Novi evropski građansko-rasni rat

Treba priznati da usijanost strasti u reportažama iz Evrope na temu migranata svakim danom raste. Izbeglički logori u Italiji i Grčkoj su prepuni i tamo se već beleže tuče. Balkanske države teže istovremeno da se otarase migranata što brže u Austriju i Nemačku, i podignu ograde, kako bi makar nekako umanjile priliv novih. Slabo pomaže.

Stvar je došla dotle da se poziva armija radi zaštite granica. Istina, do sada, niko jasno ne može da označi granice njenih punomoćja, naročito kod upotrebe oružja. Periodično po Evropi se prokotrljaju demonstracije podrške pravima izbeglica, što dodatno unosi nejasnoće u ovaj proces.

Stvar je došla dotle da se poziva armija radi zaštite granica. 

Na fonu mnogobrojnih, veoma emotivnih slika sa dečakom koji je nastradao na moru, čuju se i drugi glasovi koji uveravaju da migranti ne predstavljaju bilo kakvu pretnju Evropi. Kako se saopštava, za proteklih šest meseci u Evropu je stiglo 350 hiljada izbeglica, što čini svega 0,047% od njenog stanovništva (742 miliona ljudi 2013. godine). Tobože, biće sve dobro, Evropi sveža krv može samo da koristi, a svi alarmistički razgovori su neosnovani. Hajde da pokušamo da razjasnimo tu stvar.

Na prvi pogled, oba broja su istinito saopštena. Iako je tačan broj nelegalnih migranata nepoznat, ipak, čak i najpesimističnije, što znači, očito preuveličane prognoze, govore o prilivu od oko 1,5-2 miliona izbeglica u celini do kraja 2015. godine, od čega 800 hiljada u Nemačku. Čime može suštinski da naškodi Evropi 0,5 % ilegalaca godišnje?

Ipak, trebalo bi slično upoređivati sa sličnim. Makar i zbog toga što nisu svi od 742 milona žitelja Evrope Evropljani. Mi smo nekako, malo pomalo, navikli da smatramo, na primer, da Nemačku naseljavaju Nemci, Francusku Francuzi, a Belgiju Belgijanci. Zato pola procenta ilegalaca izgleda kao sitnica. Ali, realno stanje stvari izgleda nešto drugačije. Prema podacima za 2013. godinu, udeo stranaca u stanovništvu Evrope već čini oko 8,5%. U Francuskoj – 5,9%, Italiji – 7,9%, Nemačkoj – 9,1%, Austriji – 11,2%, i Švajcarskoj – 22,8%. Na taj način, produžavanje spoljnog priliva u sadašnjim razmerama, već za tri do pet godina, dovelo bi do toga da svaki deseti Evropljanin bude pridošlica.

Uostalom, stvarnost je još složenija. U Nemačkoj je 2011. godine bio sproveden, na preskok, popis stanovništva (Census 2011), koji se, bez obzira na svoju ,,površnost”, dotakao svakog trećeg žitelja zemlje. Stekla se vrlo temeljna i podrobna trenutna demografska fotografija Nemačke. Skupljene informacije do dana današnjeg donose mnoštvo ne baš prijatnih otkrića.

Na primer, pokazalo se da u zemlji živi 18,9% Nemaca sa stranim korenima. Od njih, otprilike trećina, koja je stekla nemačko državljanstvo, jesu bivši došljaci iz Turske, sa Bliskog istoka i iz Afrike. Prema tome, tih 800 hiljada ilegalaca koji se probijaju ka severu kontinenta neće se naći u Nemačkoj sami, već će se pridodati na 2,5 miliona onih koji tu prebivaju po raznim osnovama, čekajući državljanstvo – Turcima, 280 hiljada došljaka iz Severne Afrike, 70 hiljada izbeglica iz Irana, 186 hiljada bivših građana zemalja Bliskog istoka. Samim tim ispada da broj, ako se može tako reći, ,,nemačkih Arapa” ili ,,arapskih Nemaca” u Nemačkoj već iznosi pet miliona, a zajedno sa onima koji sad beže i onima koji su se već snašli i imaju bilo kakav legalni boravišni status, to izlazi na 8-9 miliona ili 11,25% stanovništva zemlje.

U isto vreme treba se prisetiti rezultata sociološkog istraživanja Deutsch-Türkische Lebens — und Wertewelten 2012, koje je sproveo berlinski Institut javnog mnjenja INFO GmbH. Anketa je obuhvatala ,,Turke koji žive u Nemačkoj“ (TiD — Türkenin Deutschland) u uzrastu od 15 godina pa naviše. Od njih, 27% se rodilo u Nemačkoj, a 39% živi u zemlji ne manje od 30 godina. I tako, svega njih 15% je nazvalo Nemačku svojom domovinom (2009 – 21%, 2010 – 18%), dok je za njih 38% domovina Turska, a za 45% obe zemlje istovremeno.

Koliko god se prisećali toga kako je Evropa u svojoj istoriji uspešno preživela nekoliko talasa migracija, ipak postoje svi razlozi da se govori o tome da je evropski lonac za topljenje danas potpuno obustavio svoj rad. Tokom više od dve decenije, Evropa više ne asimiluje došljake iz drugih kultura i tradicija. Tako je 62% ispitanih ,,nemačkih“ Turaka izjavilo da se najprijatnije oseća samo u društvu Turaka, a praktično svaki drugi (46%) izrazio je nadu da će vremenom u Nemačkoj muslimana biti više nego hrišćana. Četvrtina ispitanih muslimana (24%) u uzrastu od 14 do 32 godine bez nemačkog državljanstva nema nameru da se integriše u nemačku ili evropsko-hrišćansku kulturu, i smatraju nasilje prirodnim načinom zaštite svoje kulture i religije. Čak i među onima koji su stekli državljanstvo takve poglede deli ne manje od 15% ispitanih, a ako uračunamo i te koji dele to mišljenje delimično, onda je to 48%.

Čak i među onima koji su stekli državljanstvo, takve poglede deli ne manje od 15% ispitanih, a ako uračunamo i te koji dele to mišljenje delimično, onda je to 48%.

Ali to još nije sve. Najneprijatnijom se pokazala statistika o demografiji, kako opšta, tako i u delu koji se tiče korelacije između starosedelaca i došljaka. Kao što je poznato, Evropa stari. Natalitet je opao do 1,4 deteta na jednu fertilnu ženu, a udeo žena koje uopšte nemaju decu dosegao je 30%.

Rezultat toga je da se stanovništvo Nemačke već pet godina uzastopno smanjuje prosečno za 200 hiljada godišnje. Najočiglednije je to na polno-starosnoj piramidi Nemačke. Ako se 1950-ih godina, u zemlji rađalo oko 1,5 miliona dece godišnje, 2014. godine rodilo se svega 800 hiljada. Pri tome je natalitet u porodicama imigranata neevropskog porekla za 2,5 puta veći od onog u tradicionalno nemačkim porodicama.

To znači ne samo zamenjivanje autohtonih Nemaca pridošlicama već to vodi ka zameni tradicionalnih predstava i vrednosti koji leže u osnovi društva i države. U celini, uočavaju se dva suprotna procesa.

Svako novo pokoljenje Evropljana, naslednika autohtonih Evropljana, sve manje i manje ceni tradiconalne kulturne, religiozne i moralno-etičke vrednosti predaka, samim tim potkopavajući i podrivajući osnovu, u ovom slučaju nemačke, kao i evropske civilizacije u celini. U njoj je svake godine sve manje konformističkih osnova i sve više individualizma i raznovrsnih alternativnih talenata, uzdignutih do kategorije norme. Umesto porodice od mame i tate, roditelj br. 1 i roditelj br. 2. Umesto porodičnih i društvenih vrednosti, trijumf individualizma. Umesto društva – multikulturalizam. Čak i u oblasti religije vode se debate oko pitanja – zašto je Bog u Bibliji muškog roda? Predstavnici feminističkog pokreta to smatraju obeležjem seksizma. Ko je odlučio da je Bog muško? Bog može biti i žensko!

Zar se treba čuditi tome da migranti u Evropi žele da steknu samo korist, i kategorički ne žele da poprime njene vrednosti koje izgledaju kao prava dekadencija. Znatan deo njih, čak i najumerenijih, u političkom životu većinom podržava partiju Zelenih i raznovrsne anarhističke i populističke pokrete. To jest te snage čija su dejstva većinom usmerena na rušenje evropskog modela države i društva.

Treba se prisetiti da u svakoj zemlji, poredak ne određuje svo stanovništvo, već njegov aktivni deo, odnosno ljudi u uzrastu od punoletstva (od oko 20 godina) pa do 50-55 godina. Takvih je u Nemačkoj svega 42 miliona, od kojih je udeo, da tako kažem, ,,muslimanskih Nemaca“ dostigao 6,5 milona ljudi, ili 15,47%. Dodavanjem na njih još 0,8 miliona izbeglica, taj udeo ide do 18-19%.  Pored toga, tih ,,skoro milion“ su nosioci druge kulture, koji su apsolutno ubeđeni u to da su Evropljani dužni da ih izdržavaju i prihvate njihove kulturne i religiozne osobenosti.

Pri tome treba uzeti u obzir, da je tradicionalna evropska kultura zasnovana na primatu individuuma nad grupom, manjine nad većinom, dok je arapska kultura čvrsto kolektivistička, gusto sastavljena oko religioznih vrednosti islama. Ona već osvaja umove i duše ukoliko se sudi po rastućem broju Evropljana nearapskog porekla koji prihvataju islam, a takođe po bujici dobrovoljaca koji ratuju za Islamsku državu. U predstavama tih ljudi nema mesta za bilo kakvu kulturnu raznolikost. Tako 25% anketiranih ,,nemačkih muslimana“ u istraživanju INFO GmbH smatra ateiste manje vrednim ljudima (minderwertige Menschen). One autohtone Evropljane koji sad u Londonu, Hamburgu i Kopenhagenu učestvuju u akcijama podrške izbeglicama uskoro čekaju velika i neprijatna otkrića. Ne treba isključiti da će za deset godina i oni sami negde postati izbeglice.

Tako, one autohtone Evropljane koji sad u Londonu, Hamburgu i Kopenhagenu učestvuju u akcijama podrške izbeglicama, uskoro čekaju velika i neprijatna otkrića. Ne treba isključiti da će za deset godina i oni sami negde postati izbeglice.

Za deset godina to već nije preterivanje. Prosečna starost stanovnika Nemačke prešla je 46 godina, Italije – 45 godina, Austrije, Hrvatske i Mađarske – 43. Istovremeno, u Siriji i Pakistanu prosečna starost je 23 godine, u Iraku – 21 godina, Avganistanu – 18. Lavovski deo od tih 800 hiljada izbeglica koji sada jurišaju na granice Evrope, preciznije, već se nalaze na prilazima Austriji i Nemačkoj, čine muškarci mlađi od 30 godina. Ako im uspe da se tamo utvrde, kuda teže, oni će za maksimum dve godine, na zakonskoj osnovi, steći pravo da u cilju spajanja porodica, dovezu k sebi svoje najbliže. Samim tim, tih 800 hiljada će dosta brzo da se pretvori u tri-četiri miliona, a uzimajući u obzir i visoki natalitet, i u celih pet miliona. Uspeh ovih migranata podstaknuće i druge ka migraciji, koji se još nisu dali u beg. A njih je na Bliskom istoku i u Severnoj Africi više od 200 miliona. Čak i ako se u Evropu tek svaki deseti pokrene, takvu navalu nosilaca druge kulture Evropa neće podneti.

Uostalom, politička i idejna konstrukcija jedinstvene Evrope počela je da puca po šavovima čak i od sadašnjih pola miliona begunaca. Ovih dana, Nemačka je saopštila da delimično zatvara granice sa Austrijom, a u perspektivi i da uvodi vlastitu pasošku kontrolu na granicama sa svim ostalim članicama EU. Norme Šengenskog sporazuma tokom vremena su sklonjene u stranu. Za sada privremeno. Berlin se još nada da će zadržati situaciju pod kontrolom i minimizirati priliv izbeglica.

Ipak, ovo rešenje, dobro za Nemačku, veoma je loše za jedinstvo Evrope, pošto faktički ostavlja Italiju, Grčku i male balkanske države nasamo sa migrantima, koje one ne mogu da zaustave. One ih ne mogu ni samostalno prehraniti. Tako treba priznati, što na fonu statistike Evrope u celini, sadašnjih nekoliko stotina hiljada ilegalaca zaista stvaraju utisak slamčice, ali činjenično, oni su već u stanju da slome kičmu kamili. Jer Evropa već odavno nije ta sa starih fotografija.

Izvor: http://regnum.ru/news/polit/1972015.html

Preveo sa ruskog: Nebojša Vuković