O državnom interesu i grčko–srpskom prijateljstvu

(Povodom informacija o priznanju Kosova od strane Atine)

Pročitao sam u „Katimeriniju“, validnom mediju koji stoji iza informacija koje objavljuje, da Atina razmatra priznavanje Kosova.

Dva su razloga koji su grčke vlade sprečavale da se na ovaj korak odluče. Prvi se odnosio na podudarnost kiparskog slučaja sa kosovskim. Gore navedeni članak ističe da je čitav slučaj pravno razmotren i da sa te strane ne postoje problemi, odnosno povezanost (držim se zvaničnih izjava).

Drugi je politički. Atina je izlazila u susret želji Beograda u nadi da će takvo razumevanje suzbijati turski uticaj na Balkanu, a naročito u Srbiji.

Postoji turski uticaj u Srbiji, čak i u tamošnjim medijima, koji vlada ove zemlje ne samo da ne pokušava da ograniči, već i podstiče. Time je nestao i drugi razlog za nepriznavanje Kosova

Članak tvrdi da postoji turski uticaj u Srbiji, čak i u tamošnjim medijima, koji vlada ove zemlje ne samo da ne pokušava da ograniči, već i podstiče. Time je nestao i drugi razlog za nepriznavanje.

Ako tako stoje stvari -  a bojim se da tako stoje – grčka vlada bi povukla dobar potez. Čak i Srbi nas uzimaju zdravo za gotovo.

Ipak, prilikom ovog priznanja treba biti pažljiv i metodičan. Priznati, ali i nešto dobiti od Albanaca. Da ustupak ne bude bez dobijanja nečega zauzvrat.

Više od 20 godina poznajem Srbiju i srpski narod. Od 1988, kada počinju nemiri na Balkanu, pa sve do 2008. kada Kosovo proglašava nezavisnost, ispratio sam sve balkanske ratove i doživeo jedinstvena iskustva. Uveren sam da, na nivou naroda (kako grčkog tako i srpskog), postoji duboko prijateljstvo koje je odolelo iskušenjima svih ovih godina, te se i produbilo. Prijateljstvo koje je na nivou crkava još je značajnije.

Na državnom nivou, stvari su ipak dosta hladnije. Srbi su tražili manifestacije grčke državnepodrške na način kakva je i ona narodna, dok su grčke vlade, shodno svojim analizama i međunarodnim obavezama, u pojedinim situacijama bivale uzdržanije. To ne znači da odnosi nisu bili dobri, već da nisu u celosti imali razmere istih takvih odnosa dvaju naroda.

Ovakva se ravnoteža nije osetila na međunarodnom polju. Čak i samoinicijativno prisustvo nekolicine Grka u Srebrenici (pod uslovom da je postojalo, pošto o toj temi nemam neposrednih saznanja), bilo je predmet izjašnjavanja zvanične grčke politike širom sveta.

Mišljenja sam da je blizina i stepen grčko – srpskih veza onoga doba bila dobra stvar, kako na državnom, tako i na nivou društava i građana.

Grčki građani i Grčka izražavali su opredeljenost ka miru i vrednostima čovečnosti. Ipak, stavovi toga vremena imali su i svoju političku dimenziju, zasnovanu na sledećim temeljnim tačkama:

1. Izbeći stvaranje osovine muslimanskih zemalja
2. Suzbiti velikodržavne projekte Velike Albanije, Velike Srbije ili Velike Bugarske
3. Izbeći stvaranje nezavisne muslimanske države u Evropi (Bosne). Zbog toga i nisam toliko protivan Dejtonskom sporazumu kojim je današnja BiH stvorena. Ta je država nefunkcionalna – funkcionišu samo njeni konstituenti (srpski i hrvatsko–muslimanski).
4. Izbegavanje širenja sukoba po Balkanu. Po ovom pitanju bilo je čak i grčko–turske saradnje.

Uopšteno govoreći, od početka nestabilnosti na Balkanu pa do danas, postoji uverenje o grčko–srpskom prijateljstvu. Istorijski, nisam se u tako nešto uverio. Postoje slučajevi kada su se interesi dvaju naroda poklapali i oni kada nisu.

Srbi, kao narod i kao državni činilac, imaju jednu vrstu arogancije koja je istrajavala tokom SFRJ

Srbi, kao narod i kao državni činilac, imaju jednu vrstu arogancije koja je istrajavala tokom SFRJ. I to ne samo unutar te zemlje, u okviru koje je Tito pokušao da srpske celine izdeli u više republika kako bi srpski nacionalizam kontrolisao, već i širom regiona.

Činjenica da se Tito isprečio Staljinu davala je prestiž i njemu i zemlji kojom je upravljao. On se dodatno vinuo u visine činjenicom da je stajao na čelu tzv. Trećeg sveta, ali i kroz kulturu, odnosno zapaženu proizvodnju političke teorije Jugoslovena nakon Drugog svetskog rata. Taj je prestiž oblikovao svest svih naroda Jugoslavije, ali posebno Srba.

Prema Grčkoj su se, kako Srbija neposredno nakon Velikog rata, tako i Jugoslavija nakon Drugog svetskog rata, ponašale kao prema zemlji kojom mogu da manipulišu.

Grčka se nakon 1922. sa svojim granicama (koje su definitivno utvrđene 1948. priključenjem Dodekanskih ostrva) nalazila naspram turske „mase“ sa jedne, i ujedinjene, jake Jugoslavije sa druge strane.

Raspad Jugoslavije doneo je strašne nevolje narodima koji su je činili, ali je i stvorio novu i za Grčku povoljniju geopolitičku ravnotežu. Čak i u onim trenucima rata na prostoru Jugoslavije kada je grčko–srpsko razumevanje i slaganje bilo na vrhuncu, bilo je stalnih pritužbi srpskih političara na račun Grčke.

Moj prijatelj koji je tom sastanku prisustvovao, ispričao mi je kako je Micotakis, kada se susreo sa Milošević, istom ponudio da ukoliko ima neku poruku za SAD, da mu istu poveri te da je, zbog svojih dobrih kontakata tamo, u situaciji da mu pomogne. Miloševićev odgovor bio je da ima dobre odnose sa SAD i da mu nisu potrebni posrednici.

Poštovanje i zanimanje Srbije za stavove Atine je minimalno

Vratimo se sadašnjem trenutku. Padom Miloševića, nove vlasti nastojale su da pobošljaju svoje odnose sa Turskom, uzimajući Grčku zdravo za gotovo. Sećam se i karakterističnih izjava tadašnjeg Predsednika Skupštine koje su uznemirile Atinu. Tih godina napravio sam i dokumentarac o Srbiji i tom prilikom posetio Beograd. Pitao sam ga za te izjave i dobio odgovor da su pogrešno protumačene. Standardni diplomatski odgovor.

I po pitanju Skoplja i tzv. Makedonije (Titove tvorevine) Srbi su zahtevali da Grčka ne menja stav po pitanju Kosova a da oni ovu državu priznaju pod imenom Makedonija.

Sve ovo imajući u vidu, Atina mora da se drži politike nacionalnog interesa i ne sme da odaje utisak zemlje koju iko može uzimati zdravo za gotovo čak i onda kada taj neko kada menja svoju politiku prema njoj. Poštovanje i zanimanje Srbije za stavove Atine je minimalno. I dalje se drže velikodržavne predrasude.

Odnosi između društava treba da ostanu bliski, ali kod onih između država prioritet ima nacionalni interes.

(Izvor: https://infognomonpolitics.gr/2021/07/pantelis-savvidis-peri-ellinoservikis-filias-proechei-to-kratiko-symferon/)

(Autor je novinar Radio televizije Grčke i urednik emisije „Istraživanja“ koja se više od 20 godina bavi balkanskim pitanjima)

(NSPM)