Опсесија руским уплитањем прети Европи и ојачава Путиново лидерство

Наводна руска уплитања у изборе, попут француских, или у кризе, попут каталонске, катапултирали су сајбер одбрану до главних претњи државама у наредним деценијама. Иако различити извори упозоравају на постојање „фабрикâ руских тролова“ и једне огромне машинерије дезинформисања која потиче од вишеструких пипака Кремља, европске државе нису успеле да пронађу ниједан непобитан доказ који директно указује на Владимира Путина, који види ојачан свој имиџ џина који повлачи конце на Западу по свом ћефу.

Путин ће сасвим сигурно бити поново изабран на наредним изборима који ће се одржати у марту. Пошто му је главни опонент Алексеј Наваљни онеспособљен, економска криза коју Руси преживљавају једва да је окрњила углед председника који успева да надмаши Брежњева и заостаје само за Стаљином када су у питању године на челу Русије у последњих сто година. Опсесија руским уплитањем, указују нам консултовани извори, појачава његово лидерство у унутрашњости, у стилу „да, цене расту, стандард опада, али имамо једног врло моћног вођу“. Различити гласови против Путина, који су истовремено и прозападни, жале се на штетан ефекат скорашње западне опседнутости наводном руском свеприсутношћу. „Доста више!“ написао је Леонид Волков сарадник лидера опозиције Алексеја Наваљног пре месец и по на свом профилу на Фејсбуку, оценивши да је истрага око руског мешања „не само један фијаско“ већ и „колективно затомљавање“ дубоких проблема Сједињених Држава који су довели до тога да и неко попут Доналда Трампа дође на власт. „Толико говорити о руском утицају на Западу значи ласкање“, каже за европски портал Politico, Антон Барбашин, уредник веб-а Intersection са седиштем у Варшави, посвећен истраживању руских пропагандних акција у иностранству.

Једна од главних претњи по Уједињено Краљевство јесу сајбер напади који ударају како на војни тако и на цивилни сектор, упозорио је начелник главног штаба армије Велике Британије Ник Картер. На тој линији, демократски конгресмени у пуној кампањи за откривање наводног руског уплитања у пораз Хилари Клинтон, извештавају о 11 руских покушаја да се умешају у чак 19 европских земаља од 2016. године, посредством сајбер напада, кампања дезинформисања, и тајних операција на друштвеним медијима. Уз опис руских активности као „асиметричног напада на демократије“ , извештај указује да су поред избора у земљама као што је Велика Британија, мете координисаних напада Москве биле и Француска и Немачка, посредством тролова и финансирања екстремних група. Ипак, различите студије показале су скроман утицај ових профила и ботова на коначно изјашњавање грађана.

„Изненађујуће је колико европске владе промовишу нарацију о руском уплитању као једно универзално објашњење за проблеме са којима се сусрећу“ сматра Максим Сучков, експерт Савета за спољне послове Русије. У Русији, прича овај аналитичар, сматра се да је у питању стратегија да се политика Москве још више дискредитује, и руски имиџ уопште у иностранству. Постојање тролова, ботова и лажних налога повезаних са Кремљом јесте део руске стратегије информативног рата, потврђује Сучков, „али не разликује се много од оног што имају друге земље“. По његовом суду, Русија је одувек покушавала ,,да за властите неуспехе окриви страни утицај и уплитање“. И сада европске владе имитирају ту стратегију.

У шпанском случају, министар спољних послова Алфонсо Дастес рекао је, да су детектовани лажни налози на социјалним мрежама, од којих је половина у вези са Русијом, а осталих 30% са Венецуелом, како би проширили наводно вођство сепаратистичке идеје пре илегалног референдума од 1. октобра. Како би порекао тајну агенду за Каталонију, руски председник је каталонски проблем окарактерисао као „унутрашњу ствар“ Шпаније, и пожелео да земља превлада ту кризу.

Макронов закон против лажних вести

У Француској, изборни штаб Емануела Макрона известио је о масовном хакерисању неколико дана до другог круга избора. Макронов покрет био је жртва масовног и координисаног хакерског напада са планом да се разгласе интерне информације, речено је у Макроновој партији у петак 5. маја, два дана до избора. „Напад је био реалан, није била само гласина. Није успео јер је Макронов штаб са актуелним државним секретаром за интернет Муниром Махџубијем, тада шефом дигиталне кампање партије, био припремљен. Имали су припремљен мамац. Оно што нису могли да спрече биле су гласине у вези Макрона“, каже за АБЦ геополитичар француске мреже CNews Харолд Хајман. Тих дана, Russia Today и агенција Sputnik који су везани за Кремљ, говорили су о наводној хомосексуалности Емануела Макрона, доводећи у питање његов однос са Брижит Макрон. То је могло да пружи повод за „Макронов закон“ зарад борбе против лажних вести током изборног периода. Вести које покрива француска редакција RT-a, чине се сличним као код других медија, али са великим нагласком на улично насиље и имигранте. И велика разлика – веће покривање рата у Сирији са становишта које је повољно за руску и сиријску владу. „Макронов закон могао би да буде почетак цензуре према слободи изражавања. Верујемо да је то врло опасна ситуација“, каже агенцији France Press директорка руске мреже у Француској Ксенија Фјодорова. „Врховни аудио-визуелни савет Француске, врло моћан орган, мотриће шта се говори на RT-у и ако настави са пропагандом, после два упозорења, могао би да повуче лиценцу“, подвлачи Хајман. Гласине око Макрона нису умањиле његову популарност – „гласине, попут наводне бисексуалности Филона, утичу више на њега него на пример на Макрона, јер је он био кандидат цркве“.

„Упркос томе што су претеране, оптужбе за уплитање упућене према Русији, доприносе, у ствари, фаворизовању ,мита о Путинуʼ и подстичу западњачко виђење да у Русији постоји један човек, наводно свемоћан, способан да утиче на то како се свет креће“, тврди оснивач консултантске куће за безбедност Stractegia, Михаил Барах, који наглашава то како ова кампања потхрањује ауру Путина као великог светског владара. Запад ипак наставља да господари у области културе и меке моћи – домет CNN-a или Netflixa са својом најновијом технологијом и социјалним мрежама нема премца. Инструменти за промоцију „западњачке нарације“ далеко су разноврснији и моћнији од оних које поседује Русија, верује Сучков. „Кинези су дуго времена улагали у велике пакете акција западних и америчких медија, делом ради утицаја на уређивачку политику, због чега је то истински изазов. Тренутно, чини се да нема ефекта, али могло би кроз неколико година да постане скоро немогуће да се он анулира“.

Све оптужбе против окружења руског председника, које сежу од кукурикања због уплитања до гигантског система корупције или убистава опонената по наређењу, сударају су са зидом којег је тешко прећи – нема доказа. Британски новинар Лук Хардинг који је задужен за Русију у листу The Guardian, наводи у додатку своје књиге “Conspiracion”, око уплитања у америчке изборе, да се у Москви говори, како је Путин постао толико параноичан, да сваки инкриминишући материјал мора да буде уништен, или похрањен у његовом сефу. Ако се његова популарност у земљи креће око 80%,  није иста ситуација у свету, где се према америчком тинк-тенку Pew Research, тек сваки четврти испитаник поузда у руског лидера.

Лист АБЦ

Превео са шпанског уз незнатна скраћења: Небојша Вуковић

Извор:http://www.abc.es/internacional/abci-obsesion-injerencia-rusa-amenaza-europa-y-refuerza-liderazgo-putin-201801222315_noticia.html