субота, 23. новембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Нико није однео победу у Украјини
Савремени свет

Нико није однео победу у Украјини

PDF Штампа Ел. пошта
Анабел Чепмен   
четвртак, 27. фебруар 2014.

(Форин аферс, 23. 2. 2014)

У суботу украјински парламент изгласао је опозив председнику Виктору Јануковичу, чиме је можда окончао протесте који су трајали више месеци, а уследили су након његовог одбијања да потпише Споразум о придруживању са Европском унијом у новембру. Догађаји који су довели до гласања у суботу имали су галопирајући темпо - сукоби током недеље наводно су резултирали са преко 100 жртава; у петак Европска унија је договорила контроверзни мировни споразум између Јануковича и опозиције, а у суботу бивши премијер Јулија Тимошенко ослобођена је из затвора и одмах је одлетела из Харкова, града у источној Украјини где је била затворена, на Мајдан - Трг независности. Њен повратак, који може уздрмати крхку равнотежу између тројице главних опозиционих лидера, забринуо је протестанте, који су ове недеље означили крај Јануковичеве владавине, али и не почетак нечег новог. 

Од свих догађаја прошле недеље уклањање Јануковича било је можда највеће изненађење. Договор који је потписао са тројицом опозиционих лидера и представника ЕУ у петак дозвољавао му је да остане у кабинету до децембра, када треба да се одрже превремени избори. Касније те вечери, међутим, командант једне од одбрамбених јединица протеста послао је Јануковичу ултиматум са барикаде на Тргу независности - да поднесе оставку или да се суочи са државним ударом. У раним часовима у суботу процуриле су информације да је Јанукович напустио кабинет. Касније тог дана, међутим, појавио се мистериозни телевизијски интервју на Украјинском бизнис каналу, у којем је Јанукович, изнуреног изгледа, догађаје током недеље назвао државним ударом и рекао да ће наставити да се бори. ”Не намеравам да напустим земљу”, истакао је, “не намеравам да се повучем, ја сам легално изабрани председник.” Насупрот томе, он је те вечери спречен у покушају да напусти Украјину и након тога је нестао. Његово пребивалиште сада је непознато.  

Јануковичева Партија региона, која ужива подршку у проруској источној Украјини, брзо га је напустила и оптужила га за немире у Украјини. У званичној изјави у недељу званичници ове партије пожалили су се да је “партија од милион чланова постала талац једне корумпиране фамилије”, алудирајући на најужи круг око Јануковича. Чини се да је чак и Јануковичев пређашњи савезник - руски председник Владимир Путин одустао од подршке, оптужујући Јануковича да је некомпетентан. Нико није сигуран који је следећи потез Русије, руски амбасадор је у недељу опозван у Москву.  

Сада када је Јанукович отишао, а неки од његових најближих сарадника нестали, опозиција мора да ради на томе да формира нову владу. Портпарол парламента Олександар Турчинов (и случајно блиски савезник Јулије Тимошенко) изабран је за привременог председника и он је законодавном телу дао рок до уторка да формира нову јединствену владу. Неколико политичара надметало би се за ту улогу. 

Прва је Јулија Тимошенко. Она је била хероина "Наранџасте револуције" 2004. године, када су Украјинци камповали на Мајдану протестујући због резултата председничких избора, за које су веровали да је Јанукович украо. У годинама које су уследиле, она је два пута постала премијер. Кандидовала се за председничке изборе 2010, али је изгубила од Јануковича за 3,5 процената. У октобру 2011. притворена је на основу оптужнице да је била политички мотивисана.[1] Заиста, њено заточеништво је један од разлога зашто је Брисел отказао потписивање споразума са Кијевом (све док украјинска влада није одлучила да одбаци споразум у новембру).

Тимошенкова је већ била спремна да крене у напад. „Ово је ваша победа зато што ниједан политичар, ниједан дипломата не може да учини оно што сте ви учинили. Ви сте уклонили канцер из ове земље“, рекла је окупљенима на Мајдану у суботу увече. Такође, изјавила је да не жели да буде разматрана за место премијера. Чим је ослобођена, рекла је да ће се кандидовати за председника.

Уколико то учини, то ће пореметити осетљиву равнотежу између тројице опозиционих лидера који су покушали да воде протест на Мајдану - Виталија Кличка, 42-годишњег светског шампиона у боксу; Арсенија Јацењука, који је водио коалицију "Отаџбина" Јулије Тимошенко у њеном одсуству; и Олега Тјанибока, лидера националистичке партије Свобода (“Слобода”). Тројица опозиционара су се већ договорили ко ће се кандидовати на следећим председничким изборима, који је првобитно требало да се распишу почетком 2015. Ако остану при намери да се кандидују, за ту позицију мораће да се такмиче са Тимошенковом такође. То и изненадно уклањање Јануковича, јасног заједничког опонента, може довести до тога да њихово декларисано јединство пропадне. 

Повратак Тимошенкове је посебна претња по Јацењука, иако је он позивао на њено ослобађање. Његов проблем је што му недостаје харизма. Током протеста често је био „задња рупа на свирали“ у односу на Кличка и Тјанибока. Не постоји начин да се он мери са Тимошенковом, чији је шарм био очигледан већ на видео клипу након што је слетела у Кијев у суботу. На овом снимку, који је имао преко 500 000 прегледа на Јутјубу, активисти који чувају аеродром замолили су Тимошенкову да се сети ко је извео револуцију и да не проћерда наде народа. “Ја желим да знате да је то најважнија ствар за мене”, уверавала их је она са осмехом. Секунду пре, у истом видео клипу види се Јацењук како се бори да одговори на питање о привилегијама - у овом случају када је реч о поворки аутомобила. “Ви још увек нисте дошли на власт, а понашате се овако”, узвикује један од окупљених.   

Повратак Јулије Тимошенко може бити проблем и за Кличка, који је, судећи према ранијим анкетама, имао највише шансе да победи Јануковича. За разлику од Тимошенкове, он је ново лице без претходне политичке историје. Започео је каријеру као члан Кијевског градског већа 2006. У парламент је изабран 2012, али није седео у влади. Међутим, недостатак искуства такође може бити протумачен као његова слабост. У петак увече он се мучки трудио да објасни протестантима зашто је потписао споразум са Јануковичем. На барикади на Мајдану један демонстрант је рекао да је срамота што су се лидери поздравили са Јануковичем. Након тога Кличко се извинио маси и затражио опроштај. У недељу је наговестио да још увек жели да се кандидује за председника.

Такође, није јасно да ли повратак Тимошенкове оставља место за Тјанибока, националистичког лидера, чија се политика чинила неподесна за Мајдан, али он се, независно од тога, уздигао и постао један од тројице главних опозиционих лидера, заједно са Кличком и Јацењуком.  

Међутим, још није време да се отпишу тројица револуционара. Након свега, шире реакције на ослобађање Тимошенкове биле су помешане. За многе на Мајдану њено ослобађање је једна ствар, али повратак у политику нешто сасвим друго. Неки Украјинци верују да је она већ имала своје шансе када је постала премијер 2005. након "Наранџасте револуције" и поново 2007-2010, када је учинила мало да реформише земљу или да је доведе ближе ка ЕУ. Затим, њена администрација је запамћена по борбама против других снага "Наранџасте револуције", што многи не би желели да се понови. Ипак, неки Украјинци мисле да би она била најбољи лидер, у најмању руку, у поређењу са осталим мање искусним или мање харизматичним кандидатима.

Засад је немогуће рећи ко ће овде имати већину. И то указује на занимљиву чињеницу Еуромајдана - демонстранти нису остајали на тргу током три зимска месеца зарад неког од тројице опозиционих лидера, као ни због Тимошенкове. Они су протествовали тражећи фундаменталну промену система, владавину закона, ближе везе са Европском унијом и крај корупцији. Они су успели да збаце Јануковича и осећају да Тимошенко такође припада тој ери. Постоји нешто готово анахроно у вези са њеним појављивањем на Мајдану у суботу. Многи у Украјини не желе више популарне лидере као што је она. Они желе лидере који ће увести одговорност, поштовање владавине закона и борбу против корупције. 

Док Украјинци жале за онима који су погинули прошле недеље, они ће истовремено презирати, више него икада, покушаје политичара да граде каријере користећи ову ситуацију. То је разлог зашто су, чак и после Јануковичевог одласка, многи од њих остали на улицама. Кличко је први позвао протестанте да не одлазе док реформе не почну. Они би могли остати на тргу у дугим месецима који долазе.

Анабел Чепмен је новинарка која пише из Пољске и Украјине.

Превео са енглеског: Владимир Јевтић


[1] Оптужница је званично гласила да је Јулија Тимошенко злоупотребила свој положај када је потписала гасни споразум са Русијом 2009. год. Прим. Прев.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер