''Obamin rat'' – napadi bespilotnim letelicama i ''legalizovano'' ubijanje

DMITRIJ MEDVEDEV: MOSKVA UOPŠTE NE ŽELI DA NUKLEARNO ORUŽJE IKADA BUDE UPOTREBLjENO. TO JE U SKLADU S NAŠOM DOKTRINOM POSLEDNjA OPCIJA

VLADIMIR ZELENSKI: UKRAJINA RADI NA RAZVOJU NOVIH TIPOVA VAZDUŠNE ODBRANE DA BI SE SUPROTSTAVILA NOVIM RIZICIMA

VIŠE JAVNO TUŽILAŠTVO U NOVOM SADU NAKON SASLUŠANjA DONELO NAREDBU O SPROVOĐENjU ISTRAGE I PODNELO PREDLOG ZA ODREĐIVANjE PRITVORA ZA 13 OSUMNjIČENIH ZA NESREĆU NA ŽELEZNIČKOJ STANICI

NA DANAŠNjI DAN 1855. ROĐEN SRPSKI PISAC STEVAN SREMAC; 1881. ROĐENA SRPSKA KNjIŽEVNICA MILICA JANKOVIĆ; 1883. ROĐEN MEKSIČKI SLIKAR HOSE KLEMENTE OROSKO

"NjUJORK TAJMS": SAD I EVROPA RAZMIŠLjAJU O VRAĆANjU NUKLEARNOG ORUŽJA UKRAJINI

NASLOVNE STRANE SRPSKE ŠTAMPE 23. NOVEMBRA 2024. GODINE

RTS: UKINUT PRITVOR MIŠI BAČULOVU, STUDENTU AKADEMIJE UMETNOSTI RELjI STANOJEVIĆU I GORANU JEŠIĆU

MIROSLAV ALEKSIĆ: ODLUKOM DA NE STAVI NA DNEVNI RED PREDLOG OPOZICIJE O GLASANjU O NEPOVERENjU VLADI, ANA BRNABIĆ JE PREKRŠILA POSLOVNIK, USTAV I ZAKONE. DRŽAVA SRBIJA JE OTETA I MORAMO PRUŽITI OTPOR I U INSTITUCIJAMA I NA ULICI

VLADIMIR PUTIN: NASTAVIĆEMO TESTIRANjE HIPERSONIČNE RAKETE "OREŠNIK" I ZAPOČETI SERIJSKU PROIZVODNjU. DANAS U SVETU NE POSTOJI PROTIVMERA NA TAKVU RAKETU, NITI SREDSTVA ZA NjENO PRESRETANjE

„PROGLAS“:ZAHVALjUJEMO GRAĐANIMA SRBIJE, SVIMA KOJI SU POMOGLI DA DANAŠNjA AKCIJA „ZASTANI SRBIJO“ POSTANE NACIONALNI DOGAĐAJ. ODOLELI SU I PROVOKACIJAMA, PRETNjAMA I FIZIČKIM NAPADIMA REŽIMSKIH PROVOKATORA

IVICA DAČIĆ: VEČERAS SAM OSTAO BEZ SVOG BRATA, PRIJATELjA I SABORCA DRAGANA MARKOVIĆA PALME. HVALA MU ZA SVE ŠTO SMO ZAJEDNO URADILI U INTERESU SRBIJE

PREMINUO DRAGAN MARKOVIĆ PALMA

subota, 23. novembar 2024.

Ћирилица | Latinica

Novi broj

Tema: Svetska ekonomska kriza i Srbija (II)

Prethodni brojevi

Pronađite NSPM na

Tviteru

Nove knjige

Bespilotna letelica američke vojske zvanično je prvi put upotrebljena7. juna 2004. godine, u Južnom Vaziristanu, Pakistan, u akciji eliminisanja neprijateljskih meta. Nek Muhamed, harizmatični dvadesetsedmogodišnji lokalni talibanski vođa, postao je poznat kao taktički genije koji je ne tako davno pre svoje smrti porazio u zapadnim planinama Pakistana brojniju i bolje opremljeniju pakistansku regularnu armiju. Pakistanske vođe, željne osvete, dozvolili su upotrebu svog vazdušnog prostora američkoj vojsci, s obzirom na to da sami nisu imali kapacitete da eleminišu svog opasnog protivnika. U napadu dronova (sleng za bespilotne letelice) poginulo je između 6 i 10 osoba, uključujući i dvoje maloletne dece starosti 14 i 16 godina. Bio je to prvi udar američkih snaga na teritoriji Pakistana. U sledećih deset godina, broj civilnih žrtava će nadmašiti broj ubijenih ''neprijateljskih i legitimnih'' meta.[1] Rat 21. veka, rat dronova je otpočeo.

Bespilotne letelice sa kraja 20. i početka 21. veka

Šta su zapravo bespilotne letelice ili popularno nazvani ''dronovi?'' ''Unmanned aerial vehicles (UAV)'' ili bespilotne letelice se mogu okarakterisati kao pogonski vazduhoplovi koji se održavaju u letu putem vazdušnog potiska i koji mogu biti navođeni bez prisustva posade u njima. Mogu se konstruisati kao potrošni ili za višestruku upotrebu, i mogu leteti bilo da ih pilot daljinskim putem navodi, bilo samostalno.[2]

U upotrebi još od Vijetnama, koristile su se u Zalivskom ratu od strane američkih snaga, kao i u NATO agresiji na SR Jugoslaviju 1999. godine. Za vreme NATO agresije na Jugoslaviju, korišćen je model drona znan kao ''Predator''. Osposobljen za izviđanje i borbene misije (s obzirom na to da je mogao biti naoružan tzv. ''helfajer''[1] protivoklopnim raketama) ipak se nije pokazao u najboljem svetlu. Ukupni gubici su iznosili između 30 i 50 dronova tokom tromesečnog rata.[3],[ 4] Profesionalnost i obučenost pripadnika vojske Jugoslavije, kao i pametna upotreba već zastarelog oružja[2] pokazali su se kao dobitna kombinacija protiv niskoletećih bespilotnih letelica. Svedočanstvo uspešno obavljenog zadatka odbrane zemlje od agresora može se videti u Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu[5].

U vazdušnim udarima u Avganistanu, Iraku i Jemenu korišćeni su dronovi sa ofanzivnim kapacitetima tipa ''MQ-1 Predator'', ''MQ-1C Sky Warrior'', i ''MQ-9 Reaper'', svi proizvedeni od DŽeneral atomiksa. Svi ovi dronovi mogu da se održavaju u vazduhu na visini od preko 7500 metara skoro 40 časova. Standardna borbena oprema "predatora'', najbrojnijeg i najkorišćenijeg drona američke vojske, sastoji se od po dve protivoklopne vazduh-zemlja "helfajer'' rakete i dve kamere, jedne infracrvene i druge obične, koje su u stanju da ''pročitaju'' tablice na kolima sa visine od preko 3000 metara. ''Skaj vorior'' i ''Riper'' su napredne verzije ''predator'' drona, sa poboljšanim karakteristikama letenja, opreme i naoružanja. Zbog teško dostupnog planinskog terena u Avganistanu i Pakistanu, američka vojska i CIA su se sve više oslanjale na udare dronova protiv izabranih meta umesto kopnenih operacija specijalnih snaga koje su često proizvodile gubitke u ljudstvu i tehnici.

Od 2006. do 2007. godine, Bušova administracija je izvela svega dva udara dronovima. Godine 2008. taj broj se povećao na 34 udara. Napadi se uvećavaju dalje pod Obaminom administracijom. Dovoljno je reći da je 2009. godine izvršen 41 udar dronovima, što je broj jednak onom od prethodne tri godine zajedno.[6]

Ipak, zemlja koja je najviše propatila od udara dronova, kako u civilnim žrtvama, tako i u nacionalnom ponosu je nuklearna sila i zemlja koja nije bila u ratu sa Sjedinjenim Američkim Državama – Pakistan.

Napadi bespilotnih letelica u Pakistanu i ''koleteralna šteta''

Prema jednom od izvora koji tvrdi da je nezavisana i neprofitna organizacija posvećena slobodnom novinarstvu (The Bureau of Investigative Journalism), od 2004. do 2013. godine, bilans operacija američkih dronova u Pakistanu je sledeći:

1. Ukupno udara: 381

2. Ukupno udara izvedenih pod Obaminom administracijom (tzv. ''Obaminih udara'' – ‘’Obama’s strikes’’) – 330

3. Ukupno poginulih od udara: 2,537-3,646

4. Ukupno ubijenih civila: 416-951

5. Ukupno ubijene dece: 168-200

6. Povređenih: 1,128-1,557[7]

Druga neprofitna organizacija, New America Foundation, navodi sledeće cifre:

1. Ukupno udara: 370

2. Ukupno poginulih od udara: 2,080-3,428

3. Ukupno ubijenih civila: 1,623 – 2,787

4. Nepoznatih smrti: 199-334[8]

Ono što je zajedničko ovim izveštajima je to da su civilne žrtve brojne. Jedan od razloga zbog kojeg Obamina administracija preko regularne armije i CIA koristi dronove je da bi se ''odbranili od terorista koji predstavljaju dugotrajnu i neizbežnu pretnju američkom narodu''.[9] Kako je Obama naveo u govoru od 23. maja 2013. godine: ''Amerika je rada da zarobi, ispita i sudi teroristima, ali postoje trenutci kada to nije moguće. Teroristi se namerno kriju na teško dostupnim lokacijama, i stavljanje čizama na teren[3] često nije opcija. Zbog toga, kada se Sjedinjene Države suočavaju sa pretnjom od strane terorista u zemlji gde vlada ima mali ili nikakav uticaj, udar dronovima je jedina opcija, i oni su legalni zato što je Amerika u ratu sa Al Kaidom, Talibanima i njihovim pridruženim snagama.''[10]

Dakle, iz ovoga se može zaključiti da je upotreba dronova na teritoriji druge suverene države sa pristankom lokalne vlade ili bez njega legalna jer je Amerika tu pronašla ljude koje smatra svojim neprijateljima i koje je proglasila za teroriste, bez suđenja. Cilj napada dronovima nije da se neprijatelj uhapsi ili onesposobi. Direktni udar ''helfajer'' rakete u stanju je da raznese tenk ili borbeno vozilo. Kada se koristi protiv označene mete, uglavnom pored nje nastradaju i žrtvina rodbina, prijatelji, poznanici, ali i slučajni prolaznici. Nekada umesto skrovišta označene mete biva pogođena bolnica, ili škola. Sjedinjene Američke Države to cinično nazivaju ''koleteralna šteta u ratu protiv terorizma'', termin koji je obilato korišćen prilikom brojnih civilnih žrtava tokom agresije na Jugoslaviju 1999. godine.

Vojna tajna: od udaljenih dželata do nevidljivih žrtava

Nedužne žrtve udara dronova su očigledne, to je civilno stanovništvo. Žene, deca, muškarci – udar rakete ne pravi razliku. Ali, šta je sa drugom stranom? Dronovi još uvek nisu svesni roboti, njima upravlja čovek. Ko su ti ljudi koji sede za komandama dronova, koji nadgledaju svoje žrtve danima, nedeljama i mesecima da bi ih uništili u deliću sekunde, koji često upoznaju čitav svet, ljude, porodicu oko žrtve? I da li takav način ratovanja ostvalja posledice po njih? Odgovor na ova pitanja stigao je relativno skoro, u oktobru 2013. godine.

''Godine nišanjenja raketa na ljude sa druge strane sveta ostavile su Brendona Brajanta (Brandon Bryant ) slomljenim čovekom''. Ovo su reči kojom počinje ispovest bivšeg operatera dronova (“drone operator”), kako se takvi vojnici zvanično nazivaju. Brajant opisuje kako je izgledalo kada je prvi put ubio nekoga, ispalivši ''Helfajer'' raketu na grupu od troje ljudi, posmatrajući sve to kroz infra-crvenu kameru: ''Dim se razišao, i tu su delovi dvojice ljudi oko kratera. I tu je taj čovek tu, nedostaje mu njegova desna noga iznad kolena. On je drži i kotrlja se okolo, dok mu krv šiklja iz noge, i ona je vrela. Njegova krv je vrela. Ali kada krv padne na tlo, počinje da se hladi, lokva krvi se brzo hladi. Trebalo mu je dugo vremena da umre. Samo sam ga gledao. Gledao sam ga kako postaje iste boje kao zemlja na kojoj je ležao.''[11],[12]

Da udaljenost ne igra nikakav efekat pri oduzimanju ljudskog života, svedoči vojnik vazduhoplovnik snaga Slim[4] koji je sedeo između 10 i 12 časova u hladnoj i mračnoj sobi negde u Arizoni, posmatrajući ekrane koji su prenosili vazdušne snimke uživo iz Avganistana: ''Ljudi misle da mi sedimo ovde sa džojsticima i da igramo video igre, ali to jednostavno nije tačno. Ovo su stvarne situacije i stvarni oružani sistemi. Jednom kada ispalite raketu, ne možete da pritisnete dugme za ''učitavanje natrag'', kako bi ste vratili ljude u život. U video igricama, igrači retko uspostave ljudsku povezanost sa likovima na njihovim ekranima, ali operatori Predator dronova često nadgledaju svoje mete nedeljama ili mesecima pre nego što ispale raketu. Dok je neprijatelj neprijatelj, vi i dalje razumete da su oni stvarna osoba. Ugasiti ljudski život, veoma je lična stvar. Iako fizički mi ne osećamo pet čula kada napadnemo metu, za razliku kako bi to osetio pešadinac, prema mom iskustvu, emocionalni udarac operatera je jednak. Takođe, stres koji je prouzrokovan dugim radnim vremenom povremeno se preliva i na lični život operatera dronova.

Deo problema je nedostatak odvojenosti između posla i kuće. U tradicionalnom ratovanju, rečeno je da socijalnu (društvenu) podršku koju dobijate od vaše jedinice, da je ona kao porodična. U svetu dronova, drugačiji je način vođenja rata. Svaki dan vi se prebacujete napred i nazad – možda ste u bici tokom dana, i potom idete kući vašoj porodici uveče. Balansiranje porodičnog života sa stresom sa posla prouzrokuje porodične tenzije. Potreba za dekompresacijom je ogromna, ali problem je u tome što ne možete da pričate o svom poslu, šta ste videli ili šta ste uradili, zbog bezbednosti. Uskoro, vaše supruge ne razumeju zašto je to tako i kreće trvenje. Iz mnogo pokušaja, želeo sam sve da ispričam svojoj ženi, ali sam znao da to ipak ne mogu da uradim, zato smo se uglavnom fokusirali na to kako je njen dan prošao. Nepotrebno je reći da nisam dobio šansu da se dekompresujem, i to je vodilo ka mnogo nagomilanog stresa. ''[13]

Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) (engl. post traumatic stress disorder) je vrsta anksioznosti kao posledica psihološkog izlaganja stresnim doživljajima, koji uključuju smrtnu opasnost, ozbiljne fizičke povrede ili pretnju fizičkom integritetu osobe, koje ta osoba doživljava krajnje traumatično.[14] S obzirom da bilo koja vojska na svetu nikada neće u potpunosti priznati koliko njenih pripadnika pati od nekog nedostatka, teško je reći koliko zaista operatera dronova, bivših i sadašnjih, pati od nekog oblika PTSP-a. Ipak, očigledno je da ovi ''ratnici od kuće'' trpe slične psihološke probleme kao i njihovi saborci koji su na terenu. Svakim novim ubistvom, i sam dželat postaje jedna od žrtvi ''Obaminog rata''.

Tom DŽunod (Tom Junod), američki novinar, u svom članu ''Smrtonosno predsednikovanje Baraka Obame'' (The Lethal Presidency of Barack Obama), sumirao je ceo ovaj rat u sledećem pasusu:

''Vi niste prvi predsednik sa moći da ubija pojedince. Ali vi ste ipak prvi predsednik da se koristite tim pravom u masovnoj upotrebi. Nasledili ste moć od DŽordža V. Buša kao jednu od nekoliko odgovora na terorizam. Prenećete je dalje na Vašeg naslednika kao jedini odgovor, i kao primer kako se ona koristi. Vaša administracija je posvetila više vremena i energije oko toga da ispriča priču o ciljanim ubistvima, nego što je koristila da ispriča o bilo kojoj vašoj unutrašnjoj politici, uključujući i zdravstveni sistem. Kao da i sami shvatate da više od bilo koje druge politike, Smrtonosno Predsednikovanje će viti vaša zaovstavština''.[15]

Izvinjavamo se autoru teksta, gospodinu Aleksi Filipoviću, kao i Nebojši Tamindžiću, zbog toga što je tehničkom greškom došlo do pogrešnog potpisivanja autora.

Literatura:

[1] The Bureau Of Investigative Journalism, “The Bush Years: Pakistan Strikes 2004-2009”
http://www.thebureauinvestigates.com/2011/08/10/the-bush-years-2004-2009/