Obama - najgori predsednik u istoriji?

U međunarodnoj štampi, Obama je bio predstavljen kao jedna vrsta mesije, kao čovek nade, kao neko ko bi mogao da oslobodi Ameriku od njenog prvobitnog greha rasizma, i ko bi pokrenuo reforme zarad humanizacije sistema, polazeći od zdravstva. Dve godine nakon kraja njegovog drugog mandata, jedan se naslov ističe na glavnim naslovnim stranama američkih glasila, uključujući Washington Post, New York Times i sajt CNN-a – „Obama je najgori predsednik od Drugog svetskog rata“. To potvrđuje istraživanje Kvinipek univerziteta (Quinnipiac University).

To je rekao i aktuelni američki predsednik Tramp, 12. septembra 2012. godine, dan nakon katastrofe u Bengaziju, odnosno ubistva američkog ambasadora Kristofera Stivensa. „Obama će da se spušta do toga da bude smatran najgorim predsednikom u istoriji, po mnogim pitanjima, ali iznad svega, u pogledu spoljne politike“ – tvitovao je tada preduzetnik, čak ni kandidat za izbore 2012. godine. Ideja da bi Obama mogao da bude upamćen kao najgori predsednik kružila je, kao što se moglo i predvideti, samo među republikancima. Dva konzervativna autora, Met Margolis (Matt Margolis) i Mark Nunan (Mark Noonan) posvetili su niz knjiga temi „150 razloga zbog kojih je Barak Obama najgori predsednik u istoriji“, 2013. godine (godinu dana nakon njegovog reizbora...). Među razlozima katastrofe, pripisanim tadašnjem reizabranom predsedniku, nabrojali su – budalasta zloupotreba novca poreskih obveznika, svađalački stil vladanja, njegova sramotna uzurpacija Ustava, njegovi skandali i politički neuspesi u otadžbini i inostranstvu, njegovo proširenje, bez presedana, moći vlade“. Sve u svemu, sve omiljene teme američkih konzervativaca. Ali, sveukupno, tada se govorilo da je reč o mišljenjima njegovih političkih neprijatelja i kritičara, i da je naprotiv, drugačije mišljenje većine koja ga je ponovo izabrala uz punu podršku. I potom se takođe govorilo – ,,zar se može porediti sa DŽordžom Bušom (mlađim)“ – koji se u svim tadašnjim istraživanjima plasirao kao najgori predsednik u istoriji naspram kojeg je Obama bio spasitelj.

Ipak… dve godine nakon završetka drugog mandata demokratskog predsednika, sa naknadnom pameću ali još uvek svežom memorijom, istraživanje Kvinipek univerziteta potvrđuje – 33% ispitanika tvrdi, da je Obama bio najgori predsednik od Drugog svetskog rata, čak više od Buša koji je skupio nekih 28%, i zauzima drugo mesto na listi najgorih predsednika Amerike. Na pozitivnoj listi, koja se tiče najboljih predsednika, Obama je poslednji sa svega 8% ispitanika. Najbolji nakon rata je Ronald Regan sa 35% . Iza njega je Bil Klinton sa duplo manjim odobravanjem u odnosu na Regana (18%), i sledi ga DŽon Kenedi, druga mitska figura, koja je međutim skupila svega 15%.

DŽordž Buš (mlađi) bio je najviše omrznut (pre nego što je došao Obama) jer je povezivan sa dva velika neuspeha – Irakom i ekonomskom krizom. Uprkos svojoj popularnosti, skoro jednodušnoj, nakon 11. septembra, i reizbora 2004. godine, na kraju njegovog drugog mandata, podrška je isparila. Nema milosti za gubitnike, takva je logika. Ali, Obaminio ime nije povezivano sa bilo kojim porazom posebno. Takođe, njegov ekonomski program, iako mnogo osporavan od konzervativaca, uvek je posmatran kao jedan spasonosan izlaz, skoro pa prinudan, iz velike recesije 2008. godine. Danas, sa naknadnom pameću, 55% Amerikanaca ne odobrava njegov rad u ekonomiji, ali iznad svega, njegovu spoljnu politiku (57% ispitanih) i Obamaker (58%).

Spoljna politika Obame povezuje se sa – arapskim prolećem koje je posle postalo islamska zima. Ubistvom, koje je ostalo nekažnjeno, Kristofera Stivensa u Bengaziju. Krizom u Siriji, kojom se sasvim loše upravljalo, i koja je dovela do rađanja Islamske države. Sa politikom intervencija koje su vođene iza leđa saveznika, koji su posle to ispaštali sa lošim posledicama. Sa obnovom ruske vojne moći i obnovljenim globalnim rivalstvom Rusije sa SAD, koje nije viđeno još od Hladnog rata. Sa migrantskom krizom. Sa napuštanjem starih saveznika, poput Velike Britanije i Izraela. Sa sporazumom oko iranskog nuklearnog programa, jednim od najnepopularnijih i nejnedelotvornijih. Na unutrašnjem frontu, Obamaker, ponos i dika demokratske administracije, uzrokovao je niz konflikata, zbog polisa osiguranja koje su trebalo da sadrže takođe abortus i kontracepciju, što je isprovociralo epske pravničke bitke. I ne samo konflikte – čak su i demokrate bili prinuđeni da priznaju, da je Obamaker povisio troškove u zdravstvu.

Utvrđivači činjenica (fact checkers) dure se – zašto da se meri popularnost poslednjeg predsednika, na kojeg je sećanje još uvek sveže, i zašto da se ne rade dugoročnije i hladnokrvnije analize? I kako ih izvesti? Galup, najslavnija institucija za ispitivanje javnog mnenja ima vrlo interesantna istraživanja, poput prosečnog procenta saglasnosti sa predsednicima od Drugog svetskog rata do danas. Prosečna stopa saglasnosti (odobravanja, prim. prevodioca) je dakle srednja vrednost odobravanja delovanja predsednika u ispitivanjima javnog mnenja od prvog dana medenog meseca do poslednjeg dana ogorčenja. Rezultati su nešto drugačiji, interesantni ali jednako neprijatni za Obamu. U stvari, najgore od svih je prošao Hari Truman, upravo onaj koji je pobednički okončao Drugi svetski rat sa prosečnom stopom odobravanja od jedva 45,4%. Neznatno bolje od njega plasirali su se DŽimi Karter sa 45,5% i DŽerald Ford 47,2% koji je povezivan sa porazom u Vijetnamu. Potom sledi Obama sa prosečnim procentom saglasnosti 47,9%. Nije baš najgori, ali je jedan od četvoro poslednje plasiranih od ukupno 12 tokom istorije nakon Drugog svetskog rata.

Preveo sa italijanskog: Nebojša Vuković

Izvor: http://www.lanuovabq.it/it/obama-il-peggior-presidente-della-storia