanju ,mita o Putinuʼ i podstiču zapadnjačko viđenje da u Rusiji postoji jedan čovek, navodno svemoćan, sposoban da utiče na to kako se svet kreće“, tvrdi osnivač konsultantske kuće za bezbednost Stractegia, Mihail Barah, koji naglašava to kako ova kampanja pothranjuje auru Putina kao velikog svetskog vladara. Zapad ipak nastavlja da gospodari u oblasti kulture i meke moći – domet CNN-a ili Netflixa sa svojom najnovijom tehnologijom i socijalnim mrežama nema premca. Instrumenti za promociju „zapadnjačke naracije“ daleko su raznovrsniji i moćniji od onih koje poseduje Rusija, veruje Sučkov. „Kinezi su dugo vremena ulagali u velike pakete akcija zapadnih i američkih medija, delom radi uticaja na uređivačku politiku, zbog čega je to istinski izazov. Trenutno, čini se da nema efekta, ali moglo bi kroz nekoliko godina da postane skoro nemoguće da se on anulira“.

Sve optužbe protiv okruženja ruskog predsednika, koje sežu od kukurikanja zbog uplitanja do gigantskog sistema korupcije ili ubistava oponenata po naređenju, sudaraju su sa zidom kojeg je teško preći – nema dokaza. Britanski novinar Luk Harding koji je zadužen za Rusiju u listu The Guardian, navodi u dodatku svoje knjige “Conspiracion”, oko uplitanja u američke izbore, da se u Moskvi govori, kako je Putin postao toliko paranoičan, da svaki inkriminišući materijal mora da bude uništen, ili pohranjen u njegovom sefu. Ako se njegova popularnost u zemlji kreće oko 80%,  nije ista situacija u svetu, gde se prema američkom tink-tenku Pew Research, tek svaki četvrti ispitanik pouzda u ruskog lidera.

List ABC

Preveo sa španskog uz neznatna skraćenja: Nebojša Vuković

Izvor:http://www.abc.es/internacional/abci-obsesion-injerencia-rusa-amenaza-europa-y-refuerza-liderazgo-putin-201801222315_noticia.html