Novi rat u pesku Sahare – Mali pred raspadom

Tuarezi, pustinjski nomadski narod, već hiljadama godina naseljava surove predele Sahare. Oni su poznati pod imenom „plavi narod“ usled izrazito plave boje njihovih odora. Ovaj narod se u potpunosti prilagodio teškim uslovima života u nepreglednim pustinjama Sahare tako da je uspeo da opstane živeći među pustinjskim dinama. Kao i Kurdi, Tuarezi naseljavaju teritorije nekoliko afričkih zemalja ali čini se da se u toku svoje duge istorije nikada nisu sreli sa težom situacijom.

Tuarezi žive u Libiji, Maliju, Nigeru, Alžiru i Burkini Faso. Rat u Libiji je teško pogodio pripadnike ovog naroda jer su podržavali libijskog vođu Moamera Gadafija koji je surovo mučen i likvidiran nakon višemesečnog rata i bombardovanja zemalja Zapada. Nakon propasti libijske džamahirije i nakon poraza njene armije čije redove su popunjavali i pripadnici Tuarega, plavi narod je bio prisiljen da napusti svoja vekovna staništa u Libiji jer su bili proganjani i ubijani od strane raznih milicija i drugih plemena u haosu i anarhiji koji je usledili nakon Gadafijevog pada.

Tuarezi suočeni sa progonom i etničkim čišćenjem u postgadafijevoj Libiji, povodom čega su Zapad i čitava međunarodna zajednica ostali nemi, spas su potražili u susednom Maliju. Tuarezi su sa sobom iz Libije poneli i veliku količinu naoružanja tako da su brzo porazili slabašne vojne trupe države Mali i u prirodnoj borbi za opstanak osnovali su na severu Malija početkom ove godine nezavisnu državu Azavad koju su proglasili svojim utočištem.[1]

Azavad je ogromna država veličine Francuske i ovo područje je bogato zlatom, naftom i drugim rudnim bogatstvima, što ga čini jako primamljivim za Zapad i multinacionalne kompanije. Naravno i Kina ima interesa u ovoj oblasti jer ova zemlja sve više širi svoj uticaj u Africi. I u ovome se krije ključni faktor zašto je Zapad toliko zainteresovan za sukob u Maliju. Zapadne multinacionalne kompanije ne bi želele da Mali bude nestabilan ali isto tako pokušavaju da Kinezima uskrate pristup ogromnom bogatstvu koje se krije pod peskom Sahare. Francuska se zalaže za vojnu intervenciju protiv Tuarega na severu Malija i pokušaće da dobije saglasnost za vojnu akciju u UN.[2] Interesantno je da  u svetlu gore pomenutog SAD i Francuska iz Avganistana šalju bespilotne letelice u Mali koje će izviđati situaciju na terenu.[3]

Da stvar bude još gora po narod Malija vojska je izvršila vojni udar i sa vlasti je zbacila dosadašnjeg predsednika Malija Amadou Toumani Tourea. Za vođu zemlje proglasio se kapetan Sanago koji je predvodio udar vojne hunte. Razlog za vojni udar nalazio se u tome što predsednik nije bio u stanju da suzbije pobunu Tuarega na severu zemlje. ECOWAS-a (Ekonomsko udruženje zapadnoafričkih zemalja) na sednici donelo je odluku da se u Mali pošalju vojne trupe ali je kapetan Sanago odbio taj predlog. On je pri tome izjavio sledeće: “Sve odluke donete u Abidžanu donete su bez konsultacije s nama. Ne slažem se s dolaskom vojnika iz bloka ECOWAS. Nijedan strani vojnik neće stupiti na teritorij Malija bez našeg odobrenja".[4]

ECOWAS plan, koji je odobrila i Afrička unija, predviđa 3300 vojnika za kopneni napad kojim bi se od islamista povratio sever Malija. Očekuje se kako će kopnenom napadu prethoditi strateški zračni udari američkih i francuskih zračnih snaga na tri najvažnija grada, s ciljem izbacivanja MUJAO i drugih islamističkih organizacija povezanih s al-Kaidom. Međutim, pravi cilj ove intervencije biće zaštita interesa zapadnih zemalja u ovom prebogatom područiju.

Vojna hunta odlučila je predati vlast u ruke civilnoj privremenoj vladi na 40 dana, pod uslovom da se nakon tog roka održe nacionalni izbori. No predstavnici ECOWAS bloka imaju drugu zamisao - traže da se tranzicijskoj vlasti daju čak 12 meseci do idućih izbora.

"Odlučili smo da tranzicijski period bude 12 meseci, nakon čega će uslediti predsednički izbori", poručili su predstavnici 15 zemalja sa sastanka u Abidžanu.

Još gore po Tuarege predstavlja činjenica da se s njima sukobljavaju radikalni islamisti i afrički ogranak al-Kaide. Tuarezi se sada suočavaju sa trostrukim neprijateljem, to je vojska Malija, radikalni islamisti i Zapad koji će gotovo sigurno vojno intervenisati u Maliju i to protiv Tuarega koji se bore za sopstveni opstanak pod izgovorom da se prekine nasilje i krvoproliće a zapravo radikalni islamisti čine nasilje prema pripadnicima Tuarega. Izveštaji govore da su radikalni islamisti primorali vlast u Azavadu da uvede šerijatsko pravo što je protivno tradicionalnom načinu života Tuarega. U ovim sukobima čini se da oni gube i da radikalni islamisti sve više šire svoj uticaj u Azavadu. Islamisti su preuzeli kontrolu nad glavnim gradom Azavada Gaom i čini se da su u strateškoj prednosti.[5]

"Islamisti su upadali u kuće i hapsili žene koje nisu nosile velove", rekao je neimenovani sagovornik. Iz medicinskih izvora AFP je doznao kako su žene zatvorene u ispražnjenoj zgradi jedne banke. AQIM je najavila nastavak čistki u gradu koji kontrolišu zajedno s Ansar Edineom, rekavši kako ih "niko ne može sprečiti u tome". AQIM i MUJAO[6] nametnuli su brutalan oblik šerijatskog prava u područja pod svojim nadzorom, što uključuje kamenovanje nevenčanih parova, odsecanje ruku kradljivcima, bičevanje onih koji piju alkohol i zabranu sviranja i slušanja muzike.[7]

Ne možemo se oteti utisku da tzv. radikalni islamisti i afrički ogranak al-Kaide ponovo kao i u slučaju Libije ratuju po nalogu Zapada. Ovo ne bi bio prvi put da Zapad svoje nazovi neprijatelje koristi radi postizanja sopstvenih geostrateških i ekonomskih ciljeva. I u Libiji je takođe bio slučaj da su se regularnim trupama suprotstavljali tzv. pobunjenici a zapravo teroristi al-Kaide po nalogu Zapada na šta je pokojni libijski vođa Moamer Gadafi i upozoravao. Sličnu situaciju imamo i u Siriji gde se protiv regularnih vladinih trupa bore teroristi i banditi iz svih krajeva Srednjeg istoka. SAD i Zapad igraju dvostruku igru. Oni se deklarativno bore protiv radikalnog islamizma ali u stvarnosti logistikom i naoružanjem upravo podržavaju razne islamističke frakcije kada je potrebno svrgnuti neki nepodobni režim i ostvariti sopstvene interese.

Dok se vojni stratezi Francuske, Španije, Italije i Poljske spremaju za invaziju na severu Malija Tuarezi se bore za sopstveni opstanak. Međunarodne bezbednosne agencije izjavile su da situacija na severu zemlje “predstavlja potencijalnu opasnost za bezbednost zapadnih zemalja i njihovih interesa”,[8] a svi mi vrlo dobro znamo šta ovo znači.

EU bi trebalo da obezbedi od 200-400 vojnika koji navodno ne bi učestvovali u borbama već bi samo bili prisutni kako bi obučili vojnike Afričke unije koja bi u Mali poslala 3000 vojnika. Dakle, bez obzira što trenutni glavnokomandujući snagama vojske Malija kapetan Sanago odbija učešće vojnika Afričke unije do intervencije će sigurno doći do proleća čime će se obezbediti očuvanje interesa zapadnih zemalja na području bogatom zlatom i naftom.